HOROR FILMOVI (I SF)

Zbirka horor priča Besan predstavlja kolekciju deset priča strave i užasa koje dolaze od isto toliko različitih pisaca. Pisci su različite dobi, potiču iz raznih delova nekadašnje nam države a upravo zbog toga je i ono što ih plaši toliko različito... Priče se kreću od retro i onih obojenih folklorom preko pojedinih koje su definitivno nastale pod uticajem američke filmske horor produkcije pa do izuzetno modernih, koje uključuju snažan uticaj danas nam poznatih tehnologija. Sve priče su različite dužine, pisane su međusobno različitim stilom a svaki horor fan će među njima pronaći svog favorita. Pokretač i idejni tvorac zbirke je Snežana Kanački, srpska spisateljica rođena 1987. godine u Beogradu, koja je i sama uzela učešće u njoj jednom odličnom pričom.

1. Nataša Vajić – Pod ukletim krovom

Prvi segment ove knjige za temu ima jednu tešku porodičnu priču, tačnije – majčinu kletvu, koja je, kako i autorka u nekoliko navrata naglašava, najjača. Majka Mitra je svisnula i preminula od bola jer joj njen sin nije vratio dug za obnovu svoje kuće a ona je zbog toga ispaštala do svoje smrti. Sada, nedugo nakon Mitrine sahrane, ona noću dolazi u sinovljevu kuću i traži mu da joj vrati ono što duguje... Priča je, kao što vidite, klišeizirana, ali nije predugačka i ispričana je na lep i prirodan način, baš kao da je slušate iz usta nekog starijeg sagovornika ili pripovedača uz logorsku vatru. Uz sve to, Pod ukletim krovom je obogaćena nekim lokalnim elementima i detaljima zbog kojih sam ubeđen da ju je spisateljica pukupila negde u svojoj okolini. Ukleta kuća, neraščišćeni porodično-imovinski odnosi, sahrana, sveštenik, meštani koji komentarišu jedni druge, majka koja pati do smrti, duhovi koji naplaćuju stari dug... Nataša Vajić je iz Doboja, gde živi i radi kao profesor engleskog jezika, a poznato je da sličnih priča i tragedija na našem podneblju ima podosta. U svakom slučaju – u pitanju je dobra priča, pomalo retro, ništa novo i neviđeno ali lepo ispripovedana, veoma poučna i prilično pogodna za otvaranje knjige poput ove. Ocena: 6/10

2. Vanja Vidović – Stakato

U drugoj priči ove zbirke pratimo jednog usamljenog pijanistu koji se, kako se to moderno kaže – „bori sa svojim demonima“. Bezimeni pijanista živi u svojoj garsonjeri, traži posao ali Boga moli da ga ne nađe, upražnjava kratke šetnje ali isključivo da izluftira svoj mozak koji je opterećen kreativnom blokadom. Naime, pijanista očajnički pokušava da iskomponuje nekakvu famoznu kompoziciji na svom klaviru a borba sa kreativnošću, dirkama, notama i akordima traje li traje, i oduzima veliki deo ove priče. Ne mogu reći da mi se Stakato dopao jer nije dovoljno strašan i uglavnom protiče u nejasnim razmišljanjima pijaniste, što će na kraju rezultirati zbrzanim ali šokantnim finalem, koje je verovatno i najbolji deo ove priče. Pisac Stakata je iz Beograda i studira etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu ali da ne znamo ovaj podatak rekli bismo da studira muzičke umetnosti. Priča se naprosto guši u gomili muzičkih izraza i stručnoj muzičkoj terminologiji koja neće biti dovoljno jasna i razumljiva nekome ko nije dobrano muzički potkovan. Mišljenja sam da bi Stakato mnogo bolje funkcionisao u filmovanoj formi, kada bismo mogli čuti iskomponovani materijal, nego u pisanoj, kada sve moramo zamišljati. Ocena: 3/10

3. Marija Ilić – Strah

Radnja priče Strah dešava se početkom prošlog veka, neposredno posle velikog rata, negde na istoku Evrope, i prati grupu devojaka koje igraju igru dokazivanja, dakle nešto što bi bilo pandan horor fotama. Najlepša od njih dobi i najteži zadatak a to je da tačno u ponoć ode na groblje i nađe grob starca za koga se sumnjalo da je veštac jer je za svog života izvršio mnoga zlodela i da u njegovu humku zabode vreteno. Devojka to i učini, morala je dokazati svoju hrabrost naravno, ali se ceo događaj završio tragedijom, zbog pokojnika ili zbog straha, otkrićete na kraju... Problem ove priče nije to što je retro tematike, tako nešto uvek volim da čitam & gledam, ni to što je klišeizirana (uvek je bolje biti dobra kopija nego loš original). Problem je što je veoma zbrzana (prostire se na tek tri stranice) pa ne uspeva uvući čitaoca dublje u dešavanja, predočiti jezivu atmosferu i sav strah koji devojka oseća dok se približava groblju i ukletoj humci a u konačnici zbog svega pomenutog ni kraj nije dovoljno šokantan i jeziv. Uz sve to, priča je pisana gotovo isključivo kratkim rečenicama što mi se nije dopalo jel deluje kao da ju je pisao mlađi ili neiskusniji pisac, što Marija Ilić (Zemun, profesor ruskog jezika i književnosti) svakako nije. Da je Strah proširena na desetak stranica verujem da bi bila u rangu uvodne. Ocena 3/10

4. Lazar Vuković – Motel „Čvrsti snovi“

Ovde u fokusu imamo Dejvida, putnika koji zbog umora svraća u motel pored puta i odlučuje da prenoći u njemu i pored loše reputacije koju dotični poseduje. Dejvid će u ukletoj motelskoj sobi, naravno, doživeti celonoćni pakao, brojne napade kojekakvih spodoba, zastrašujuća priviđenja, jezive vizije a jutro koje će možda doživeti a možda i neće svakim sekundom se čini sve dalje... Lazar Vuković je rođen u Nišu, gde živi i radi, a u slobodno vreme piše priče. Cenim da u slobodno vreme dosta gleda i horor filmove jer je priča Motel „Čvrsti snovi“ prepuna horor klišea i horor pravila tako svojstvenih psihološkim horor filmovima na sličnu temu. Neki bi rekli da se ovde mogu videti elementi Lyncha ili Kinga (The Shining) ali mene je priča uglavnom podsećala na radnju takođe Kingovog 1408. Lazar veoma dobro piše, pitko i koncizno, bez mnogo praznog hoda ili suvišnih rečenica, priča je dobro osmišljena, sa jasnim zapletom i raspletom ali sadrži nekoliko psovki i specifičnih opisa koji kao da pokazuju da mu je jedan od uzora i Marko Vidojković. Osim neoriginalnosti najveća mana priče je zbrzanost: Dejvid veoma brzo doživljava napad panike, reklo bi se posle jednog minuta provedenog u sobi, zbog čega priča gubi na uverljivosti. Ocena: 6/10

5. Boris Mišić – Kuća bola

U ovoj priči pratimo Šelu, devojku koja je plaćeni ubica i dobija zadatak od Esnafa, svog nadređenog, da locira i ubije izvesnog Gavrana, najboljeg ubicu koji je ikada hodao takođe izvesnim Carstvom. Ovako prepričani uvod deluje više fantastično nego hororistično ali priča sadrži elemente strave i užasa, prvenstveno oličene u famoznoj Kući bola u kojoj Šela pronalazi Gavrana. Naime, pomenuta kuća menja svoj oblik i postaje upravo onakva kakvu je posmatrač želi videti. Za neke je to kuća od kostiju u kojoj se muče nagi, krvlju umrljani i okovani ljudi a za neke je to javna kuća, kuća užitka... Priča podseća na mešavinu Hellraisera i The Dark Tower ali stvari nisu baš idealne prvenstveno zbog nedovoljne dužine pisanog dela. Kuća bola se prostire na jedva tri stranice a to nije dovoljno prostora da se bilo šta smisleno iznese, izuzev nekakvog štosa, što ova priča nije. Konstantno sam imao utisak da je priča samo jedan kratki odlomak iz nekog dužeg romana, možda delić horor avanture koja prethodi nekakvom velikom, brutalnom i šokantnom finalu. Ukoliko je to tako – dajem pohvale Borisu Mišiću (rođen u Rijeci a živi u Novom Sadu) a ukoliko nije savetujem mu da napiše nešto mnogo duže, na istu temu, sa istim likovima i takođe smešteno u Kuću bola. Ocena: 4/10

6. Eric Johansson – Moje carstvo ispod

Ova priča je inspirisana pesmom Alicea Coopera Under the Bed i delom The Nightmare slikara Henryja Fuselija, pa je umesto Moje carstvo ispod mogla biti naslovljena i nekim od ova dva naziva. Junak ove priče poseduje čudovišta „ispod kreveta“ i savršeno je svestan njihovog postojanja. Ipak, koliko god ona bila jeziva postoji nešto što ga još više užasava a to je njegova devojka Elvira, zbog koje se oseća kao da živi „noćnu moru“. Elvira je agresivna, ekstremno posesivna šizofreničarka i najodvratniji sadistički vampir (po rečima autora priče tj. njenog glavnog junaka) a obzirom na to da je glavni junak sve suprotno (čitaj: nedovoljno hrabar da smogne snage i raskrsti sa Elvirom) moraće mu pomoći njegovi podkrevetni „prijatelji“. A onda će pomoći i njemu samom... Problem i ove priče, baš kao i svih kraćih u ovoj zbirci, je nedovoljan prostor pa čitalac nije upoznat sa istorijatom ljubavne veze dvojca koji je u fokusu ali ni sa njihovim osobinama i ličnostima. Ipak, zanimljivo je kako se autor sa jednom danas prilično rasprostranjenom pojavom (posesivne žene) izborio koristeći jedan od starih horor klišea. Inače, za one koji ne znaju Eric Johansson je rođen u Osijeku kao Leontin Čapo Milenić i do sada ima nekoliko objavljenih romana. Ocena: 5/10

7. Jovana Knežević – Susret na groblju

Susret na groblju je priča veoma slična priči Strah, kako po tematici i sadržini tako i po formi (takođe je veoma kratka). I ovde devojke igraju igru Istina ili izazov, i ovde nesrećna devojka dobija veoma težak zadatak, i ovde ključnu destinaciju predstavlja groblje a finalni strah je smrt, ovde oličena u – Anđelu smrti. Iako je priča sastavljena od prastarog klišea, i iako nije nimalo razrađena dopala mi se ideja jer sam fan retro horora a priče na grobljima su upravo to. Tokom čitanja sam imao utisak da je spisateljica zaista čula istu ili sličnu priču od svoje bake jer folklor i legende poput ove zaista postoje u ruralnim podnebljima sa kojih dolazi autorka. Dopao mi se i razlog zbog kojeg je devojka izabrala izazov a ne istinu, koji je tako klinački ali duhovit, i prava je šteta što priča nije duža i što se ne prostire na barem desetak stranica. Što se tiče Jovane Knežević (rođena 2002. godine u Čačku) vidi se da je u pitanju mlada osoba koja je na početku svoje spisateljske karijere pa su neke rečenice pomalo šture a u opisima dominiraju one kraće. Ipak, Jovana je do sada objavila čak dva romana (prva dva dela trilogije), nehoror tematike, i sigurno je unapredila svoj stil i način pisanja. Želimo joj uspešnu karijeru i da se jednog dana vrati horor žanru. Ocena 5/10

8. Milan Simić – Dol

Evo jedne ozbiljno napisane i nekonvencionalno ispričane priče, koja na prvi pogled deluje konfuzno i haotično ali se u konačnici sve sklapa u jednu dobro osmišljenu celinu. Dol se, naime, ne odvija hronološki i linearno, i ne prati istog lika već u fokusu ima više potresnih sudbina, te prati stradanja nekoliko devojčica a onda i pojavu misterioznog muškarca u crnoj kabanici. U kakvoj su korelaciji svi ovi likovi, da li se iz mraka može pobeći i da li lutke išta osećaju – ostavljam vama da odgonetnete kada pročitate priču ali budite spremni na šokantne preokrete i mučne momente koji karakterišu Dol u nekoliko navrata. Priču, takođe, karakterišu i najbolji opisi u celoj zbirci, opisi koje ćete poželeti da pročitate nekoliko puta iznova, te izuzetno jezivo dočaran osećaj bespomoćnosti i beznađa u kojem se našla jedna devojčica po imenu Veronika. To stanje je toliko dobro dočarano rečima da dok čitate zaista imate utisak kao da gledate izuzetno efektan i jezivi horor film. Nisam upoznat sa spisateljskim radom Milana Simića (rođen u Beogradu) i da li se do sada profesionalnije okušao u pisanju ali ukoliko nije to bi svakako trebao učiniti. Ocena: 7/10

9. Snežana Kanački – Selfi Gorijana Dreja

Snežana Kanački je napisala jednu od zanimljivijih priča u Besan zbirci. Selfi Gorijana Dreja kazuje šta se desilo nakon što je izvesni mladić Gorijan samoinicijativno raskinuo vezu sa svojom dugogodišnjom devojkom Milenom i na taj način joj slomio srce. Umesto poslednjeg pozdrava Milena svom bivšem dečku ostavlja u amanet aplikaciju Selforama koja osim što briše sve aplikacije i kontakte iz njegovog telefona i – rapidno ubrzava Gorijanovo starenje. Aplikacija zbog koje će mladić već naredne večeri skončati kao starac povezana je sa vlaškom magijom a upravo to se čini kao pun pogodak jer autorka kombinuje folklor i moderne elemente. Da budemo iskreni, priča nije previše strašna, uglavnom je napeta i deluje uvrnuto poput kakvog košmara, segmenta neke filmske horor antologije ili eventualno epizode The Twilight Zone. Jasni su uticaji knjige Slika Doriana Graya, što autorka i ne krije, priča sadrži neke elemente filmova poput Old (ubrzano starenje) ili Countdown (smrtonosna aplikacija koja se ne može ukloniti) a verujemo i da je neki bolni raskid bio motiv za pisanje. Priča je lepo i jasno napisana, brzo se čita a bavi se modernim tehnologijama zbog čega može lakše naći put do mlađih čitalaca. Upravo zbog toga mislimo da je mogla otvoriti ovu zbirku. Ocena: 8/10

10. Igor Ristovski – Marija milosti puna

Priča koja zatvara ovu knjigu je i najduža te se prostire na čitavih 38 strana. Ona govori o dvadesetogodišnjoj devojci Mariji Magdaleni koja je na svet došla nakon duge borbe njenih roditelja za potomstvo, a kao što svi vrlo dobro znate iz modernih horor filmova – nekada je bolje pomiriti se sa sudbinom i ne moliti baš svakoga za ono što biste najviše želeli... Ova priča se sporo odvija ali čitaoci koji vole slow burnere svakako će u pročitanom materijalu uživati više nego u bilo kojoj prethodnoj priči. Primećuje se da je autor pod uticajem moderne američke horor filmske produkcije budući da u mnogim elementima vidimo elemente modernih horora poslednjih decenija. To svakako nije loše, čak mislimo da bi se po ovoj priči zaista mogao snimiti prvoklasni horor film. To ne mislimo isključivo zbog opisanih dešavanja već i zbog poruke priče koja je danas veoma aktuelna u delu horor produkcije: do koje granice je majka spremna ići zbog svog deteta i sa kim sve treba sklapati pakt? Kao i u modernim hororima – i ovde su mane određeni horor klišei koje smo mnogo puta gledali a i kraj je standardno otvoren, predviđen za sequel. No, Igor Ristovski (rođen u Tetovu) definitivno ima talenta za pisanje i to je pokazao ovom pričom. Ocena: 7/10

Zaključak: nakon pročitane knjige utisak je svakako pozitivan, bez obzira na prosečnu ocenu koja ovde i nije toliko bitna jer slabih priča u knjizi – nema. Ima samo onih koje su suviše kratke i nerazrađene a njih bismo definitivno voleli da čitamo u nekom produženom izdanju. Međutim, autorima je ostavljen slobodan izbor da se iskažu kako dužinom svog pisanog dela tako i tematikom radnje a kada je ovo poslednje u pitanju autorima se nema šta zameriti. Kao što je poznato, ljudima su strašne i jezive potpuno različite stvari a Besan zaista nudi šarenolik repertoar jezivih elemenata pa mislimo da će svaki horor fan ovde naći nešto za sebe. Bez obzira na određene slabosti i manjkavosti (primetili smo petnaestak slovnih/kucajućih grešaka koje su promakle lektorima) ova zbirka svakako dobija našu podršku i nastavićemo je kupovati, skupljati, čitati, čuvati i preporučivati.