Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt10574558/
Trailer: https://youtu.be/y-XIRcjf3l4
Midnight Mass je prošlogodišnja mini serija koja se emitovala na Netflix kanalu. Serija je sastavljena od 7 epizoda, uglavnom je pobrala dobre ocene i kritičara i gledalaca pa smo je i mi pogledali. U pitanju je paranormalna horor serija ali bi detaljniji opis svakako bio – vampirska drama sa jakim elementima religije. Jeste, sve to nabrojano zvuči veoma čudno i možda nespojivo ali je u pitanju zaista zanimljivo i kvalitetno ostvarenje, sa nekoliko mana koje morate znati i koje se neće dopasti baš svim gledaocima.
Autor serije je Mike Flanagan koga znamo po nizu poznatih i dobrih horor filmova (Absentia, Oculus, Hush, Before I Wake, Ouija: Origin of Evil, Gerald's Game, Doctor Sleep) dok ga gledaoci serija najbolje znaju po The Haunting of Hill House i The Haunting of Bly Manor. Imajući sve gore nabrojane filmove i serije u vidu ni Midnight Mass nije mogao omanuti. Kao što rekosmo, serija je podeljena na sedam jednočasovnih epizoda, svaka nozi naziv po određenoj knjizi Biblije i svaka se na neku način bavi određenom religijskom temom. Početak prve epizode nas upoznaje sa mladićem po imenu Riley koji se nakon odslužene zatvorske kazne zbog izazivanja saobraćajne nesreće sa tragičnim ishodom vraća u svoj rodni gradić u kojem nije bio od svog detinjstva. Gradić u koji se vraća je u odumiranju, nalazi se izolovan na malom ostrvu koje je sa kopnom isključivo povezano trajektom a meštani seoceta uglavnom preživljavaju zahvaljujući ribolovu. Povratak Rileya u gradić koincidirao je sa misterioznim nestankom lokalnog sveštenika koji je iz nekog razloga i potpuno iznenada otputovao na kopno a sve to je opet koincidiralo sa dolaskom novog mladog sveštenika po imenu otac Paul.
Prve dve epizode, a možda i najbolje u kompletnoj seriji, postepeno nas uvode u priču i misteriju. Posmatramo Rileya koji je veoma depresivno prihvatio povratak iz velikog grada (pa preko zatvora) u mrtvo selo a dok je bio na odsluženju kazne umesto da nađe utehu u religiji dodatno se otuđio od Boga, čime se još više distancirao od mahom verujuće ostrvske populacije. Odmah po pristizanju on se sprijateljuje sa Erin, lokalnom učiteljicom, sa kojom se nije video niti čuo od detinjstva ali sada zaključuje da dele neke stavove, osobine, temperament, čak se i nalaze u istom ćorsokaku, zaglavljeni na kraju sveta, na polupustom ostrvu. Upoznajemo još dosta likova, verovatno polovinu mešatana ostrvceta, gde su neki dosta generički i nisu za pamćenje ali dok su neki drugi specifični, poput Rileyeve porodice, nepokretne devojčice, opasne pomoćnice sveštenika, lokalne doktorke ili šerifa koji je druge nacije i veroispovesti. Upoznavanje sa brojnim likovima teče postepeno, sporo, treba vremena pohvatati sve odnose i osobine onih koje vidimo ali se neke misterije uspostavljaju već na startu pa gledalac ima želju da istraje u gledanju daljih dešavanja.
Ono što posebno pleni je samo seoce na ostrvu koje je zaista fascinantno. Selo kao da je zamrznuto u prostoru i vremenu a da nema nekoliko mobilnih telefona rekli bismo da se radnja dešava sredinom prošlog veka. Život kao da je otišao dalje dok je selo ostalo na nivou gramofonskih aparata, jednoličnog života i meštana kojima je vera preča od putovanja, bilo kakve modernizacije a pogotovo one tehnološke. Izolovano selo se polako raspada, uglavnom se sastoji od starih objekata i isto tako starih ljudi; oni mlađi su tokom proteklih decenija otišli da traže sreću diljem američkih država, baš kao i Riley, a samo oni bez ambicija, poput nekolicine bradataih ribara, oni koji su bili nesrećne sudbine, poput Erin, ili oni koji su sticajem nesrećnih okolnosti ponovo završili na ostrvu, poput sada Rileya, su ostali sa u principu veoma zatucanim i mahom starijim stanovništvom. Atmosfera koja provejava je veoma setna, melanholična, ne samo zbog odumiranja seoceta, već i zbog jednoličnog, sporog života koji se tu odvija. Život koji upražnjavaju meštani je mahom dosadan, svakodnevno se „reprizira“ do u nedogled a kod mladih ljudi željnih izazova, provoda ili bilo kakve druge dinamike dodatno pojačava depresiju.
Selo izgleda više nego autentično i takav je svaki kadar serije. Sve je staro i raspada se, građevine kao da su pandan njegovim ostarelim meštanima, svaki objekat karakteriše bogata scenografija ali i hrpa starih aparata i elemenata koji podsećaju na neka davna, prošla vremena. Vizuelno je serija pun pogodak i vidi se da su autori pronašli odgovarajuću lokaciju za njeno snimanje a da su zatim scenografi dobrano zasukali rukave. Obližnji okean, skupa sa svim vremenskim nepogodama koje se oko njega dešavaju, takođe doprinosi specifičnoj i uglavnom depresivnoj atmosferi. Takvoj atmosferi pogoduje i scenario koji se bavi teškim stvarima, promenama u životu, susretu sa detinjstvom a zatim i raznim religioznim temama, kao i debatama na temu mladost-starost ili religija-nauka. Dijalozi i monolozi na ove teme se nastavljaju u nedogled, u središnjici serije čak zauzimaju preovlađujuću minutažu pojedinih epizoda, a neke ispovesti likova o načinu na koji zamišljaju trenutak smrti, svoj zagrobni život ili susret sa Bogom zaista nemaju kraja. Trebate biti upozoreni da ova serija zaista zahteva strpljenje i to u pozamašnim dozama. Često na ovim stranicama kritikujemo razne horor filmove da se veoma sporo odvijaju ali Midnight Mass je nešto najsporije što smo do sada opisali.
A onda su tu i religiozne teme koje takođe neće prijati svim gledaocima, jer ih neće razumeti ili ih neće zanimati. One imaju svoju svrhu i značaj, duboko su ugrađene u samu priču, ali prosečnom gledaocu koji nos nije gurao u teologiju uglavnom neće biti razumljive. Tu i tamo se nešto može naučiti, naravno, nešto smo već i znali, ali dijalozi i monolozi vrve od citiranja raznih stihova i psalama pa budite spremni i na to. Ono što je jasno i onima koji se ne razumeju mnogo u religiju je način funkcionisanja crkve i ekstremnih vernika, pa na tom polju serija mnogo bolje funkcioniše. Nije da to do sada nismo znali ali je sedam epizoda sasvim dovoljno vremena da steknemo još bolji uvid u način funkcionisanja manipulatorski nastrojenih vernika koji su zapravo u dubini duše zadojeni mržnjom prema svemu što ne spada u njihovu veru. U tu svrhu je i postavljen šerif muslimanske veroispovesti koji trpi konstantne pritiske od preovlađujuće religije i to preko najslabije tačke, naravno. Opet, ako vam religijski aspekt nije zanimljiv i ovo će vam delovati više nego dosadno pa vam ostaje samo da čekate finalne epizode serije jer u njima sledi nekoliko preokreta.
Iako je Midnight Mass zapravo religiozna drama ona svakako poseduje dovoljno horora da opravda opisivanje na ovim stranicama. Nije da horora i jeze nema i u prvoj polovini serije ali tek u drugoj radnja poprima katastrofične razmere, kako na kopnu ostrva tako i u vazduhu. Idiličan i učmali ostrvski gradić za svega nekoliko dana posle Ponoćne Mise postaje pravo predvorje pakla, poslednje mesto na zemlji gde biste želeli da budete a iako naseljeno gotovo u potpunosti verujućom populacijom poprište je ogromnog broja brutalnih ubistava, baš od te populacije. Svedoci smo velikog broja izuzetno brutalnih i uznemirujućih momenata te ubijanja na raznorazne načine, upotrebom svih vrsta hladnog ali i vatrenog naoružanja. Vidimo i pojavu jezivih kreatura koje kao da dolaze iz samog središta pakla, gledamo tragične situacije koje meštani ostrva nisu mogli da dožive ni u najstrašnijim košmarima, vinovnici smo naizgled bezizlazne situacije u kojoj nijedan član zajednice nema izgleda na preživljavanje a zatim posmatramo i šokantno ali poučno finale koje je ovde zaista šlag na đavolsko-vampirskoj torti. Onaj ko bi pristupio gledanju Midnight Mass kao trileru ili religioznoj drami i zanemario početne horor naznake mogao bi ostati zgranut sadržajem poslednje dve epizode serije ali i ne samo sa time.
Neki gledaoci mogu ostati šokirani, razočarani ili besni načinom na koji se obrađuje sama tema serije ili njenom porukom koja je duboko kritička ka religijama, u ovom slučaju ka hrišćanskoj. Dalje zaključke i sve poruke koje ona šalje ostavljamo vama, ukoliko pogledate seriju, naravno. Ukoliko to učinite osim gore nabrojanog videćete i odlično režiran materijal, izuzetno kvalitetno filmovan i kadriran, veoma prijatan oku, savršeno vidljiv čak i u noćnim scenama a onda (ne i najmanje bitno) i perfektno odglumljen. Midnight Mass je jedna od onih serija gde glumu skoro i ne vredi isticati, ne zbog toga što ona ne valja, već upravo suprotno – jer je svaki akter na ekranu, bio on glavni ili potpuno sporedni, pružio odličnu glumu, skoro maestralnu. Ovde je casting zaista na vrhunskom nivou i zaista ni kod jednog karaktera, bio on stariji, srednjih godina ili onih nižih, nismo primetili nikakvo odstupanje. Svi deluju izuzetno uverljivo, autentično, baš kao da dolaze sa dotičnog ostrva, iz religiozno zadojene komune ili kao da jednostavno ne pripadaju tom mestu. Upravo iz tog razloga nećemo posebno isticati nijedno ime ali znajte da ćete biti usisani u dešavanja na ekranu briljantnom glumom i pojavama velikog broja odličnih likova.
Na kraju ovog opisa postavlja se pitanje da li smo zadovoljni pogledanim? Da, naravno, mada mislimo da bi serija bolje funkcionisala da poseduje nešto manje monologa i drame a više fokusiranja na horor elemente u svojoj središnjici. Naravno, ukoliko ste poznavalac religije a ljubitelj drame Midnight Mass bi vam se mogao još više dopasti ali bi vam u tom slučaju mogle zasmetati brutalne horor sekvence ili banalizovani monsteri koji se s vremena na vreme pojavljuju u drugoj polovini serije. U svakom slučaju seriju preporučujemo jer osim dve mane koje smo naveli u minusima, a koje vama i ne moraju zasmetati, Midnight Mass ne poseduje nijednu drugu slabost.
0 comments:
Post a Comment