HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Edgar Wright

Evo konačno opisa jednog od većih prošlogodišnjih horor hitova i ostvarenja koja ćete uglavnom pronaći na svim top listama najboljih filmova strave i užasa za 2021. godinu. Zvanično je u pitanju britanski psihološki horor film, režiran od strane Edgara Wrighta (Shaun of the Dead) i napisan od strane njega i škotlanđanke Krysty Wilson-Cairns (Penny Dreadful) ali nezvanično... Pa, pročitajte ovaj opis do kraja i biće vam mnogo jasnije.

U fokusu filma je mlada devojka po imenu Ellie (Thomasin McKenzie), koja se iz seoske ruralne sredine seli u London kako bi ostvarila svoje devojačke snove. Naime, Ellie je fascinirana 60-im godinama prošlog veka, sluša ploče koje datiraju iz tog perioda, oblači se u tom stilu i san joj je da postane modni dizajner, revitalizujući specifičnu modu tog perioda u današnje vremenske okvire i trendove oblačenja. Stoga uprkos protivljenju svoje bake upisuje londonsku modnu školu i po prvi put u životu sama samcijata odlazi u jedno veliko urbano mesto, u velegrad i školski internat. Odlazak u veliki grad će za nju biti svojevrsni šok, kako kulturološki tako i u svakom drugom pogledu, na trenutke i otrežnjujući ali tvrdoglava Ellie ne dozvoljava da joj ništa poremeti ostvarivanje svojih snova... Pomalo razočarana veoma brzo napušta internat i odseda u sobi u Sohou koju izdaje jedna starija gospođa. Iako tu ima potreban mir za učenje Ellie počinje doživljavati čudne vizije. Ona je i tokom života na selu znala u odrazu ogledala videti lik svoje pokojne majke (takođe modne dizajnerke, koja se ubila kada je Ellie bila mala) ali tek u sobi gospođe Collins ona doživljava nešto što do sada nije...

Kada god zaspi Ellie se vremenski transportuje u London 60-ih i to u telo mlade žene po imenu Sandy (Anya Taylor-Joy). Sandy želi da uspe u velikom gradu, da gradi karijeru po klubovima u kojima radi kao plesačica i među elitom koja te klubove posećuje. Međutim, glamurozni snovi koje Ellie preživljava veoma brzo postaju košmarni, i prikazuju tamnu stranu velegrada i niz opasnosti s kojima se Sandy pa samim tim i Ellie moraju izboriti... Opasna i ne tako lepa strana Londona, a svakako ne strana koju je naivna i nevina devojka sa sela očekivala, prepliće se sa sadašnjošću tokom celog trajanja Last Night in Soho, ponekad brišući granice između dve realnosti i dva vremenska perioda ali uvek držeći izuzetan vizuelni nivo, u tolikoj meri da je film bukvalno svake sekunde pravo zadovoljstvo gledati. U odnosu na klasičan moderni horor film koji opisujemo na ovim stranicama ovde viđeni materijal je podignut za dve lestvice uvis, kako po pitanju bogatih scenografija, tako i po pitanju statista, kostima i celokupne produkcije. London 60-ih je izuzetno dočaran, retro utisak je veoma jak, sve je bogato začinjeno autentičnom muzikom tog vremena i specifičnim režiserskim rešenjima koja mnogo bolje pristaju tom segmentu filma nego onome koji se dešava u sadašnjosti.

Glumačka postava je odlično odabrana kako bi se film i u tom aspektu održao na veoma visokom nivou. Iako će mnogi tvrditi kako je Anya Taylor-Joy (The VVitch, Split, Morgan) prva zvezda ovog ostvarenja, pa se stoga i nalazi u većini trailera i propratnih materijala za ovaj film, mi smo mišljenja da joj je mlada Thomasin McKenzie „ukrala slavu“ i da apsolutno dominira filmom i svakim kadrom u kojem se pojavljuje. McKenzie je simpatična, deluje naivno i nevino, ali poseduje neki neobični naglasak i stil glume koji pleni i koji je uglavnom zaslužan što smo film pogledali do kraja. Jer da nije bilo nje pitanje je da li bi dovršili Last Night in Soho i da li bi se ovaj opis uopšte našao na ovim stranicama. Šta je problem pitate se, pogotovo nakon gore iznesenih pohvala? Pa, stvar je veoma jednostavna: ovo nije horor film. Jednostavno – to što neko poseduje izvesne psihološke probleme/borbe, što ponekad vidi duha/duhove i što trpi određene napade ne čini od jednog filma horor i Last Night in Soho to nije. Prvih sat vremena smo proveli uglavnom u očekivanju da se konačno desi nešto strašno, što bi skrenulo pažnju sa brojnih glamuroznih retro igranki na teren zbog kojeg film važi za (makar delimično) jeziv. Kada se kakve-takve scene konačno počnu dešavati za većinu horor gledalaca je već suviše kasno, pogotovo što dotične i nisu baš za pamćenje.

Veliko je pitanje kome je ovaj film namenjen ali kada vidimo koliko je dobio pozitivnih recenzija zaključujemo da je svakako našao svoju ciljnu publiku. I mi ćemo ga oceniti prilično visokom ocenom, jer on zaista jeste dobar i kvalitetan, ali ukoliko tražite bilo šta strašno, jezivo, šokantno (što izlazi iz okvira maltretiranja, trgovine ljudima, mentalnih bolesti i osvete) moraćete potražiti na nekom drugom horor mestu.

+ izuzetno kvalitetno dočaran noćni život 60-ih
+ odlične Thomasin McKenzie i Anya Taylor-Joy
+ kvalitetna muzika (za one koji vole taj period)
— film je veoma slab na polju strave i užasa
— poseduje dosta dosadnjikavih delova
 
Ocena: 7/10