HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Sophia Takal

Nakon opisa originala i rimejka iz 2006. godine konačno smo došli i do najnovije verzije filma Black Christmas, filma za koji smo mislili da ga nikada nećemo pogledati zbog veoma slabih ocena koje je pokupio odmah nakon pojavljivanja. Međutim, zašto da ne, kada smo pogledali dva prethodna red je da overimo i treći po redu a ako ništa drugo – mi smo tu da umesto vas pogledamo loše filmove kako bismo vas poštedeli muka, jel' :)

Priča u Black Christmas je svima već veoma dobro poznata: devojke u privatnom internatu (sorority row) ubija misteriozni killer tokom božića. Tako je i ovoga puta, za one kojima ista priča nije dosadila: grupa tinejdžerki biva redom ubijana od strane nekog maskiranog ubice u plaštu, kako unutar studentskog zdanja tako i na vetrometini, u iznenađujuće pustom snežnom predgrađu. Na početku beše panika, beše misterija, kud li se dedoše naše drugarice, nijedna i ne pomisli da su ubijene, zatim spoznaše đe leži opasnost, preživele se ohrabriše, složno rekoše „ne“ ubici a zatim se organizovaše da mu zadaju smrtni udarac... Makar do nekog narednog rimejka, jezik pregrizli! I zaista, nakon originala koji je bio začetnik slasher podžanra, veoma nedorečenog ali upravo stoga i izuzetno misterioznog filma, a zatim i previše objašnjenog, opširno ispričanog ali smandrljanog rimejka iz 2006. koji je sve slabosti nadomestio brutalnostima – šta se može očekivati od moderne obrade kultnog klasika, i to etiketiranog PG13 etiketom, što će reći ništa krv, nudity, profanity? Pa, umesto toga dobili smo ono što zanima moderne američke generacije horor gledatelja sa akcentom na teme & dileme koje su u žiži njihovog savremenog društva.

Istini za volju, ma koliko to čudno zvučalo Black Christmas 2019 i nije pravi horor film, makar ne onakav kakav bi očekivali fanovi prethodna dva istoimena ostvarenja. U njemu nema brutalnih ubistava, nema jezive atmosfere, niti ima ijednog elementa koji bi pogodovao gledaocu koji je u svojoj mladosti gledao prethodnika, ili bio rođen još pre pojave originala. Ovo čak i nije pravi rimejk, tačnije umnogome se manje oslanja na original od onog prethodnog rimejka, već nakon pozajmljenog tajminga i zapleta priča neku svoju priču o kojoj će biti više reči u narednom pasusu. Moramo reći kako je to sve prilično dosadnjikavo, ne uspeva vezati iskusnijeg gledaoca za ekran a jedni od malobrojnih aduta (osim kakvih-takvih ubistava a najčešće nevidljivih) je božićna atmosfera i zimska sumornost. Posebna glupost je premeštanje filma iz dobro poznatih slasher voda u paranormalne i natprirodne, a upravo to ovde vidimo sa svim tim veštičarenjima, sektama, prinošenjima žrtava i crnim magijama. Ne treba ni napominjati da film vrvi od nerealnih poteza likova ali moramo napomenuti i da sve što vidimo ne deluje realno u godini u kojoj se film dešava, sa svim telefonima, kamerama, društvenim mrežama i drugim tehnologijama. Ipak, Imogen Poots nije loša u glavnoj ulozi, čak smo bili utiska da je zaslužila neki mnogo bolji slasher film.

Ovo je film za mlađe generacije, takozvane milenijalce, i to prevashodno ženskog polnog opredeljenja, pa je s tim u vezi filmu i dodeljen ženski režiser, takva je i njegova priča a takve su i poruke koje ovo ostvarenje šalje. Black Christmas je feminističko filmsko ostvarenje koje jasno stavlja žene na jednu stranu (na stranu dobra) a muškarce na drugu (na stranu zla). Da iPhone generaciji bude potpuno jasno i da se ne pogubi u plitkim metaforama autori su stoga većinu muškaraca strpali u famoznu satanističku sektu koja ima neke svoje ali gledaocima uglavnom nejasne ciljeve. Oni muški likovi koji nisu članovi ove anti-ženske organizacije jasno su etiketirani titulama nasilnika, ženomrzitelja ili nečim sličnim, čisto da se ne naruži crno-bela slika. Film je direktno inspirisan #MeToo pokretom, drugim feminističkim pokretima i uopšte ženskim osnaženjem ali je problematičan i na tom polju jer je suviše banalan, valjda da bi ga i teen mediokriteti i dokone domaćice lakše mogle razumeti. On ne poseduje zadovoljavajuće muške likove, dijalozi su veoma plitki i obojeni a sudbine malobrojnih muškaraca su veoma očigledne i predvidljive. Na tom polju je Black Christmas 2019 možda i najzanimljivji, kad već na polju horora nije, jer gledalac nastavlja njegovo gledanje, samo da vidi koliko cela stvar može daleko ići i gde će se zaustaviti.

Black Christmas 2019 nije film za one kojima taj naziv nešto znači, nije za gledaoce koji na pomen te dve reči osećaju nešto zbog filma iz 1974. godine, niti je, istini za volju, uopšte namenjen horor fanovima. On je namenjen mlađim generacijama kojima je servirana politički aktuelna i korektna priča zapakovana u horor formu. Međutim, iako dobar broj današnjih filmova poseduje u glavnim ulogama žene koje jačaju i suprostsvatvljaju se muškarcima (novi Halloween, naprimer) Black Christmas 2019 je to uradio dosta prizemno i naivno. Ukoliko niste bliski feminističkim idejama ili vas ta tema ne zanima teško da ćete u ovom filmu naći bilo šta interesantno.

+ nekoliko ubistava; snežna atmosfera; pesmica na priredbi
+ Imogen Poots je najmanje loša od svih likova na ekranu
— suviše stereotipna podela koja ne deluje nimalo realno
— veoma slab film na polju horora; suvišna paranormalnost
— veoma banalne poruke u vezi sa ženskim osnaženjem
 
Ocena: 3/10