HOROR FILMOVI (I SF)

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt1844624/episodes?season=1

Do sada nismo imali nikakva saznanja o seriji American Horror Story ali smo zbog njene velike popularnosti odlučili započeti gledanje pa dokle stignemo, a nadamo se do samog kraja. Serija je zamišljena u formi antologije, gde svaka sezona poseduje svoju specifičnu temu koja je distancira od prethodne i poseduje jasno definisan početak i kraj, pa tako svaku sezonu možemo posmatrati i kao svojevrsnu mini seriju. Svaka sezona u sebi poseduje neke istinite elemente, uglavnom vezane za zaplet a očigledno da je ovakva forma bila dovoljno zanimljiva gledaocima jer je serija postigla zavidan uspeh i do sada iznedrila čak deset sezona.

Murder House je naziv prve sezone American Horror Story i ona je emitovana zadnjeg kvartala 2011. godine. Sezona je postigla dobar uspeh i veliku gledanost, možda i veću od očekivane, a osvojila je i mnoge nagrade. Radnja Murder House se fokusira na Harmon porodicu, oca Bena, njegovu suprugu Vivien i njihovu ćerku Violet. Nakon turbulentnog bračnog perioda (Ben je imao ljubavnu aferu a Vivien doživela pobačaj) Harmonovi se sele iz Bostona u Los Angeles, kako bi na nekom novom mestu pokušali sa novim životom, nadajući se da se stara ljubav i uzajamno poverenje mogu nekako povratiti. I kao svaki novi početak u horor filmovima i ovaj se ima odvijati na za to sasvim odgovarajućoj novoj lokaciji: staroj ali renoviranoj jezivoj kući koja je iz nekih razloga bila dovoljno jeftina da je finansijski poljuljani Ben može priuštiti sebi i svojoj porodici. Kuća im se odmah svidela a pogotovo Violet je bacila oko na nju. Dobili su toplu dobrodošlicu od prve komšinice, gospođe Constance, Ben je veoma brzo adaptirao jednu od mnogobrojnih soba za svoju ordinaciju i započeo posao psihijatra, izgleda da ni Violet nije više tako depresivna kao u starom gradu a čini se da i u odnosima Bena i njegove supruge ima nekog napretka. Deluje da sveži početak zaista može predstavljati neki novi život za Harmonove...

Pa, zamalo. Problemi se javljaju veoma brzo i to u vidu sasvim očiglednog prisustva nekih entiteta u kući. Naime, Murder House, kao naziv ove sezone, komotno je mogao biti i Ghost House, samo su autori izabrali malo manje izanđalo ime. Ispostavlja se da je kompletna kuća puna duhova, ma šta puna – prepuna. Kuća krije izuzetno mračnu prošlost i to u više perioda. Čini se da ne postoji period kada se nešto tragično u njoj nije desilo, kada neko nije nastradao, bio napadnut ili ubijen, nekada manje a nekada izuzetno brutalno. Svašta se u kući dešavalo još od početka prošlog veka a svi koji su u raznim periodima stradali pod bilo kakvim okolnostima sada su raštrkani po brojnim spratovima kuće, mnogim prostorijama, tavanima, podrumima i ostalim objektima. Svi ovi duhovi, uglavnom nesmireni, će iz raznoraznih razloga u nekom trenutku prve sezone pokazati svoje lice, isplivati na površinu i na neki način uticati na naše likove, na Bena, njegovu suprugu i njegovu ćerku, ili na više njih u isti mah. Serija dozirano uvodi jedan po jedan entitet u igru, ne želeći da guši gledaoca, ali i servirajući mu pozadinsku priču svakog duha ponaosob te jasno pojašnjavajući njegov karakter i namere. Serija se naizmenično bavi živim likovima u kući i duhovima koji su ustremljeni na njih i to je svakako dobro.

Svaka epizoda počinje dešavanjima iz prošlosti i svaka epizoda ide sve više unazad, do samog početka i prvih stanara uklete kuće. Ovi detalji su veoma misteriozni i često nejasni ali se sve kockice slažu u nastavku ili nekoj sledećoj epizodi. Vidi se da su autori dosta vremena proveli pišući priču ali i  iščitavajući scenario bezbroj puta jer zaista nijedna rupica u priči nije ostala, bez obzira što se epizode odvijaju nehronološki i što se radnja veoma često doima vrlo komplikovanom i zapetljanom, sa brdom likova u dve dimenzije. Veliki broj prisutnih likova zna dovesti do konfuzije, čak i potencijalnih problema sa praćenjem priče, ali to ne umanjuje sposobnost autora da osmisle i napišu nešto ovako široko i opširno a bez ijednog neobjašnjenog detalja. Problem ipak nastaje u kasnijoj fazi serije kada ona zbog hordi kojekakvih duhova koji su zaposeli kuću Harmonovih, ali i zbog njihovih stremljenja, namera, postupaka i podmetačina postaje sve manje jezivi horor a sve više horor telenovela, sa brojnim isprepletenim odnosima živih i mrtvih, njihovim nesrećnim sudbinama, neuzvraćenim ljubavima (i to u obe dimenzije), povređenim sujetama, bolnim emocijama, uvrnutom romantikom i drugim nerešenim problemima koji znaju kulminirati podužim ili patetičnim dijalozima na ivici gušenja posmatrača.

Iako je naših centralnih junaka samo troje, tu su i komšinica Constanca sa svojom ćerkom sa posebnim potrebama, tu je i njen bivši suprug, pojavljuje se i Benova nekadašnja ljubavnica, tu je i vračara, tu su policajci, tu je čitav niz likova koji se povremeno pojavljuju a to u kombinaciji sa gomilom duhova stvara čitav isprepleteni galimatijas različitih odnosa. Serija svakako bolje funkcioniše u svojoj prvoj polovini, makar se nama tada više dopala, kada građevinu pohodi tek nekoliko entiteta i nije pretrpana njima. Pred kraj sezone živi likovi ne mogu pošteno sići u svoj rođeni podrum a da ih ne zaskoči makar nekoliko duhova ispod stepeništa... Poseban problem su kontakti određenih ljudi sa duhovima iako živi vrlo dobro znaju ko su mrtvi i zašto su završili baš tako. To verovatno može biti zanimljivo nekim gledaocima, pretpostavljam više onim mlađe dobi, baš kao o otpočinjanje ljubavne romanse na relaciji čovek-entitet, ali je nama serija svakim takvim postupkom gubila na realnosti, i sve manje bivala horor a sve više nekakva uvrnuta fantazija. Na momente serija deluje kao nekakav ghost pandan tipičnog tinejdžerskog vampirskog filma, znate ono kada se ljudi mešaju sa vampirima i zaljube se u njih iako dobro znaju da su to opasna stvorenja koja ih direktno vode u smrt.

Takođe, usled prečestog pojavljivanja dotičnih duhova sezona u kasnijoj fazi gubi na jezivoj atmosferi a čak nam se činilo da je sve manje i pokušavala da bude zastrašujuća već je fokus stavljen na raspetljavanje previše zapetljane priče i raznoraznih komplikovanih i misterioznih odnosa. U finalu vidimo tragične sudbine nekih likova, ali je potresan efekat iz nekog razloga izostao, možda baš zbog gore nabrojanih problema, a možda jer smo nešto slično i očekivali. Verovatno bi sve bilo mnogo efektnije, konciznije i jasnije da je sezona bila kraća (činilo ju je 12 epizoda), da je posedovala manje entiteta a da je priča dodatno zapetljanija ali sa manjim brojem likova. No, nije isključivo to jedini problem na koji smo naišli već i nedefinisanost serije i neodlučnost šta zapravo želi da bude i kojem horor žanru želi da pripada. Možda u cilju raznovrsnosti a možda i zbog nesigurnosti autora sezona je nakrcana raznim horor tematikama, po principu – imamo sve za svakoga pa će se serija valjda svideti svima. To jeste delimično tačno jer zaista za svakog horor fana ima po neka epizoda ali je problem što će takođe svaki horor fan pronaći više epizoda neodgovarajućih za sebe nego onih koji mu leže i pašu njegovom horor ukusu. Problem je i što serija neprestano balansira između ozbiljnosti i svojevrsne bizarne parodije, nijednog trenutka ne pokušavajući da zauzme čvrstu poziciju.

Iako se pretežno bavi duhovima American Horror Story: Murder House ne plaši gledaoca isključivo njihovim pojavljivanjem a čak i da to hoće teško bi uspela u svojoj nameri jer duhovi izgledaju potpuno istovetno ljudima. Vidimo određene jump scareove ali serija pokušava u paranormalnu priču uvrstiti što više različitih horor elemenata, pa tako vidimo i dosta slashera, razne brutalnosti, tu je i jedan pravi pravcati home invasion, tu su evil baby, ludi doktor, serial killer... Mestimično serija biva veoma bizarna, brutalna i nasilna što u kompletu sa vizuelnim elemetima stvara veoma čudan osećaj, uglavnom prilično uvrnut. Sezona poseduje neku specifičnu atmosferu koja je neobična, vrlo često uznemirujuća, bizarna i nelagodna ali za većinu gledaoca i nedovoljno strašna, kao što smo već rekli – pogotovo u drugoj polovini sezone. Neki zlobnici bi čak rekli da je uvodna scena pilot epizode nastrašnija u celoj sezoni i mi bi se čak mogli složiti sa njima. Iako smo očekivali da će sezona biti mnogo jezivija nego što zaista jeste to joj i nismo uzeli kao preveliku manu a svakako su nam više zasmetali oni gore pomenuti problemi vezani za priču i odnose.

Sa glumačke strane sezoni se nema ama baš ništa prigovoriti a svaki lik na ekranu je veoma ubedljiv. Na ruku ide i to što je svaki karakter donekle tajanstven, misteriozan, poseduje svoju drugu stranu, pozadinsku priču koju malo ko zna i neku tajnu koju ćemo u nekom trenutku svi otkriti. Vidimo dosta iskusnih i kvalitetnih glumaca, kako starijih tako i onih mlađih, a naš utisak je da su oni stariji bolje odigrali dodeljene im role. Dylan McDermott i Connie Britton su dobri u ulogama gospodina i gospođe Harmon, Denis O'Hare je odličan u ulozi sumnjivog i nagorelog ex-komšije ali je svima šou ukrala maestralna Jessica Lange u ulozi Constance. Jessica svojim kvalitetima odudara od kompletnog ostatka ekipe a njen karakter, promene raspoloženja i kompletnu misteriju vezanu za život i istorijat je pravo zadovoljstvo posmatrati. Da postoji neki Oscar koji se dodeljuje za glumu u horor serijama Jessica bi ga ubedljivo dobila. U ulozi ćerke Harmon nalazi se Taissa Farmiga, inače veoma kvalitetna mlada glumica, ali nam se čini da joj ova uloga nije odgovarala poput nekih drugih. Taissa je možda pogodnija za ulogu mlade, fine i zbunjene devojke dok joj ne pristaje baš da psuje, pljuje, puši i upražnjava ostale nedozvoljene stvari. Mislimo da bi neko drugi na njenom mestu izvukao još više iz uloge Violet Harmon.

Kada se sve sabere i oduzme iznenađeni smo prvom sezonom American Horror Story, nekim elementima prijatno a nekim i ne baš. Daleko od toga da se kajemo što smo pristupili gledanju, bilo je tu dosta zanimljivih momenata i serija uglavnom nije nimalo dosadna za gledanje ali finalni rezultat nije odličan, zahvaljujući i vrlo čudnoj finalnoj epizodi, da ne kažemo slaboj. Nastavljamo da gledamo ovu seriju i dalje a veoma nas zanima kako će se odvijati sledeće sezone i da li će posedovati iste slabosti iako obrađuje drugačiju horor temu.

+ uvrnuta atmosfera i odličan vizuelni identitet
+ odlična glumačka postava na čelu sa J. Lange
+ izuzetno komplikovana priča bez ijedne rupe...
— ...ali sa zaista previše likova u dve dimenzije
— u kasnijem toku postaje teen horor telenovela
 
Ocena: 6/10