HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Tommy Wirkola

Horor komedija nikada dosta ali dobrih nije bilo nikada manje, tako da se gledanje norveškog I onde dager nametnulo kao imperativ. Zapravo, ovaj film nije tipični horor već triler sa elementima komedije ali budući da poseduje dosta brutalnosti to ga delom svrstava i među horore. Autor filma (režija i scenario) je Tommy Wirkola koga znamo po Hansel & Gretel: Witch Hunters, Dead Snow i Dead Snow 2: Red vs. Dead a bolja preporuka od toga vam nije ni potrebna...

Na početku se upoznajemo sa Lisom i Larsom, supružnicima koji samo naizgled žive skladnim životom a zapravo su u braku koji ne narušava samo niz svakodnevnih problema. Naime, on je neuspešni režiser niskobudžetnih filmova dok je ona glumica koja odavno nije dobila nikakvu ulogu, pa je finansijski problem samo jedan od nekoliko koji ih muče. Film zatiče naše supružnike dok automobilom putuju u porodičnu kolibu pored jezera kako bi tu proveli ugodan vikend, ispeglali međusobne razlike, napunili baterije a zatim u što boljem raspoloženju nastavili dalje, u naredne privatne i poslovne poduhvate. Ali stvari nisu tako jednostavne. Iako su se prilikom sklapanja braka zavetovali na ljubav „dok ih smrt ne rastavi“ i Lisa i Lars su namislili da smrt malo ubrzaju a koliba udaljena od civilizacije im se čini kao idealna za sprovođenje takvog plana. Lisa planira da ubije svog supruga jer su zbog njega, njegove neuspešne karijere i njegovih poroka zapali u finansijske probleme; on pak svoju suprugu planira lišiti života zbog nevernosti i prevare. Lars je pažljivo osmislio i isplanirao zločin, kupio sav potreban alat za čin ubistva i kasnije komadanje tela dok je ona zamislila da sve protekne kao stara dobra nesreća u lovu. I šta može poći po krivu osim da im na večeru bane nekoliko neželjenih gostiju, mnogo opasnijih od stvari zbog kojih su islanirali međusobna ubistva?

Lisa i Lars moraju ostaviti svoj bračno-ubilački problem za docnije i rešiti novi problem koji ih može koštati života... Upravo u tome leži još jedan adut filma, što će u novoj opasnosti prvo jedno a onda i drugo videti priliku da ubiju dve muve jednim udarcem, i da se trse posetilaca i svog bračnog druga, pripisujući „nezvanim gostima“ smrt svog partnera. To sve stvara niz obrta, često prilično crnohumornih, uglavnom ne toliko predvidljivih. Svedoci smo više neverovatnih situacija, često i potpuno bezizlaznih, ali pošto ovo jeste i komedija neinteligencija posetilaca u tim trenucima dolazi do izražaja kako bi se The Trip mogao nadalje odvijati. Kada se brojno stanje na ekranu dodatno smanji a neki likovi postanu iskusniji/pametniji javlja se i potreba za novim karakterima koji će doći na mesto krvave tarapane: jedan od malobrojnih sporednih likova je Larsov otac, bivši vojnik a sada stanar staračkog doma, u čijoj vikendici se i dešava masakr. On je odgovoran za neke od najurnebesnijih replika koje ovaj film poseduje a koje se odnose na brutalno iskren komentar i usporedbu nekadašnjeg i savremenog života. Osim njegovih komentara znaju biti duhoviti dijalozi Lise i Larsa, koji vrcaju od uzajamne hladnoće i dubokog nerazumevanja, a onda i dijalozi nekih od priglupih „gostiju”.

Nezvani gosti su najviše karikirani, poput nekih likova iz komedije ili parodije. To može zasmetati ukoliko The Trip posmatrate ozbiljnim očima ali pošto su u pitanju negativci ni niz negativnosti, ismevanja i sprdnji koji su im prišiveni ne bi vam trebali previše smetati. Ostale sporedne likove gledamo isključivo kroz flashbackove kojima je prošaran film. Kroz njih posmatramo ono što se dešavalo u danima koji su prethodili odlasku u kolibu, kako iz Larsove tako i Lisine perspektive. Ovi kadrovi ne samo da veoma uspešno razbijaju monotoniju i pomažu u boljem tajmingu nekih scena (pomažu protoku vremena i simuliranju pauza) već su i veoma zgodni za određene obrte jer neke od važnih informacija doznajemo upravo kroz njih. Završetak filma jeste donekle predvidljiv ali ipak ne bismo voleli da je drugačiji jer bi njime film promašio poentu. Promašena poenta bi bila i kada biste filmu pristupili isključivo zbog dinamike, ubistava i brutalnosti, jer iako njima film obiluje na umu mu je nešto potpuno drugo. Film na momente preti da pretera u toilet humoru i insistiranju na uvrnutim seksualnim elementima ali se srećom zaustavlja odmah nakon prelaska granice dobrog ukusa.

Film je odlično režiran, što smo i očekivali od ovog režisera, dinamičan je i nakon nešto dužeg uvoda ne poseduje suvišnih kadrova pa vam se iako traje skoro dva časa neće učiniti predugačkim. Glumačka postava je veoma kvalitetna a na njenom čelu je Noomi Rapace koja uvek pruža maksimum i nikada nas nije razočarala. Tu negde je i gosn. Wirkola kojem moramo čestitati ne samo na dobrom filmu već i na scenariju koji čak mestimično deluje politički nekorektno.

+ brutalna, dinamična i napeta triler komedija
+ čitav niz nepredvidivih obrta i dešavanja
+ odlična režija, glumačka postava i efekti
— preterivanje u nekim elementima
— prilično predvidljivo finale
 
Ocena: 7/10