HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Adam Stilwell

The Free Fall je horor misterija trajanja tek 80 minuta. Više nego dovoljno vremena da vas zainteresuje, navede na neke tragove a zatim i potencijalno šokira u svom (ne)očekivanom raspletu. U pitanju je film nevelikog budžeta ali jedno od onih ostvarenja kojem veliki budžet i nije bio preko potreban jer se gledaocima uvlači pod kožu prvenstveno svojom pričom a tek onda audio-vizelnim kvalitetima.

Sarah je u startu doživela zaista veliki brodolom: nakon početka filma koji protiče u cvetnim tonovima ona dolazi u svoj porodični dom i prisustvuje jednoj velikoj porodičnoj tragediji što je itekako imalo posledica po njen život. Ona je nedugo zatim pokušala da izvrši samoubistvo prerezavši sebi vene. Na sreću, pronašao ju je njen suprug Nick i u zadnji čas uspeo da je spasi uz pomoć lekara. Nakon nekog vremena Sarah se oporavlja u svom domu sa suprugom... Zbog nemilih dešavanja on ne dozvoljava da mu supruga kontaktira sa preostalim članovima njene porodice, iako oni to pokušavaju. Međutim, ono što je još važnije po film je da Sarah ima problema sa sećanjem jer ga je usled šoka i tragedije gotovo u celosti izgubila. Suprug joj pruža svaku podršku u oporavku i ne dozvoljava da bilo ko naruši isplaniranu svakodnevnicu za koju je ubeđen da koristi njegovoj ženi. I njoj se čini da joj Nick pruža sve što u tom trenutku može a jedino što joj narušava ugodnu kućnu atmosferu su košmari sa kojima se svakodnevno (tačnije svakonoćno) suočava. Naime, ona iznova i iznova preživljava deliće one tragedije, ne samo u vezi tragično nastradalih roditelja već i tragedije koja se tiče potencijalnog oduzimanja svog života. Delovi tragedija su joj potpuno jasni ali je neki drugi segmenti uznemiruju jer ne može proniknuti u njihov smisao ili istinitost. U početku se nada da će se stvari iskristalisati kada joj se pamćenje počne u potpunosti vraćati ali dok se to ne desi konstantno će se pitati da li je sve oko nje zaista onakvo kakvim se na prvi pogled čini ili svet oko sebe ne posmatra dovoljno dobro...

Nakon uznemirujućeg i brutalnog početka The Free Fall uplovljava u mnogo mirnije vode i više nam ne nudi krvave šokove, makar do svog finala, osim u vidu flashbackova kojih se seća ili ih preživljava u košmarima naša glavna junakinja bez sećanja... I zaista, zar postoji veća misterija i neugodnije stanje po jednu osobu nego da joj sva sećanja budu oduzeta, kako ona lepa tako i ona ružna. Sarah se tokom oporavka susreće ne samo sa svojim suprugom već i sa svojim rođacima te kućnim prijateljima a svaki susret sa za nju manje ili više „novim” osobama dovodi do nekih momenata na koje ona nije spremna. Na te momente u većini slučajeva nisu spremni ni gledaoci koji neprestano tokom trajanja filma presabiraju u svojoj glavi ono što znaju iz dotadašnjeg toka radnje ali i analiziraju sve viđene likove trudeći se da proniknu u njihove karaktere i nađu makar neke naznake prevare, bilo kakve tragove da se ono što vide ne dešava u realnosti ili da se neki od karaktera predstavlja u lažnoj slici. Autor filma je u zavaravanju posmatrača u najvećoj meri i uspeo a ono što narušava pozitivnu sliku je jedan od aktera filma (nećemo precizirati koji, spoilera radi) koga smo više puta gledali u sličnim ulogama pa smo i ovaj put očekivali da ne može biti na pozitivnoj strani. Da li je ovo subjektivna ili objektivna zamerka filmu – teško je reći ali je činjenica da se u toj ulozi mogao naći neko drugi, neko „neutralnijeg” izgleda. Da ne ispadne da ga kritikujemo u potpunosti: dotični lik je izuzetno dobro odigrao poverenu mu ulogu a sve ostale gore izrečene zamerke nikako nisu njegova krivica.

Odličan učinak je svakako pružila nama potpuno nepoznata Andrea Londo koja je izuzetno efektno dočarala dragu nam Sarah i to u svim fazama viđenog joj života. Ona je nejaka, nežna, osećajna, povređena i neotporna na sve što joj se izdešavalo u bliskoj prošlosti a obzirom da sva svoja osećanja i unutrašnju bol itekako zna da pokaže i gledaoci saosećaju s njom te itekako strepe za njenu sudbinu. A njena sudbina je vezana isključivo za njenu kuću, dom iz kojeg zbog oporavka ne izlazi a u kojem se i dešava kompletan The Free Fall. Tek povremeno monotonija biva razbijena kadrovima iz dvorišta ili onima iz ružnih snova ali i pored skučenog prostora odigravanja radnje ono što posmatramo ni jednog trenutka ne deluje jednolično niti dosadno oku. A onda dolazimo i do famoznog finala... Finale, naravno, nećemo otkrivati ali moramo reći da isključivo od toga kako vam ono legne zavisi i da li će vam se dopasti kompletan The Free Fall. Nama se rasplet prilično dopao pa s tim u vezi i filmu dodeljujemo na prvi pogled previsoku ocenu. Međutim, imajući u vidu koliko je današnjim filmovima teško da poseduju iole smisleniji završetak i da su uglavnom smandrljani raznim nonsensima, otvorenim finalima ili pametovanjima mislimo da ovaj film treba nagraditi dobrom ocenom. Nužda zakon mijenja, što bi rekao jedan naš kantautor: nije ovaj rasplet ništa neviđeno u dosadašnjoj horor istoriji ali kada se sve sabere i oduzme krajnji utisak je više nego pozitivan.

The Free Fall je možda ovogodišnji maksimum koji možete dobiti od jednog indie horor filma. Nijedan njegov segment vas ne bi trebao oboriti s nogu ali biste trebali dobiti dobru dozu misterije, paranoje, brutalnosti a zatim i šokantnog raspleta, mada doza šoka u finalu zavisi i od vašeg iskustva kao horor gledaoca.

+ misterija, neizvesnost, brutalnosti
+ odlična Andrea Londo kao Sarah
+ nelagodna i paranoična atmosfera
+ odličan završetak i finale filma
— može biti delimično predvidljiv
 
Ocena: 7/10