HOROR FILMOVI (I SF)

Ovaj opis bi verovatno mogao biti započet jadikovkom zbog čega svaki iole poznatiji horor film mora biti rimejkovan i to gotovo redovno – neuspešno, ali ćemo to ipak preskočiti. Trend obrade starih horor hitova će se nastaviti i nadalje i tu ništa ne možemo učiniti; naše je samo da pogledamo dotične filmove i vidimo da li u tim horor remakovima ima barem nečeg pozitivnog i vrednog hvale u poređenju sa starijim originalom...

I tako dolazimo do Firestartera, najnovije obrade horor hita Stephena Kinga iz 1984. godine, ili bolje reći – poznatog filma koji onomad i nije tako dobro prošao kako je planirano, makar ukoliko se poredi sa prethodnim Kingovim adaptacijama (Carrie i The Shining, pre svega). Valjda upravo zbog toga Jason Blum je u ovom materijalu uočio odličan potencijal za novu verziju ali je primetio i još nešto zbog čega je Firestarter 2022 trebao biti dosta bliži novim generacijama nego što je to onomad bila stara verzija (o ovome malo kasnije). Anyway, nakon određenih turbulencija (nekoliko puta je menjan režiser) snimanje filma je otpočelo krajem maja prošle godine a trajalo je dvadesetak dana. U nedostatku poznatijih imena koja su učestvovala u filmu angažovan je čuveni John Carpenter kao kompozitor muzičke podloge. Carpenter se unazad desetak godina u potpunosti posvetio komponovanju muzike, u čemu je veoma taletovan, a obzirom na njegove godine nije mu zameriti što je kameru zamenio miksetom i kompjuterom. Zlobnici bi rekli da je muzička podloga Firestartera i njegov najkvalitetniji deo i – ne bi bili daleko od istine. Ali krenimo redom...

Ukoliko ste (nedavno) gledali originalni film onda će vam zaplet nove verzije biti dobro poznat: u fokusu priče je „potpaljivačica“ po imenu Charlie, devojčica koja poseduje sposobnost pirokineze, tačnije dar da zapali vatru po svojoj volji. Ovu sposobnost ona je nasledila od svojih roditelja koji takođe poseduju određene ali nešto drugačije moći a sve te supermoći nisu mogle proći neprimećeno od strane američke vlade i njenih tajnih organizacija koje na sve načine pokušavaju da dođu do devojčice i njene porodice, podvrgnu je ispitivanjima i iskoriste neverovatne sposobnosti za neke svoje ciljeve. Kada obruč počne suviše da se steže oko njene porodice devojčica mora svesno upotrebiti vatru kako bi odbranila svoj i život svojih najmilijih a to dovodi do vatrenog finala, isto kao i u originalu. Priča nove verzije gotovo u potpunosti prati staru verziju sve do otmice devojčice i njenog oca a zatim kreće u nekom novom smeru, pomalo sličnom ali dovoljno različitom. Ovo je svakako pametna odluka jer je u staroj verziji ono što je usledilo nakon odmice male Charlie i njenog oca zapravo i najslabiji deo filma. Nova verzija ne sadrži aktivnosti u vojno-medicinskom istraživačkom centru i ne poseduje eksperimente nad devojčicom. Samim tim film je i oko 20 minuta kraći što takođe može biti plus.

Još jedna krucijalna razlika je što je nova verzija mnogo ozbiljnija, mračnija i depresivnija. Zabavni i pomalo naivni filmovi više nisu u modi pa se spremite za određenu dozu depresije, bezizlaznosti i opšteg sivila kojima obiluje nova verzija. Ovo poslednje je posebno turobno, ne samo kao preovlađujući osećaj već i kao vizuelna karakteristika. Iako novija za skoro četiri decenije ova verzija je mnogo napornija za oko i (makar iz pozicije starijeg gledaoca) manje atraktivna za posmatranje. Jeste, ima više spektakularnijih scena nego onomad, naprosto su to moderne tehnologije omogućile, ali ceo film je jedan (pre)animirani spektakl i kad kažemo animirani ne mislim samo na animacije vatre već i drugih efekata, poput toplote, što deluje dosta jeftino. Za razliko od stare Charlie ova nova je nešto starija (11 umesto 8 godina) ali i potpuno svesna svojih moći (to je danas moderno) pa se jedva suzdržava da ih ne upotrebi u svakodnevnom funkcionisanju (nekoliko puta i jeste). Devojčica koja igra Charlie je korektna u svojoj ulozi ali ona naprosto nije Drew Barrymore: njen izraz lica često kao da govori da ona ima određenog zla u sebi ili da je naprosto vatreni dar zagospodario njome. Poseban nonsense je ponašanje njenih roditelja pre eskalacije problema jer uglavnom nisu pripremili devojčicu na ono što sledi a pogotovo je nisu naučili kako da se nosi sa svojim problematičnim sposobnostima. Ovo kao da je nasleđeno iz stare verzije.

Za razliku od stare verzije otac a pogotovo majka su dobili nešto veću minutažu a otac je dobio i moderniju nuspojavu ispoljavanja svog dara: umesto iz nosa sada mu krv curi iz očiju, što je valjda jezivije današnjim gledaocima. Apdejtovan je i famozni Rainbird koji opet iz nekih svojih nepoznatih razloga proganja devojčicu po svaku cenu (i to previsoku) pa je i on dobio neke moći. Kada se u jednom trenutku Charlie, njen otac, majka i Indijanac nađu na istom mestu i ukrste svoje sposobnosti film se pretvara u superherojski što je dosta jadan pokušaj približavanja Potpaljivačice današnjim klincima ogrezlim u akcione fantasy filmove o superherojima. Ipak, najjadniji je završetak filma koji ruinira ionako ne baš povoljan utisak koji Firestarter do tada stvara. Završetak je glup, nejasan i nerealan pa zaista ne znamo zašto je kao takav morao biti u filmu. Postoji toliko različitih mogućnosti koje bi zatvorile priču o devojčici koja pali vatru i indijancu koji je proganja ali autori su se odlučiji za jedan gluplji ali otvoreniji, koji kao da nagoveštava sequel. Inicijalna zamisao je bila da ovo bude prvi deo trilogije ali obzirom na neuspeh, kako kod publike tako i kritike, ali i na blagajnama, teško je verovati da će se neko u skorije vreme odvažiti na snimanje nastavka ili bilo kakvog drugačijeg materijala na ovu temu.

Firestarter nije toliko odbojan film koji bi glupostima ili užasnim odlukama naterao gledaoca da besno ugasi kućnu projekciju ili napusti bioskopsku salu; on je više bled i bezličan pokušaj približavanja retro priče modernim generacijama ali na jedan generički način koji ne izaziva nikakvu reakciju gledaoca a o emocijama da i ne govorimo. Valjda svesni svega toga autori su u film ubacili potpuno bespotrebne scene spaljivanja žive mačke a zatim i njenog mrcvarenja a to u konačnici i jeste jedina scena po kojoj ćete pamtiti ovaj film.

+ dosta ozbiljniji film od originala
+ nekoliko spektakularnih scena
— siv, bezličan i generički film
— slabiji likovi i glumačka postava
— animacije; spaljena mačka
 
Ocena: 4/10