Režija: Spencer Squire
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt2980152/
Trailer: https://youtu.be/QAQSKWFgZvg
Pogledajte još: Aftermath (2021)
Ko zna koliko se do sada pojavilo filmova sa ovim istim nazivom a ni ovaj koji opisujemo definitivno nije poslednji... Predlažemo da se napravi poseban Abandoned podžanr horor filmova, odmah do Intruder(s), Haunted/Haunting i Possession. A što se tiče ovog Abandoned filma u pitanju je psihološki ghost film, negde na pola puta između drame i horora. Dakle, dobro se naoružajte strpljenjem, uzmite kokice i prionite na...
...pa, na jednu priču koji ste verovatno već gledali, u ovom ili onom obliku. Znate ono: nakon rođenja deteta Sara je počela da pati od postporođajne depresije i da oseća otuđenost od onoga što bi joj trebalo biti najmilije. Da bi nekako popravio situaciju njen suprug dolazi na „genijalnu” ideju: napustiće gradsku vrevu, jer kome je to još društvo pomoglo u depresiji, i odseliće se u nedođiju, negde na kraj američke pustare, gde je prvi komšija udaljen samo milju. U cilju novog početka njih dvoje biraju jednu savršeno opuštajuću kuću u kojoj se desio samo jedan (prijavljeni) masakr, sa tek nekoliko žrtava. Nema razloga da Sara ne zaboravi na probleme, unapredi svoj emotivni život i prihički ojača dok odgaja svoje dete na mestu gde je incestuozni akcident kulminirao prolivanjem mozgova a zatim i velikom tajnom koja je (naravno) skrivena negde duboko unutar zidina starog ovećeg zdanja. I kao što to obično biva u sličnim filmovima – Sara veoma brzo počinje da oseća nečije prisustvo, čuje određene zvukove, vidi senke i prikaze a njen suprug koji je po ceo dan na poslu sve pripisuje njenom psihičkom problemu i angažuje joj još agresivnijeg psihijatra. No, kako vreme protiče postaje sve jasnije da Sara ukoliko želi nastaviti svoj život mora pohvatati sve niti onoga što se u njenom domu desilo pre 40 godina...
Hajde prvo da se pozabavimo samom misterijom. Misterija k’o misterija, nije ništa što niste videli i u drugim filmovima, verovatno i boljim od Abandoned. Već dobro znate da je američka periferija krcata raznoraznim tajnama, napastvovanjima, incestuoznim silovanjima ali i prikrivanjem svega pomenutog pa nije nikakvo iznenađenje da je i ovde u pitanju nešto slično. Dok se tragedija otkriva a Sara se „igra” kućnog detektiva žrtva je čitavog arsenala dobro poznatih delovanja kućnih duhova. Nijedan paranormalni napad ovde nije potpuno iznenađujući, makar ukoliko izuzmemo jump scare momente, i svaki od njih smo već videli u sličnim filmovima. Napadi entiteta nisu toliko loše snimljeni koliko su generički i suviše očekivani, poput obaveznog pojavljivanja odraza duha u prozoru, titranja lampe ili davljenja u kadi. S druge strane, atmosfera u kući nije sasvim loša, slabo osvetljena unutrašnjost ostarije kuće zna da stvori neprijatan osećaj a Sara je uglavnom sama pa jedan najobičniji plač (ne njenog) deteta ili lupnjava na spratu deluje jezivije nego što bi trebala biti. Abandoned se ne trudi da pretera u serviranju strašnih scena a uglavnom teži ka zavaravanju gledaoca koji bi valjda trebao biti u dilemi da li se Sari sve to zaista dešava ili su paranormalne stvari koje vidimo samo u njenoj depresivnoj glavi.
Može biti i ovako i onako ali je definitivno jasno da istina uvek ispliva i da tajne, ma kakve one bile i ma koliko duboko bile zakopane, ne mogu biti doveka skrivene ispod tepiha (ili u ovom slučaju ispod dvoseda). U glavnoj ulozi skoro pa briljira Emma Roberts, jedna apsolutno potcenjena glumica koja je u ovom filmu i izvršni producent. Emma je izuzetno uverljiva kao majka na ivici brodoloma, žena kojoj se ruši svet i raspada porodica pred očima a ona nema snage da odreaguje i ispuni ono što se od nje kao supruge i majke očekuje. Sa Emmom će se definitivno poistovetiti sve žene koje su imale iste ili slične probleme a takvih definitivno nije malo. Ostali glumci u filmu takođe nisu loši (John Gallagher Jr., Michael Shannon) ali su u Emminoj senci. Lik supruga je suviše klišeiziran kao što je kliše i manjak komunikacije između supružnika te njihovo udaljavanje već kod prvih problema. A možda je to i realnost? Ono što remeti porodičnu idilu, ali užasno remeti i gledanje filma, je beba koja gotovo neprestano plače i time igra po živcima ne samo Sare već i gledalaca. Beba je iritantnija od samih utvara koje besomučno lupaju vratima i rekonstruišu momenat tragedije na oči skoro slomljene plavokose žene...
Ono što je zanimljivo je da celokupni ambijent deluje dosta retro: iako nije naznačeno kada se dešavanja odvijaju upadljivo je odsustvo bilo kakvih modernih tehnologija, pa tako ne vidimo ni televizor a kamoli kompjuter ili mobilni telefon. Kada se sve sabere i oduzme nije u pitanju loš film ali je takođe i film koji će malo koga oduševiti. Njemu fali nešto efektnijih scena i malo jasnije ispričane priče da bi bio bolji i da bi ostao u sećanju gledaocima.
0 comments:
Post a Comment