HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Elle Callahan

Već postoji nekoliko filmova ili TV serija sa ovim nazivom ali prošlogodišnji Witch Hunt je zvanično fantasy horror thriller a mi bismo dodali još i dramu, kao dominantni element ovog filma. Ukoliko gledanju filma pristupite namamljeni njegovim posterom mogli biste ostati razočarani, iako se nešto slično sa njega može videti već tokom uvoda. Međutim, viđeni materijal nije toliko spektakularan pa isključivo od vašeg ukusa i tolerancije zavisi da li bi vam se Witch Hunt mogao svideti.

Na samom početku filma gledamo prolog ali ne neki prastari već onaj koji se takođe dešava u sadašnjosti, samo malo ranije. U njemu grupa muškaraca negde u Novoj Engleskoj spaljuje izvesnu vešticu. Jedan od prisutnih, čini se vođa, prilazi lomači i potpaljuje vatru a dok se ženi topi koža zbog CGI ognja ona uzvikuje jezive reči na latinskom, za koje ne znamo šta znače ali čim je dotična na lomači i govori latinski to mora da je nešto strašno... Fast-forward, selimo se takođe u sadašnjost ali malo nakon scene sa lomačom i pratimo jednu samohranu majku troje dece koja živi na ranču, malo dalje od nevelikog gradića ali dovoljno blizu granice sa Meksikom. Zašto je sve ovo bitno? Pa, upravo granica je centralna lokacija ovog filma budući da preko granice traje prebeg – veštica. Naime, kao što u realnom svetu preko dotične granice danonoćno preskaču meksički imigranti tako ovu granicu prelaze famozne veštice a vlada nastoji da ih zaustavi, pohapsi, neutrališe i likvidira, ne birajući mesto i vreme, lokaciju i oružje, doba dana ili brojne svedoke, maloletne ili starije. Crvenokose veštice su jedina opasnost po ustav i poredak SAD a kada vidite pol autorke filma biće vam jasno da nisu jedino ilegalni doseljenici ugrožena ciljna grupa o kojoj ovaj film govori...

Witch Hunt se zvanično bavi sadašnjim vremenom i sadašnjom Amerikom u kojoj je jedan član ustava očigledno stavljen ispred svih ostalih a to je član koji zabranjuje veštičarenje. Upravo zbog toga svet prikazan u filmu ne deluje previše realno iako dopuštamo da život u toj Americi izgleda upravo ovako jer ga lično nismo videli, naravno. Ipak, malo je verovatno da se u nekom delu sjedinjenih država prisustvo države ogleda isključivo kroz sprovođenje jednog člana ustava a ovo što vidimo u Witch Hunt je upravo to. Ovde vlast isključivo sprovodi potragu za vešticama, granica se svakodnevno nadgleda, autobusi puni zarobljenica se često kreću od granice do pritvora, naoružana policija (muškog spola, dakako) konstantno patrolira, ženska deca se svakodnevno testiraju da li imaju tragove veštice na telu i da li pokazuju nekakve druge witch sposobnosti... Ovde se devojčice ne testiraju pri polasku u školu, kao nekakav sistematski pregled, već se testiraju gotovo svakodnevno, kao da je biti veštica posledica zarazne bolesti ili virusa koji se može dobiti bilo kada. Ubadanja mladeža, pucanje mecima napunjenim solju, upadanja u domove sumnjivih, likvidiranja po ulicama ili nasilna potapanja učenica u vodu nisu elementi koji doprinose uverljivosti filma već više deluju kao scene iz nekakve bajkovite distopije.

Veštice su sve odreda prikazane kao crvenokose žene, devojke ili devojčice, sa moćima koje ne zloupotrebljavaju već ih više koriste za zezanje ili eventualno sopstveno skrivanje. Zbog čega su one kao takve velika opasnost po državu film ne precizira kao što detaljnije ne obrađuje ni druge delove sveta ili celu pozadinu stanja u kojem se ovaj gradić nalazi. Imali smo snažan utisak da je film u mnogim delovima nedorečen i da bi mu dobro došlo još makar pola sata detaljnijeg bavljenja svetom u kojem se dešava. No, pretpostavka je da bi tada Witch Hunt nekim gledaocima bio još dosadniji i to pogotovo onima koji od njega očekuju horor ostvarenje. Ovaj film jeste horor ali isključivo ukoliko ga posmatrate kao metaforu, kao tragičnu priču o određenih ugroženim grupama, što zapravo i jeste njegov smisao. Ukoliko želite da posmatrate stravu i užas sa vešticama u glavnim ulogama ovo će predstavljati veliko razočarenje jer je priča dosta razvodnjena, nejasna a od brutalnosti nema ni traga ni glasa, ukoliko izuzmemo brutalnosti i represiju nadležnih organa nad crvenokosim ženskim osobama i svima onima za koji oni procene da im pomažu ili im staju u zaštitu. Witch Hunt u više navrata pokazuje elemente fantazije, pogotovo prilikom demonstracija moći veštica, a ove scene, kao i druge gde do izražaja dolaze specijalni efekti karakteriše snažna upotreba kompjuterskih animacija.

U glavnoj ulozi gledamo jedno od troje dece samohrane majke koja živi nedaleko od meksičke granice, tinejdžerku po imenu Claire. Ona se nalazi razapeta između svojih drugarica (koje se sprdaju i sa nepoštovanjem odnose prema ugroženoj grupi ženske populacije) i svoje majke koja se bavi veoma rizičnim poslom. Njena majka svoj dom koristi kao „protočni bojler“, kao svojevrsnu usputnu stanicu u švercovanju veštica preko američko-meksičke granice. To će naravno kompletnu porodicu staviti u veliku opasnost, nama će dati priliku da se malo detaljnije upoznamo sa vešticama (ali ne previše), a daće nam i priliku da doznamo zašto se ova samohrana majka bavi upravo ovim delovanjem. Ovo saznanje neće biti previše šokantno po gledaoce jer se nešto slično naslućivalo od samog početka a ni sam završetak ovog ostvarenja neće biti iznenađujuć, makar ne nakon razgovora u kafiću. Scena u kafiću je samo najkarakterističnija za nerealnosti i nerezonske poteze kojima ovaj film obiluje ali obzirom da jeste smešten u navodno realan ali svet koji to nije – ovo i ne predstavlja preveliki problem. Što bi se reklo, oni koji bi obraćali pažnju na ovakve manjkavosti neće ni dočekati famoznu scenu u kafiću već će od Witch Hunt odustati mnogo ranije.

Jedna od zamerki je i pojavljivanje inače odlične Ashley Bell (The Last Exorcism, The Last Exorcism Part II, Carnage Park) u sporednoj ulozi koji ne iskorištava ni delić njenog talenta. Uopšte sagledavši, ukoliko vas ne zanimaju pozadinske teme kojima se Witch Hunt bavi (mizoginija pre svega) ovde nećete naći mnogo toga zanimljivog. Film bi kudikamo bolje funkcionisao kada bi njegova radnja bila smeštena u neke prošle vekove, kojima mnogo bolje pristaje testiranje na veštice i njihovo spaljivanje, ali tada autorka ne bi mogla poslati jasnu poruku savremenoj američkoj ženi.

+ uglavnom dobra gluma svih akterki
+ zanimljive supermoći veštica...
— ...ali film nije iskoristio potencijale
— neuverljivi momenti; slabi CGI efekti
— nerealan svet u kojem se film odvija
 
Ocena: 4/10