HOROR FILMOVI (I SF)

Choose or Die je jedan od najnovijih horor filmova koje možete pogledati na Netflixu a predstavlja (kako bi drugačije) debitantski film izvesnog Tobyja Meakinsa. U pitanju je britansko ostvarenje, žanrovski svrstano u horor triler, ali i u retro horor (više o tome u nastavku opisa). Ono što je zanimljivo je da se film inicijalno trebao zvati CURS>R ali je taj naziv verovatno bio suviše originalan pa je odluka pala na generičniji Choose or Die.

Centralna persona ovog filma je Kayla, studentkinja koja se izdržava čisteći prostorije izvesne firme dok svoju budućnost vidi u programiranju. E upravo zbog toga ona se druži sa computer-geekom Isaacom, koji u vezi dotične, pak, ima neke druge namere. Kayla njemu iz nepoznatih izvora donosi raznorazni (pra)stari hardware, on nju zauzvrat uči programiranju, mada bi radije s njom igrao neke druge igrice. Ali džabe mu, prema njemu je dotična 'ladna k'o svaka neizainteresovana žena koja samo gleda neku korist. I sad, sasvim slučajno, nenadano, iznebuha, njihovu pažnju jednog dana privuče nek stari komad kompjuterske praistorije, oni ničim izazvani probaše jednu staru kasetu, navodno iz 80-ih, piše na njoj da je neka igra, učitala se uspešno što je kod starih igara uvek problem, jel', započeše oni to, trt-mrt, da ne dužimo – ispostavi se (doduše nešto kasnije) kako je u pitanju ukleta igra! E sad, ovo je važno: igra je podeljena po nivoima, što je logično, čini se da ih ima četiri, svaki je zahtevniji od prethodnog, igrač se na kraju svakoga poglavlja stavlja u dilemu da izabere između dve mogućnosti, ne može da eskivira odgovor, nema ni mnogo vremena za razmišljanje a svaki dati odgovor izaziva neki brutalan ili tragičan događaj...

Choose or Die je jedan od onih filmova koji je odlično zamišljen jer poseduje sve ono što je jednom triler/horor filmu potrebno – misteriju, retro priču koja seže u prošlost, usamljeni par koji se mora izboriti sa prokletstvom koje su pokrenuli, nekoliko brutalnih ubistava, poznatu facu u sporednoj ulozi a uz sve to i maštovitost koju obezbeđuje vinovnik serije ubistava a to je podivljali prastari software. Nažalost, moramo reći kako je ovaj film isključico dobar na papiru, dok je u praksi veoma slab. i to na svakom polju. Kada bismo se napregli da pozitivnom ocenom istaknemo makar jedan aspekt filma to bi iziskivalo ozbiljan psihofizički napor sa upitnim rezultatom pa ćemo stoga reći da pojedina ubistva jesu zanimljiva a sve što izaziva ukleta video igra jeste prilično maštovito. S druge strane ti i takvi maštoviti proizvodi softwera sa kasete se pred gledaočevim očima odvijaju po random metodi, bez ikakvog reda, zakonitosti ili pravila koja posmatrač ovog filma može pohvatati. U jednom trenutku (prvi nivo igre), dok glavni igrač još ne shvata šta se dešava, igra se ustremljuje na sasvim slučajnog karaktera u njegovoj blizini, lišavajući života potpuno nevinu žrtvu, bez ikakvog razloga. U narednom nivou jedan od aktera postaje digitalizovan a u sledećem igra proizvodi nekakvu virtuelnu stvarnost.

Specijalni efekti koje vidimo tokom svih ovih (pa i ostalih) scena su zadovoljavajući ukoliko ovom filmu pristupite kao nižebudžetnom ostvarenju. Paradoksalno, najefektnija i možda najjezivinja scena dešava se kada se brutalnost ni ne vidi na ekranu, tokom napada ogromnog pacova. Kayla telefonom komunicira sa prestravljenom žrtvom koju napada ogromni covpa a akciju prati na ekranu kompjutera, u vidu retro 8-bitne igre. Što se tiče same igre koja proizvodi haos ona deluje suviše moderno, savremeno i visoke rezolucije, dakle definitivno ne poput softverskog proizvoda 80-ih. I kompletna pozadina u vezi kodiranja igre, njenog smisla, cilja i autora famoznog codea deluje smandrljano i nimalo ubedljivo pa Choose or Die ni u jednom trenutku ne uspeva da makar donekle zainteresuje gledaoca ili da postigne da on brine za sudbinu dva ipo glavna junaka. Zašto dva ipo? Pa zbog toga što je osim Kayle i Isaaca filmu nakalemljena i njena majka, zavisnica od opijata koja ne može da se izbori sa svojim porokom. Ova depresivna priča je potpuno suvišna ali se idealno uklapa sa depresivnim tonom kompletnog filma. Ceo London deluje suviše sivo i beživotno a ni u jednom kadru ne vidimo bilo koji drugi lik pa deluje kao da je glavni grad Engleske potpuno nenaseljen.

Evo još jedne prevare: Robert Englund, čije se ime ponosno spominje kao najpoznatije u ovom filmu, pojavljuje se isključivo glasovno, i njegovu njušku ne možemo videti ni na trenutak. Deluje da je Robert ovu „ulogu“ odradio telefonski, za šaku zelembaća, a autori su dobili jedno poznato ime da se njime diče na omotu filma. Da nije njegovog imena niko ne bi ni zapazio Choose or Die a obzirom da je jedino što film generiše dosada cenimo da će veoma brzo biti zaboravljen.

+ nekoliko maštovitih scena i ubistava
— dosadan film; neiskorišteni potencijal
— ukleta igrica funkcioniše bez pravila
— slabi likovi i vrlo nezanimljiva priča
— bezobrazna reklama; veštački izgled
 
Ocena: 3/10