HOROR FILMOVI (I SF)

Više o seriji: https://www.imdb.com/title/tt4574334/episodes?season=1

Stranger Things je američka SF horor serija stvorena od strane Duffer Brothersa (Hidden) a u Netflix produkciji. Serija predstavlja jedan od najuspešnijih proizvoda na ovoj streaming platformi ali i jednu od najpoznatijih, najpopularnijih i najuticajnijih horor serija poslednjih decenija. Stoga ne čudi da je osvojila hrpu raznoraznih nagrada, ostvarila enormnu gledanost i izrodila nekoliko sezona, gde nas najnovija (četvrta) očekuje uskoro...

Radnja serije je smeštena u početak 80-ih godina prošlog veka, tačnije u 1983. godinu, i to u fiktivni gradić po imenu Hawkins, Indiana. Pratimo doživljaje jedne grupe dečaka i njihovo bezbrižno odrastanje prepuno učenja, druženja i zabave. Ali, kada jedan od dečaka misteriozno nestane njegovi drugari ne sede skrštenih ruku već se bacaju u potragu za njim što će ih uplesti u neke mnogo ozbiljnije i opasnije stvari. Ispostavlja se kako je nestanak dečaka po imenu Will povezan sa obližnjim vojnim istraživačkim centrom koji je tokom nekog od svojih bizarnih hladnoratovskih eksperimenata uspeo da slučajno otvori portal između dve dimenzije. Osim što je Will po svoj prilici završio u naopakom svetu (mračna Upside Down dimenzija) iz nje je u naš svet ispuzalo misteriozno bezlično čudovište koje počinje da teroriše ne samo decu u Hawkinsu već i odrasle. Sve veći broj nestanaka žitelja inače mirnog gradića mobiliše lokalnog šerifa da se uključi u potragu za nestalima čime se osigurava da klinci ne budu usamljeni u istrazi i nasuprot veoma opasne vladine organizacije koja se trudi da sve zataška, često i nepopularnim metodama koje za sobom ostavljaju mrtva tela. Da sve ne bude tako jednostavno tu je i Eleven, misteriozna bezimena devojčica koja je zahvaljujući spletu okolnosti uspela da pobegne iz istraživačkog centra i priključi se našim dečacima... Eleven, ili El kako je skraćeno nazivaju njeni novi drugari, je u vojnom centru bila podvrgavana nizu bizarnih eksperimenata zbog svojih super moći, od kojih je najizraženija telekineza.

Radnja prve sezone ide u nekoliko pravaca i prati nekoliko grupa likova čime je osigurano da fokus ne bude uvek na istim karakterima i da serija ni jednog trenutka ne postane monotona. Mike, Dustin i Lucas su klinci tipični za period u kojem se serija dešava. Oni provode bezbrižno detinjstvo, ogrezli su u stripove, superheroje, istraživačke filmove, tajne kućice, skrivene prostore i sve druge stvari kojih se sa setom sećaju oni koji su odrastali u 80-im. Potraga za Willom im je došla skoro kao naručena, te oni u nju uprežu sve svoje kapacitete, maštu, BMX biciklove, tajna skrovišta, voki-tokije, iskustva iz raznih DC stripova i društvenih igara na tabli. Kada sasvim slučajno nabasaju na čudnu kratko ošišanu devojčicu rodiće se svakojaka osećanja i sumnje ali njene super moći im neće biti zastrašujuće i strane. Devojčicu će skrivati u Mikeovom podrumu a tek po njenom izlasku na površinu nastaje pravi spektakl i sve ono o čemu smo kao deca sanjali. Mikeova porodica čini drugi fokus filma, ne toliko dominantni ali svakako prisutni jer se u njihovoj kući i odigrava dobar deo dešavanja. Mnogo veću minutažu poseduje Willova porodica, sačinjena od njegove majke Joyce, brata Jonathana i oca koji već duže vremena živi odvojeno od ex-supruge i svoje dece. Joyce se ne miri sa nestankom svog sina, a kasnije i sa njegovom navodnom pogibijom, i ni za trenutak ne odustaje od tvrdnji da je dečak živ. Kada nešto kasnije dobije i „dokaze” da je to tako nastaje jedan od najzanimljivijih segmenata serije ali i započinje potraga za klincem, potraga u kojoj je pored Joyce uključen i lokalni šerif.

Šerif Jim je jedan od ubedljivijih karaktera a njegova istraga skupa sa Willovom majkom najučinkovitija. Treću istragu sprovode Jonathan i Mikeova sestra Nancy i sve se ove niti seku u finalu, u poslednjoj, osmoj epizodi. U dešavanjima povremeno učestvuje još nekolicina likova ali oni su samo usputni, tek toliko da se malo unese živosti, razbije monotonija i u igru ubace drugi zanimljivi karakteri. Svi likovi u filmu su odlično odglumljeni i prilično ubedljivi, jasno podeljeni na dobre i loše, bez skrivenih namera ili prevelikih obrta. Ono što bi nekima moglo zasmetati, a ne bi trebalo, je što su svi likovi izuzetno stereotipni, i to sa namerom. Naprimer, klinci koje posmatramo su klišeizirani klinci iz dečijih horora 80-ih, dobri i naivni, ogrezli u stripove i neki svoj svet a povremeno su žrtve bahatih vršnjaka iz škole. Nancy je zaljubljena u najboljeg frajera u školi, frajera koji može da ima koju god poželi ali želi upravo nju. Naravno, Nancyna najbolja drugarica je debela i nosi naočare a na Nency se loši jedan dobrica koji je suviše stidljiv da joj priđe a i suviše fin da bi joj zapao za oko. Porodica u Stranger Things je takođe stereotipna: majka se mahom brine o svom najmlađem detetu i uglavnom ne zna šta joj ostala deca rade i kako provode vreme; otac u porodičnim stvarima učestvuje još manje, on je zaposlen a poslepodne provodi uz TV i bezrezervno veruje vladi SAD. Ovakvih stereotipa je pregršt pa nimalo ne čudi da se negativci (zaposleni u istraživačkom centru) svi voze u istim vozilima, iako ne bi morali, a da u akciju vraćanja Eleven idu skupa sa svojim vođom, kome na čelu piše da je sumnjiv.

Evo u čemu je stvar: Stranger Things je rađen kao omaž hororima (i SF-ovima) 80-ih i njegova radnja svesno reciklira brojne momente koje pamtimo iz nekih od najpopularnijih i najuticajnijih filmova tog doba. Ne mora to biti baš (ili samo) ovako ali klinci koje posmatramo kao da su izvađeni iz Kingovog It, oni kriju Eleven u podrumu (i kasnije je voze na biciklu) kao u filmu E.T., Joyce veoma podseća na majku iz Poltergeist, stvor provaljuje kroz zid kuće poput Freddyja u A Nightmare on Elm Street, ali osim pomenutih primećuju se i sasvim očigledni uticaji filmova Close Encounters of the Third Kind, Carrie, Firestarter, The Goonies, Hellraiser... Ovo nikako nije konačna lista filmova na koje će vas podsetiti neka ili više scena ove serije a posebna poslastica su posteri čuvenih filmova koje neki od klinaca drže na zidovima svojih soba. Svi ovi elementi su izuzetno dobro ukomponovani u radnju i nijedan od njih ne štrči. Ono što je takođe dobro je što nijedan od pozajmljenih elemenata ne deluje ukraden i serija zaista deluje kao omaž i posveta čitavom nizu filmova ali i jednom prošlom vremenu, koje posmatramo sa setom, ne samo zbog toga što predstavlja najuspešniju deceniju u istoriji horor filma. U svakom slučaju, dok gledate prvu sezonu Stranger Things osim praćenja radnje biće vam interesantno i uočavanje brojnih detalja koje poznajete iz poznatih horora. Upravo zbog ovoga, ali i ne samo zbog toga, serija je pogodna i za ponovno gledanje jer ćete u narednom krugu primetiti neki element ili referencu koja vam je u premijernom promakla.

Ono gde serija takođe briljira je izgled filma. Prvo što upada u oči je izuzetno verno dočaran vremenski period prve polovihe 80-ih godina, sa brojnim detaljima i elementima koji neodoljivo i ekspresno vraćaju u prošlost. Hawkins zaista deluje kao gradić iz filma tog vremena, sa svim specifičnostima koje je donosilo vreme pre masovne upotrebe tehnologija i pre ubrzavanja života uopšte. Autorima serije je njen izgled očigledno bio veoma visoko na lestvici prioriteta pa su obratili pažnju na svaki detalj, čak i na one detalje koje u retro filmovima prolaze ispod radara, poput frizura aktera. Kada vidite frizure Karen a pogotovo Stevea shvatićete sa kakvom pažnjom se pristupilo izradi Stranger Things a ta pažnja je prenesena i na sve druge elemente koje možemo videti u bukvalno svakom kadru. Kao pasionirani gledaoci retro filmova i žudni tragači za ma kojim detaljem koji odudara od vremenskog perioda u koji je film/serija smešten – nismo uspeli pronaći nijedan detalj koji bi u ovom opisu istakli kao potpuno promašen, suviše moderan ili izuzetno neprikladan datom vremenskom periodu. Neki bolji poznavaoci su pronašli kako su određene baterijske lampe i oružja proizvedena deceniju kasnije ali to nisu detalji koji vam mogu zasmetati pa ih ocenjujemo kao ne toliko važne, osim istinskim poznavaocima. U isti koš trpamo i određene muzičke numere koje se čuju u filmu a koje su nastale tek krajem 80-ih, nekoliko godina nakon dešavanja iz serije. Bez obzira na to, izgled filma ocenjujemo čistom desetkom, počevši od specifičnog retro fonta tokom uvodne špice pa nadalje.

Stvar koja nam se takođe veoma dopala je gluma i to bukvalno svih aktera na ekranu, od prve do osme epizode. Ovde nećete uočiti nijednog glumca da odudara, bez obzira da li spada u maloletne ili veoma iskusne, nijednog koji sa uspehom ne iznosi ulogu koja mu je poverena i koji ne pruža maksimum, čak bismo rekli uživa u dočaravanju stereotipnih retro likova. Ipak, nekako su nam se izdvojili određeni likovi a tu prvenstveno mislimo na Winonu Ryder kao Joyce. Isprva smo bili sumnjičavi prema njenoj ulozi neuravnotežene, nervozne i uzdrmane majke koja je u potrazi sa svojim sinom dok šira društvena zajednica misli da dotična nije normalna. Kako vreme prolazi postaje jasno da je Winona izuzetna u svojoj histeričnoj i emotivnoj ulozi a da joj pridodati kompanjon, šerif, kao potpuno drugačiji tip ličnosti izuzetno pogoduje. Šerif je pravi pogodak i scene sa njim su nam se dopale skoro više nego sa klincima, koji su i glavni akteri. Da bi imao razloga za potragu, koja kasnije i iskače iz zakonskih okvira, šerifu je pridodata i lična tragedija ali u svim tim klišeima se David Harbour odlično snalazi. Što se tiče klinaca najjači utisak na nas je ostavio Gaten Matarazzo kao Dustin, simpatični klinja bez prednjih zuba ali zato pasionirani fan superheroja i glavno vezivno tkivo grupe. Ipak, klincima je ovde slavu ukrala Millie Bobby Brown kao Eleven, ne samo zbog toga što je veoma misteriozna pa samim tim i zanimljiva, već i zbog toga što pruža izuzetnu glumu. Iako ima veoma malo linija teksta Millie svojom mimikom, pokretima i izrazom lica postiže ono što neko drugi ne bi sa hiljadu reči...

Stvari koje nam se nisu dopale možemo nabrojati na nekoliko prstiju. Mislimo da je klinac u glavnoj ulozi (Mike) verovatno mogao biti simpatičniji, kao što je i funkcionisanje grupe dečaka u nekim drugim filmovima i serijama mnogo skladnije i ne poseduje toliko nepoverenja i međusobnih svađa. Mislimo da priča, a pogotovo funkcionisanje negativaca, nije konzistentno, pa tako u jednoj situaciji vidimo kako agenti likvidiraju lokalnog vlasnika restorana samo zato što je video misterioznu odbeglu devojčicu a u nešto kasnijoj sceni isti ti vladini agenti puštaju šerifa na slobodu iako je upao u njihov centar i video mnoge stvari koje nikako ne bi smeo znati a ostati živ. Možda najproblematičnijim smo doživeli lik Brennera, glavnog operativca vojnog istraživačkog centra i inicijatora eksperimenata nad Eleven. Verovatno nije u pitanju greška Matthewa Modinea ali njegov lik je suviše očigledan, sumnjiv i gotovo stripovski. Što bi se reklo – ima nisko čelo zločinca a zvojom pojavom čini da serija od relativno ozbiljne postane skoro dečija. Takođe, famozno čudovište iz Obrnutog Sveta možda jeste onakvo kakvim bi ga tadašnji klinci zamišljali, možda i podseća na neka čudovišta iz određenih horor filmova, ali gledaoci imajući u vidu ostatak serije i njene kvalitete očekuju nešto spektakularnije. Čudovište se u gro planu pojavljuje samo u finalu, do tada je uglavnom skriveno u mraku i šumi, a kada se pojavi u celosti ne odaje utisak da je napravljeno uz pomoć stare tehnologije već da je animirano.

Ipak, ove mane vas ne bi trebale odbiti od gledanja jer su manje ili više zanemarljive. Serija je dobro odmerena i skrojena, bez suvišnih scena, razvlačenja radnje ili suvišnih dešavanja. Čini se da je osam epizoda idealna mera i da bi sve preko toga bilo dodatno razvlačenje radnje koja je u ovom slučaju izuzetno dinamična, skladna, zanimljiva, napeta i veoma se lako gleda. Upravo zbog svega toga autori Stranger Things i tvrde kako ovo nije baš tipična serija već malo duži film (osmočasovni) i mi se skoro slažemo sa time. Iako traje kao nekoliko filmova njeno gledanje je kudikamo zanimljivije, lakše i brže, naravno, ukoliko u vidu imamo prosečan moderni horor film, koji je uglavnom low budget, neoriginalan, razvučen, animiran i ne previše interesantan. Imajući u vidu kvalitet prve sezone nije nikakvo čudo da je Stranger Things postigla veliki uspeh i ogromnu gledanost ali i da je verovatno jedan od krivaca za poplavu retro horora poslednjih godina. Ukoliko ste fan dečijih horora, retro horora, a pogotovo ukoliko ste fan horora 80-ih, bolje od Stranger Things nećete naći a verovatno se ni u skorije vreme neće pojaviti serija ili film koja uspešnije prenosi magiju tog perioda.

+ verno dočaran izgled i atmosfera 80-ih
+ kombinacija horora, misterije i fantazije
+ zaista odlična glumačka postava i likovi
+ gomila horor referenci na poznate filmove
— određene nedorađenosti i mali propusti
 
Ocena: 8/10