Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt14169960/
Trailer: https://youtu.be/IN5TD4VRcSM
Do sada smo pogledali nekoliko južnokorejskih zombi horora (Train to Busan, naprimer) ali nismo nijednu seriju, pa se All of Us Are Dead nametnula sama od sebe, u pauzi gledanja The Walking Dead. Serija se (za sada) sastoji od jedne sezone koju čine dvanaest jednočasovnih epizoda, nastala je na osnovu webtoona pod nazivom Now at Our School koji je izlazio između 2009. i 2011. godine a produkciju, promociju i streaming je obezbedio čuveni Netflix.
Serija se uglavnom dešava u jednoj srednjoj školi i prati grupu tinejdžera koji su se našli u sred zombi apokalipse. Dok do nje ne dođe posmatramo uvod koji jeste malo duži nego što bismo očekivali pa traje čak epizodu ipo. Tokom njega se upoznajemo sa brojnim likovima, što kod azijskih filmova zna biti kamen spoticanja jer je potrebno znatno više vremena da se svi karakteri popamte u odnosu na, recimo, američka ostvarenja. Uglavnom, pratimo jedan sasvim običan dan u životima prosečnih korejskih klinaca, njihov doručak pre odlaska u školu a zatim i put u vaspitno-obrazovnu ustanovu u kojoj će se uglavnom i dešavati kompletna serija. Osim učenika upoznajemo i nekolicinu njihovih predavača, direktora škole, nešto osoblja, ali upoznajemo i roditelje pojedinih učenika. Na žalost svih pomenutih – ovo jutro će im biti poslednje normalno u njihovom životu: većina onih koje posmatramo neće preživeti ni prvi dan a kamoli nekoliko narednih, dok će se ona manjina koja sticajem okolnosti ili zahvaljujući svojim sposobnostima preživi kataklizmu sećati normalnog života samo u retkim trenucima predaha... Da, svi znamo da je ovo serija o zombi apoklipsi i gledaoci od samog početka sa nestrpljenjem čekaju nastanak haosa dok posmatraju miran, idilični školski uvod, sa svim dobrim i lošim elementima koje donosi škola i koje sprovode oni koji u nju idu ili su u njoj zaposleni.
Za razliku od gore već pominjanog The Walking Dead ovde jesmo vinovnici početka zombi apokalipse. Naime, virus zombitisa je stvoren upravo u srednjoj školi koju posmatramo a proizveo ga je profesor biologije istražujući u svom kabinetu viruse na laboratorijskim miševima. On je virus otkrio sa namerom: njegov sin, takođe učenik ove škole, je bio žrtva vršnjačkog nasilja sa kojim nije mogao da se izbori niti je iko od onih koji bi nasilje trebali sprečiti bio voljan da reaguje. Ne mogavši više da gleda svog izmučenog sina koji je bio na samo korak od toga da digne ruku na sebe otac je odlučio da mu ubrizga virus koji bi od momka napravio mnogo jače biće, neuništivo i smrtonosno po nasilnike. Ceo „eksperiment” je prošao po očevom/profesorovom planu (osim činjenice da njegov sin više nije bio živo biće) ali je sve krenulo po zlu kada je jednu učenicu ugrizao testni miš i tako joj preneo zarazu. Virus više nije mogao biti sakriven, niti se mogao držati pod kontrolom: za tili čas, reklo bi se do velikog odmora – čitavu školu je zahvatila pandemija brutalnog besnila a već istog dana virus se proširio i van granica škole. Kao što svi već veoma dobro znate – korejske verzije zombi virusa su veoma brze, jake i brutalne pa je brzo širenje zaraze potpuno očekivano i veoma apokaliptično, u tolikoj meri da je gledalac ubeđen kako nikakvog izlaza nema i da je u opasnosti ne samo Južna Koreja, već i čitav svet.
I zaista, učenici smrtno zaraženi ovim zombi besnilom su veoma jezivi i skoro nepobedivi: virus se u ugriženoj i inficiranoj jedinki aktivira veoma brzo, bukvalno za nekoliko minuta, zaraženi dobija napad koji mu lomi sve kosti a narednog trena napada prvog zdravog do sebe. Pa kako se u svom tom haosu snalaze naši junaci, koji su se nedugo nakon početka haosa našli zabarikadirani u jednom kabinetu dok su hodnici škole pretrpani urlajućim hordama zombija? Pa, teško, i to je najblaža reč koju možemo upotrebiti. Za razliku od američkih zombija južnokorejski su veoma brzi, veoma agresivni i skoro nepobedivi. Ovde ne važi TWD pravilo da svaki udarac u glavu može trajno onesposobiti agresivnog mrtvaca od kojih je većina dovoljno trula da ih možete rastaviti na sastavne delove. Južnokorejski zombiji su veoma jaki jer su još dovoljno „vreli” (čitaj: do pre par minuta su bili ljudska bića), udarac u glavu nekim čvrstim predmetom ih samo privremeno skreće sa putanje, dok im čak ni bacanje sa sprata ne predstavlja neki veći problem. Ubodi oštrim prdmetima ili hladnim oružjima ih mogu trajno onesposobiti ali ni to nije uvek garantovana tehnika niti siguran ishod. Snaga pomahnitalih zombija jeste zastrašujuća ali je i element koji zna da nervira jer bukvalno ne postoji način da se klinci odbrane od razularenih mrtvaka. U kasnijem toku serije stvar se dodatno komplikuje i rezultira još bezizlaznijim situacijama jer virus naprasno mutira u nešto potencijalno još opasnije...
Naravno, stvar je i u tome da su klinci koje posmatramo uglavnom slabi, da su nenaviknuti na blisku borbu, da među njima ima dosta devojčica a činjenica je i da škola nije baš teren na kojem možete pronaći veliki broj hladnog i vatrenog oružja. Posmatramo veoma tešku borbu klinaca da se probiju na slobodnu teritoriju susednog kabineta, njihovo napeto veranje po fasadama zgrade a zatim i izuzetno naporno kretanje hodnicima kako bi izašli na krov i pokušali dozvati pomoć. Naravno, svako kretanje zahteva određenu pripremu i skupljanje hrabrosti ali isto tako svako premeštanje na drugo mesto znači i nove žrtve... Ekipa se svakim novim planom ili svakom novom komplikacijom situacije krnji, što povremeno stvara prilično emotivne scene. Kao i u svakoj drugoj sličnoj seriji, ali i kao što bi bilo u datoj apokaliptičnoj situaciji, ne može se svaki lik izboriti sa pritiskom, nepojmljivim haosom koji je nastao i iz koga nema izlaza ili sa iznenadnim gubitkom svoje porodice i svojih školskih drugova. Neki likovi pokazuju začuđujuću stabilnost, stabilnost kojom iznenađuju i sami sebe, te postaju vođe grupe preživelih i inicijatori brojnih pokušaja spasavanja. Oni drugi, pak, pucaju veoma brzo i pokazuju brojne negativne strane što uglavnom košta života one oko njih. Kao i obično – prvo stradaju oni slabi, i od zombija i zbog svojih odluka, dok oni jaki nastavljaju dalje i upadaju u nove probleme i bezizlazne situacije.
Za razliku od gore više puta pominjanog The Walking Dead, gde zombi apokalipsu posmatramo isključivo iz očiju glavnih aktera i o njoj ne znamo ništa više od njih samih, ovde imamo dodatne informacije koje teen-akteri u školi ne znaju. Odmah po početku zombi apokalipse radnja se povremeno premešta u lokalnu bolnicu, gde je smešten nulti pacijent, a kada se zaraza proširi po celom gradu kamere se premeštaju na više lokacija čime se uspešno razbija školska monotonija. Pratimo nekoliko grupa i pojedinaca koji pokušavaju spasiti svoje živote širom virusom pogođenog grada ali pratimo i roditelja jedne junakinje, lokalnog vatrogasca, koji je na nekoj svojoj privatnoj misiji spašavanja ćerke. Uz sve te male ali karakteristične sudbine (gledamo druge roditelje naših junaka, jednu trudnu devojku, lokalnog youtubera koji streamuje apokalipsu, policajca na misiji pronalaska ključnog elementa koji može zaustaviti širenje virusa...) pratimo i akcije vojske koja se u početku trudi shvatiti šta se to dešava a kasnije i rešiti situaciju koja svakim trenutkom preti da izmakne kontroli. Serija je mestimično „filovana” i found footage snimcima „autora” virusa, profesora koji je zarazio svojeg sina i suprugu, i koji se očajnički trudi pronaći serum kojim bi ih izlečio. Kako se njegova nada vremenom bude gubila tako će vojska preuzimati sve veću ulogu u dešavanjima a sve će kulminirati eksplozivnom epizodom pred finale.
Da se vratimo na naše klince jer su oni uglavnom u fokusu i njihovi životi su konstantno u opasnosti. Klinci se na prvi pogled mogu učiniti stereotipnim ali to nismo našli kao problem jer su se autori zaista trudili da pokriju šarolik dijapazon karaktera. Među nekoliko desetina tinejdžera vidimo i one bogatije i one siromašnije, vidimo kako dobre tako i one slabije učenike, vidimo pristojne ali i one nasilne, gledamo primernu decu koja daju život za svoje drugove ali i onu decu koja ne prezaju da svog kolegu gurnu u ralje zombija kako bi privremeno spasili svoju zadnjicu. Ima tu sposobnijih klinaca, inteligentnijih ali i onih smotanijih, nespretnijih, čisto da bi sve bilo raznoliko i zanimljivije. Nekome se neće svideti pauze između borbi i napetih pregrupisavanja jer ti predasi uglavnom protiču u diskusijama koje neki gledaoci mogu oceniti kao neprimerenim situaciji. Stvar je u tome da se junaci povremeno bave temama karakterističnim za njihove godine ali ne i za datu situaciju; oni pauze u borbama sa zombijima koriste za svakojaka školska ispovedanja, za otkrivanja raznih tajni ali i za izjavljivanja ljubavi, što možemo da razumemo, ne samo zbog toga što je serija uglavnom namenjena mlađoj populaciji već i zbog toga što ona insistira da se treba biti iskren, a kada ćemo biti iskreni nego poslednjeg dana našeg života...
On-jo je glavna junakinja serije kojoj mnogi zameraju na pasivnosti i uštogljenosti, jer je njen karakter u stripu bio drugačiji. Ona je najdominantniji lik serije a bez obzira što je slabiji učenik i povučenije naravi veoma brzo postaje centralni karakter grupe preživelih učenika. Cheong-san je njen komšija i drugar iz detinjstva, lik koji je nesebičan ali ne voli pokazivati svoje emocije, Nam-ra je predsednica razreda koja u mirnodopskim uslovima ni sa kim nije komunicirala ali ju je apokalipsa promenila. Su-hyeok je bivši delikvent ali sada pristojan momak i dobar frajer na kojeg se lože sve devojke u školi, pa tako i naša On-jo. Tu je arogantna bogatašica Na-yeon, debeljuškasti dobričina Dae-su i još nekolicina manje ili više pozitivnih likova. Najnegativniji lik je u svakom slučaju Gwi-nam, najnasilniji učenik kojem je vanredno apokaliptično stanje dobro došlo da još više uživa u maltretiranju, ubijanju i sakaćenju onih koji su mu zapali za oko (ne za oči). On je glavni antagonista serije i jedan od razloga zašto bi vam se mogla svideti. Nama se ipak više dopala devojka po imenu Mi-jin, učenica završnog razreda i delikvent koji ne preza da se pobije čak ni sa dečacima. Ipak, bez obzira što jedina puši i neprestano psuje (reč Shibal ćete najviše puta čuti iz njenih usta, što je pandan Fuck ili Shit) veoma je odan prijatelj, dok je nekim likovima izgleda i nešto više od toga (otkrijte sami).
Serija ispod površine ima snažan društveni komentar, sa fokusom na školsku populaciju, koja je i ciljna grupa ove serije. Klinci koje posmatramo uglavnom nemaju podršku svojih roditelja i drugih starijih likova i to čak većina učenika otvoreno kaže u više navrata. Likovi su uglavnom ostavljeni sami sebi, da se i pored pisanih zakona i snaga reda sami izbore sa nasilnicima, da se rvu sa inertnim školskim sistemom ili nefunkcionalnim sistemom zaštite, kako u ratu tako i u miru. Vide se i tinjajuće razlike između različitih slojeva društa koje isplivavaju na površinu po kulminaciji apokalipse ali se vide i neke greške obrazovnog sistema. Pojedine gledaoce će ovi elementi gušiti dok će ih oni drugi pronaći kao najvrednijima u seriji. Kao i obično – istina je negde između. Međutim, kada se dođe na teren akcije reklo bi se da južnokorejancima nema ravnih i da je ono što gledamo na ekranu nedostižno i za mnogo poznatije i priznatije autore preko bare. Mnoge scene, a pogotovo neke u drugoj polovini sezone, izgledaju zaista spektakularno, sa ogromnim brojem statista, dobrim maskama i izuzetno efektnim promenama koje zahvataju zaražene. Jeste, moglo je bez toliko glasnih i neprirodnih zvukova lomljenja sopstvenih kostiju ali i to je jedan od trademarkova južnokorejske produkcije, baš kao i celokupno ponašanje zombija.
U drugom delu sezone se ispostavlja da zaraženi nisu jedini problem koji naši junaci imaju, već će se pomenuti morati izboriti sa još nekoliko dodatnih poteškoća ali to ćete otkriti ukoliko pristupite gledanju All of Us Are Dead. Samo ćemo reći da ono što se desilo u nekoliko poslednjih epizoda proširuje radnju u pomalo neočekivanom smeru, još nerealnijem, ali smeru koji može i treba da donese drugu sezonu. Ipak, ukoliko ne planirate da seriji posvetite dodatnu pažnju moramo reći da je radnja prve sezone dovoljno zaokružena. Međutim, verujemo da većina gledalaca jedva čeka All of Us Are Dead Season 2 jer mali cliffhanger na kraju poslednje sezone prosto mami na razmišljanje kuda će nas serija odvesti u budućnosti...
0 comments:
Post a Comment