HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Le-Van Kiet

Filmovi sa krvožednim ajkulama na pučini (plus drugim podvodnim krvolocima) koje proganjaju jadne usamljene ljude (uglavnom ženskog spola) predstavljaju pravi podžanr akcionih triler horora. Čini se da se svako malo pojavi film na ovu temu a takođe se čini da je gotovo svaki od njih niskobudžetni, sa tek efektnim posterom i nazivom. Šta na tu temu ima da kaže The Requin, jedan od poznatijih filmova na ovu temu u poslednje vreme?

Film se zvanično vodi kao američki ali je njegov režiser iz Vijetnama pa je u tu zemlju i smestio radnju svog ostvarenja. Posmatramo jednu ženu i njenog ranjenog muža koji plutaju po pučini i pokušavaju sačuvati svoje živote od velike bele ajkule koja vreba momenat da ih proždere. A kako je došlo do toga da ovaj par zapluta po pučini? To je uvek najzanimljiviji deo ovakvih filmova (čitaj: najneubedljivi i najdosadniji): njih dvoje su doživeli porodičnu tragediju, tačnije ona je rodila dete koje se udavilo. Upravo zbog toga ima fobiju od vode (uz još nekoliko emotivno-psihičkih problema sa kojima se bori i kojima će nas daviti tokom filma više nego što je nju davio vijetnamski okean). Uglavnom, klin se klinom izbija (valjda), te je dotična na insistiranje svog supruga pristala da godišnji odmor provede na obali vode, u bungalovu koji se nalazi nad okeanom (ili kako li se već ta vijetnamska sojenica stručno naziva). I to ne bi bilo ništa čudno, red je da se ponekad izborimo sa našim strahovima, ali dotični par ostaje u svom iznajmljenom obalskom poluotvorenom apartmanu čak i kada bude izvesno da se približava velika oluja, pa i onda kada ih personal upozori da se izmeste iz sojenice dok nevreme ne prođe...

Oni bejahu iskulirali meštane i uposlenike letovališta, šta znaju Vijetnamci šta je vijetnamski cunami, ali već naredno jutro naš bračni par dočeka u devastiranom bungalovu koji pluta po okeanu, na sred pučine, na velikoj udaljenosti od obale. Naravno, njih niko od meštana ili zaposlenih u letovalištu ne potraži, ko šljivi tamo neke američke turiste, bitno je da su platili unapred, te su sada supruga i njen povređeni suprug prepušteni sami sebi, a mi njima i ovom filmu... A film sam po sebi je prilično predvidljiv iz veoma jednostavnog razloga: na datu temu, temu usamljenih ljudi koji plutaju dok ih napada ajkula, nema se šta više razglabati i sve je rečeno davnih dana. Naprosto, voda je ograničavajući faktor u (samo)odbrani protiv zveri kojoj je okean prirodno stanište i u kojem se oseća kao riba u vodi. Doduše, nešto agresivnija riba, uvek gladna i sa gomilom oštrih zuba. Voda kao voda – deluje jezivo i nepregledno a ajkula deluje takođe jezivo i tvrdoglavo, bez namere da odustane od svog obroka. Asortiman poteza koji naši junaci imaju na raspolaganju je veoma ograničen i svodi se na standardno vikanje udaljenom brodu, pokušaje alarmiranja aviona koji ih nadleće ili težnjama da isplivaju na ostatke svog dojučerašnjeg smeštaja koji sada pluta po površini vode.

Film zna biti napet, uglavnom deluje bezizlazno ali ipak ne uspeva da ostvari neki jači utisak na gledaoca, uglavnom iz nekoliko razloga. Kao prvo, tu je čitav niz nerezonskih i neverovatno glupih poteza od kojih je paljenje vatre na drvenom plutajućem objektu samo jedan u nizu ali zato u samom vrhu po stupidnosti. Autor je u film ubacio i nekoliko preokreta, od kojih su neki predvidljivi (brod u daljini, naprimer) a oni drugi suviše neubedljivi i naivni (meštanin pecaroš), a završetak je očekivan ali i logičan. Druga problematična stvar su traume supruge koje su predosadne i stereotipne a jedino gore od toga je ponašanje njenog supruga koje će naterati gledaoce da navijaju protivu njega a za Belu Ajkulu lično. Kada dođosmo do ajkule – iako se film zove The Requin, što na francuskom znači ajkula (a logično je da američko-vijetnamski film nosi francuski naziv, jel') ona se u filmu premijerno pojavljuje tek nakon sat vremena! I kakva je dotična ajkula pitate se? Opasna svakako, ali opasno animirana. Slabije animirano od te ajkule je sve drugo (!) jer je kompletna pozadina koju vidimo nacrtana i upadljivo ubačena iza naših junaka što film dodatno srozava.

U velikom broju kadrova je osvetljenje nerealno, upadljivo veštačko i odudara od ostatka scene pa otkriva da se junaci filma nisu ni približili kakvoj vodi već su celo vreme proveli u nekom jeftinijem filmskom studiju koji je snimljeni materijal prosledio još amaterskijem studiju za postprodukciju. Zbog svega ovoga The Requin deluje prilično jeftino i trećerazredno, poput niskobudžetnog TV filma. Njegov najkvalitetniji element je svakako Alicia Silverstone ali je ona definitivno zaslužila neki kvalitetniji film od ovoga.

+ Alicia Silverstone, ipak
+ određena doza napetosti
— film izgleda prejeftino
— dosta nerezonskih poteza
— mnogo gluposti u scenariju
 
Ocena: 4/10