HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Prano Bailey-Bond

Censor je još jedan od mnogohvaljenih prošlogodišnjih horor filmova ali i još jedan od onih koji se nama nije dopao. U pitanju je britansko ostvarenje, zvanično etiketirano kao psihološki horor a kao i većina modernih horora delo je debitanta. Odakle isplivavaju svi ti silni horor debitanti i gde završavaju nakon svog prvog filma – ostaje misterija ali to svakako nije tema ovog opisa već famozna Cenzura.

Da, glavna tema ovog filma je cenzura i to ona u hororima. Gledaocima sa ovih prostora bi moglo zvučati čudno ali nekada davno, pre nekoliko decenija, cenzura je u zapadnim zemljama bila veoma žestoka, u tolikoj meri da su se mnogi filmovi koji danas važe za kultne i eventualno delimično šokantne godinama nalazili na listama potpuno zabranjenih. Oni filmovi koji nisu bili zabranjeni bili su skraćivani, iz njih su izbacivane mnoge eksplicitne scene nasilja i brutalnosti pa se često mogu naći filmovi iz 70-ih i 80-ih godina koji su i desetak minuta kraći od Director's Cut verzija koje su danas u opticaju. Cenzura nije postojala samo u filmskoj industriji već i u drugim granama zabave (recimo muzici) a u vremenima kada nije bilo interneta, niti digitalnog kopiranja materijala, već su se filmovi distribuirali na analognim fizičkim medijima (uglavnom VHS kasetama) to je bio veliki problem. Tadašnji ljubitelji niskobudžetnih exploitation horor ostvarenja su posebno bili pogođeni restriktivnim merama jer su se takvi filmovi nabavljali isključivo ilegalno a njihovi gledaoci su tretirani gotovo kao kriminalci. Za više detalja ukucajte u google pojam „Video Nasty”.

Upravo posao cenzure u horor filmovima vrši i naša junakinja, Enid Baines, uštogljena, kruta i hladna žena kojoj je posao sve u životu i koja svoj privatni život ni ne poseduje. U poslovnom – Enig je gotovo bezgrešna, uvek stroga i profesionalna, posvećena poslu i gotovo nepogrešiva, pa je stoga kolege i nazivaju „Little Miss Perfect”. Ali, ono što njene kolege i malobrojni ljudi sa kojima ona kontaktira ne znaju je da Enid poseduje traumatično detinjstvo koje je na nju ostavilo snažan pečat i od kojeg je i pobegla u veliki grad. Naime, njena sestra je jednog dana nestala u šumi a Enid se nikada nije pomirila sa tim i nakon svih godina i dalje krivi sebe za tragediju. Ona i dalje veruje da joj je sestra nekim čudom i na nekom mestu živa a preokret po nju nastaje jednog sasvim običnog radnog dana, kada u prostorijama svoje organizacije pristupi gledanju izvesnog low budget brutalnog poluamaterskog horor filma. Nagledala se ona sličnih materijala, ali jedna scena će je posebno uznemiriti, daleko više od svih koje je do sada u karijeri cenzora videla. Naime, scene iz tog filma kao da su prekopirane iz Enidinog detinjstva i prikazuju onaj istovetni dan kada je njena sestra nestala. Ni to nije sve: mlada glumica iz filma kao da zaista jeste njena sestra pa Enid istog trena kreće u potragu za autorom materijala...

Film donekle funkcioniše sve do momenta dok Enid zaista ne dođe do filmskog seta pomenutog filma. Doduše, i do tada Censor funkcioniše kao drama sa horor elementima i dosta dokumentarnih sastojaka koji će više značiti zapadnim gledaocima nego našim. Sumorna britanska atmosfera je konstantno prisutna i to je zaista jedan od glavnih aduta filma, adut koji izuzetno efektno oslikava teško vreme za horor žanr ali i za njegove gledaoce. Period sredine 80-ih je verno prikazan, sa karakterističnim tehničkim elementima, odećom i drugim specifičnostima koje vidimo u gotovo svakom kadru a onda i bojama te kvalitetom kamere koja uspešno dočarava (kvazi) retro filmski materijal. Niamh Algar je odlična u ulozi Enid, uglavnom tihe i povučene žene maksimalno posvećene poslu i ničemu drugom, a i ta i takva uloga se veoma dobro uklapa u sveopšti sumorni utisak. Ono što nikako ne ide u prilog filmu je što se dalje od 80-ih, čini se po ovom filmu, do današnjih dana nije ni odmaklo. Iako danas cenzure (zvanično) nema ovaj film nam ne prikazuje u dovoljnoj meri kakve materijale Enid i njene kolege gledaju, niti šta je toliko šokantno. Očekivali smo da film na ovu temu poseduje više nekih autentičnih materijala koji bi ostverenju dali neku težinu i značaj ali za to očigledno nije bilo novca ili je autoru filma nešto drugo bilo na umu.

A kada to nešto drugo nastupi, a to će se desiti kada Enid stigne na filmski set gde se snimao famozni film sa „njenom sestrom” nastupa – pa, nešto... Završetak ovog ostvarenja je element od kojeg zavisi da li ćete ovo ostvarenje smatrati kao jedno od najboljih u prošloj sezoni ili jedno od najglupljih. Ukoliko vam poslednjih 20-tak minuta ne legnu ili ih ne shvatite ne postoji mogućnost da Censor ocenite pozitivnom ocenom. Finale nam prikazuje Enid koja je u izvesnom tripu, potpuno promenjene psihe i nesigurne da li ono što doživljava ima osnova u realnom svetu ili ne... Ni autor filma se ne trudi da joj pomogne pa tako ni nama gledaocima: finalne scene kao da su proizvod halucinacija izazvane suviše šokantnom istinom po našu junakinju ali i filmskim materijalima pod čijim uticajem je bila. Finalni kadrovi prikazuju slike realnosti koja se bespovratno ispreplela i stopila sa filmskom trakom, stvarajući tako veoma konfuzno meta iskustvo, prilično uznemirujuće, što dodatno pojačava i odgovarajuća muzička podloga, ali nedovoljno smisleno. A kada se sve završi gledaocima će ostati otvorena usta i upitnik iznad glave, ili eventualno uzvik oduševljenja, u zavisnosti od toga šta zahtevate od jednog horor ostvarenja i u kojoj meri vam je potrebno da finale jednog filma bude razumljivo i jasno.

Imajući to u vidu zaista je teško preporučiti ovaj film jer on nema zadovoljavajući i jasan završetak a uz sve to se bavi temom koja mlađim gledaocima sa ovih prostora uglavnom neće biti zanimljiva i bliska. Censor se može svideti onima koji su zainteresovani za istoriju horor žanra na zapadu, ili onima koji po svaku cenu žele gledati neki meta horor, kao i onima koji padaju na strane Top Liste i visoke ocene koje dodeljuju strani recezenti.

+ sumorna i depresivna atmosfera
+ dobro dočaran vremenski period
+ dobra Niamh Algar u ulozi Enid
— nejasno i konfuzno finale filma
— nedovoljno direktan i ekstreman
 
Ocena: 5/10