HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: James Wong

Final Destination je jedan od većih horor hitova sa prelaska u novi vek pa nije ni čudo da je uspeo iznedriti četiri nastavka, kažu ljudi veoma dobra, a mi ćemo konačno to proveriti u narednom periodu. Imajući u vidu kvalitet filma koji opisujemo (ali i broj njegovih fanova) količina nastavaka nikako nije problematična, veće je iznenađenje zašto se sa snimanjem sequela stalo pre više od 10 godina...

Centralni karakter ovog filma je tinejdžer po imenu Alex Browning, mladić koji neposredno pre poletanja na školsku eksurziju doživljava katastrofalnu viziju u kojoj „vidi“ smrt svih putnika koji su se ukrcali na avion. Iako zbog te vizije prilično uznemiren Alex se ukrcava u avion a detalji koji mu još još direktnije „javljaju“ da nešto katastrofalno predstoji se nastavljaju i dodatno ga lome. Kada neposredno pred poletanje doživi pravi nervni slom Alex napušta letilicu a sa njim još nekoliko njegovih prijatelja i kolega, te jedna profesorica. Na iznenađenje svih, a ponajviše na iznenađenje prestravljenog Alexa, avion odmah po poletanju nestaje u vatrenoj buktinji, lišavajući života sve putnike i članove posade. I ko će sada poverovati našem junaku da lično nije umešan u eksploziju ni na koji način? Uz sve to – kako on sam sebi da objasni jezivo predosećanje koje je postalo još jezivije onog trenutka kada se obistinilo... No, ni tu nije kraj stravi i užasu: nedugo nakon pristizanja male ali možda odabrane ekipe preživelih svojim kućama pogibije se nastavljaju, u seriji smrti koje karakteriše niz slučajnih koincidencija koje uvek rezultiraju tragedijom koja se nije mogla izbeći...

Upravo te tragične koincidencije ponekad deluju kao nesrećan slučaj ali Alex se ne da omesti; on zaključuje da je neko načinio plan i stvorio redosled pogibija koji je začet na avionu ali nije prekinut time što je nekolicina putnika sišla s njega. Stradanja se nastavljaju i po kućama a Alex je ubeđen da se niz nekako može prekinuti i smrt zavarati, samo kad bi shvatio smisao dešavanja i redosled stradanja. Na tome i radi, dok mu pomaže nekoliko preživelih drugara a dok mu odmaže policija koja mu je neprestano za petama i dalje ga posmatrajući kao osumnjičenog iako za njegovu krivicu ne postoji nijedan materijalni dokaz. Ovo nam je bilo treće gledanje Final Destination 1 do sada a moramo reći kako je njegovo otvaranje maestralno, jedno od najboljih u dekadi. Scena u avionu i na aerodromu je zaista spektakularna, prepoznatljiva, jednom domaćom rečju – iconic. Alex neprestano uočava ili vidi gomilu sitnica koje ga uznemiruju, koje ga navode na zaključak da predstoji katastrofa i koje ga dovode do tačke pucanja, što je u opštoj suprotnosti sa blagostanjem i srećom koju primećujemo kod drugih klinaca, koji se provode najbolje u životu, i ne pomišljajući da ih samo minute dele od jezive smrti. Ovaj uvod bi mogli gledati iznova a on definitivno predstavlja najbolji deo filma.

Ali ni ostatak nije mnogo slabiji. Sve smrti su izuzetne, tačnije izuzetni su načini na koji se dolaze do njih. Svaka pogibija je zbir više slučajnih faktora koji međusobno utiču jedni na druge ali čiji proizvod je uvek tragičan. Veliko je zadovoljstvo posmatrati pravu malu zavrzlamu između tečnosti, struje, konopaca i drugih elemetana u pokućstvu ili kolibi koje pokreće jedan običan povetarac (simbol nailaska smrti) a koji se ne mogu prekinuti ili zaustaviti, bez obzira što žrtva vidi šta joj se približava. Bukvalno svaka scena smrti je odlična, svaka zanemaruje realnost na uštrb zabave ali zato doprinosi nepredvidivosti i igranju sa gledaočevim osećanjima, stvarajući negodovanje, nestrpljenje i druge elemente koji čine da vam Final Destionation definitivno ostane u pamćenju. Ono što je zanimljivo i potpuno u suprotnosti sa modernom horor produkcijom je finale filma koje sadrži obrt i delimično otvoren završetak koji može da se nastavi ali ne ostavlja gledaoca razočaranim niti prevarenim. Ono gde film pomalo podbacuje je na momente neuverljiva priča kada naši junaci naprečac dolaze do određenih zaključaka ili kada se susretnu sa nekim ne baš previše ubedljivim likovima (radnik u mrtvačnici).

Ipak, to su male mane koje ne umanjuju mnogo finalnu ocenu i ne kvare pozitivan utisak. Film je dobro odglumljen, odlično je režiran, nije predugačak, traje taman koliko treba, ne daje šansu za mnogo predaha niti poseduje suvišne scene, a napetost koju pruža od samog početka ne prestaje ni za sekund sve do odjavne špice. Iako poseduje neke elemente koji spadaju u horor klišeje (ili pod tipične stvari koje vidimo u teen hororima) Final Destination jeste jedan od boljih filmova strave i užasa koje smo dobili tih godina.

+ spektakularne scene koje dovode do smrti
+ konstantna napetost tokom celog filma
+ dobra režija, montaža, gluma i finale
— neki od sporednih likova nisu uverljivi
— određeni (teen slasher horor) klišei
 
Ocena: 8/10