HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Daniel Prochaska

Das schaurige Haus, međunarodnog naziva mu The Scary House, je austrijsko-nemački horor film za koji ne bismo ni čuli da se ne nalazi u standardnoj (na baš obimnoj) Netflixovoj filmskoj horor ponudi. Ime režisera filma, njegovog scenariste, pisanog dela po kojem je nastao kao i autorke te knjige vam verovatno neće značiti mnogo ali hoće ukoliko kažemo kako je ovo film namenjen mlađem uzrastu, onom koji je tek zakoračio ili treba da uplovi u horor žanr.

Posmatramo šesnaestogodišnjeg dečaka Hendrika koji se sa svojom porodicom (samohrana majka i mlađi brat) seli iz grada Hanovera u koruško selo na austrijsko-slovenačkoj granici, u kuću koja je bila začuđujuće jeftina pa ju je njegova majka mogla priuštiti. Mlađi gledaci kojima je ovaj film namenjen možda mogu biti iznenađeni ali mi stariji jok: čim je neka lokacija izuzetno povoljna znamo da se u njoj desio neki stravični zločin ili objekat ima neku drugu tragičnu prošlost. Tako i ovaj u koji se uselila Hendrikova familija: u kući se tokom 80-ih godina desilo višestruko ubistvo a grobovi jedne porodice nedaleko od kuće nisu jedini dokaz da je to tako. Naime, veoma brzo po useljavanju Hedrik uviđa da je kuća zaposednuta. On primećuje nečije prisustvo, čuje zvukove, vidi poruke, na momente u ogledalima vidi lik nepoznatog dečaka a tokom noći njegov mlađi brat biva zaposednut i „nateran“ da ispisuje čudne poruke ili se oglašava jezikom koji ne poznaje (slovenačkim). Sve to tera Hendrika da sa svojim novim prijateljima (štreber po imenu Fritz i pomalo drska klinka Ida) krene u istragu koja će dovesti do mnogih šokantnih otkrića, napetog finala ali i raspetljavanje davne tragedije...

Kao što rekosmo – ovo je dečiji film, ili eventualno porodični fantasy ghost hororčić, koji se bazira na klincima u glavnim ulogama i gotovo potpuno zanemaruje starije likove (majku centralnih dečaka, naprimer) osim ukoliko taj stariji lik nema odlučujući značaj po davna dešavanja. Za razliku od punokrvnih ghost horora The Scary House iako nosi taj naziv ne poseduje strašnu kuću; kuća u kojoj porodica živi i u kojoj se desila tragedija je jeziva samo utoliko što poseduje stare i skučene prilično mračne prostorije ali autor filma ni za trenutak nije želeo da od ove građevine stvori bilo šta jezivo, ne trudeći se ni za trenutak da korišćenjem senki, mraka ili zvučnih efekata zaplaši svoju mlađu i/ili neiskusniju publiku. U nekoliko navrata vidimo duh dečaka koji je i dalje u kući a zatim se film fokusira na odnose nekoliko maloletnih junaka i njihovu istragu. Istraga koja sledi je u duhu dečijih horor filmova (It, recimo) ali sprovedena na srazmerno slabijem nivou, upravo koliko je i The Scary House slabiji film od pomenutog. Klici upadaju u neke kuće tražeći dokaze, doznaju određene informacije, zahtevaju neke stvari od policije, dakle rade sve one neubedljive stvari koje u punokrvnom horor filmu ne bi prošle ali to je za ovakav film više nego očekivano.

Film potpuno svesno kombinuje mnogo horor klišea i elemenata, poput odraza duhova, prizivanja istih uz pomoć Ouija table, zaposednutog klinca sa trenutno potamnelim očima, izvrnutih poruka na čudnim jezicima, misteriozno zaključanim prostorijama, sakrivenim tajnama itd. Svi ovi horor elementi (ili klišei, kako vam draže) su odreda prikazani u „light“ izdanju, pa tako ni duhovi ovde nisu previše agresivni, ni krvolok koji proganja naše male junake nije suviše ubilački nastrojen a ni onaj koji godinama krije jezivu tajnu nije spreman da je u krvi sačuva. Sve je razvodnjeno, pitko, u skladu sa ciljnom publikom kojoj je priča namenjena i za iskusnijeg gledaoca ne pruža dovoljno izazova, osim ukoliko taj gledalac ne želi da se vrati u detinjstvo i posmatra prilično naivan film ili ukoliko ne planira da ga pusti svom nasledniku/naslednici kojeg/koju uvodi u horor žanr. Klinci koji se nalaze u glavnim ulogama nisu previše uverljivi, ima tu nešto naivnije glume i snalaženja na ekranu, ali svi oni poseduju određenu međusobnu hemiju zbog kojih film jeste gledljiv. Tu pre svega mislimo na odnos između Hendrika i Ide, čija veza balansira između ljubavi i netrpeljivosti, a više nego ugodan začin svemu je Fritz čije duhovite opaske su svakako jedan od pluseva ovog filma.

I ono što je svakako za pohvalu – The Scary House izgleda zaista odlično, ne samo u redovnim scenama (dnevnim, kada se prikazuje kuća, okućnica, te ruralni život pograničnog planinskog sela) već i kada se siđe na horor teren, na groblje, u šokantnu prošlost i u jezivu dubinu obližnje pećine. Ovo je svakako veoma značajno jer će vašim klincima eye candy izgled filma biti veoma privlačan a dok oni gledaju dogodovštine klinaca na ekranu vi se zanimajte misterijom koju dotični istražuju.

+ zaista odličan izgled filma i izuzetno efektne lokacije
+ klinačka istraga; Fritz često zna biti veoma duhovit
+ izuzetno pogodna horor misterija za mlađe gledaoce...
— ...ali film nema mnogo da ponudi starijim gledaocima
— veliki broj horor klišea; ne baš kvalitetna gluma svih
 
Ocena: 5/10