HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: David Casademunt

Ovaj film ima više naziva nego glumaca koji se pojavljuju u njemu... Radni naslov je bio The Beast (La bestia), i taj naziv i dalje figurira na iMDB, ali je na Wiki stranicama film kršten kao The Wasteland (El páramo), pa kako odaberete ili kako vam zapadne. U svakom slučaju u pitanju je španska psihološka horor drama koja se 6. januara tekuće godine pojavila na Netflix platformi a mi smo ga pogledali dan kasnije i evo utisaka...

Daleko od bilo kakve civilizacije, u središtu ničega, u nekakvoj vetrovitoj pustari (otuda i naslov The Wasteland) živi jedna tročlana porodica tokom XIX veka, otac, supruga mu i njihov sinčić. Ova porodica se zapravo samoizolovala: samovoljno živi daleko od bilo kakve civilizacije ali podalje i od izvesne zveri (otuda i naziv The Beast) koja teroriše ljude unaokolo, hraneći se njihovim strahom. Otac je jasno stavio do znanja sinu i supruzi da ne napuštaju imanje i postavio markere iza kojih vreba misteriozno ali veoma opasno stvorenje. Porodica živi u svakodnevnom strahu od napada famoznog stvora ali moraju živeti kako znaju i umeju pa dane provode u radu, igri i drugim aktivnostima. Oni nemaju električne energije, naravno, jedino svetlo im pružaju petrolejske lampe, poseduju nešto streljiva za pušku i samoodbranu, bave se poljoprivredom koliko im to neplodna pustinjska zemlja dozvoljava a drže i nešto zečeva za ishranu. Nemaju nikakvih kontakata sa drugim ljudima, a drugih ljudi zapravo i nema u bližoj i daljoj okolini, baš kao što nema nikakvih znakova života dokle god im oko seže u daljinu... Sve dok jednog dana obližna reka ne donese telo ranjenog španskog vojnika a sa njim i gomilu problema...

The Wasteland je ono što zapadnjaci nazivaju slow-burnerom a mi bismo rekli – drama sa elementima horora. Radnja se odvija veoma sporo a film se u svojoj prvoj polovini fokusira isključivo na odnose unutar ove tročlane porodice, uglavnom na one između majke i sina, mada i otac ima svoju ulogu, do pojave ranjenog vojnika. Kada se to desi nastaje jedan od ključnih momenata filma ali on i nakon toga ostaje na terenu psihološkog filma, držeći se podalje od monster horora iako bi trailer filma upravo mogao navesti na suprotno. Zver iz naziva se vidi tek u nekoliko navrata a uglavnom figurira kao simbol, kao konstantna pretnja koja provejava oko imanja naših junaka poput pustinjskog vetra koji neprestano fijuče. To naravno ne znači da film ne poseduje jezive scene, prisutna je i konstantno nelagodna atmosfera, ali ukoliko ste zavisni od monster filmova i akcija dotičnih monstera možda bolje da se držite podalje od ovog ostvarenja. The Wasteland prvenstveno traži gledaoca naoružanog debelim strpljenjem a nakon toga osobu koja ne zahteva isključivo vizuelni sadržaj već onaj višeslojni koji je sakriven unutar priče. Tek ukoliko sebe prepoznajete u prethodnoj rečenici bićete ciljna publika filma i svega onoga što on ima da poruči.

A ono što poručuje tiče se porodice, sigurnosti, podrške od strane najbližih, neminovnog i brzog odrastanja, nastavljanja sa životom i rušenja određenih mostova koji nas vežu sa prošlošću. Upravo i kompletan film deluje kao nešto snimano u davnim vremenima, ne samo zbog malog siromašnog objekta u kojem se dešava radnja filma i beživotne pustinje koja ga okružuje već i zbog pustinjske prašine koja ceo film konstantno prekriva depresivnim smeđim tonovima. Vetar koji neprestano fijuče deluje više depresivno nego zloslutno, osećaj izolacije i samoće je izuzeno dominantan ali tokom mračnih noći prisutan je osećaj da nešto konstantno vreba iz mraka. Jedna od jezivijih scena je noćni odlazak u poljski WC koji je dosta udaljen od spavaćih prostorija a ta razdaljina pod okriljem mrkle noći i opasnosti od stvorenja deluje još veća. Film je vizuelno impresivan, sa takođe odličnom audio komponentom ali nam je zasmetala loša sinhronizacija likova, pogotovo majke jer ona najviše i govori. Iako je film španski a mi smo gledali upravo verziju na tom jeziku sve deluje kao naknadno nahovano pa donekle narušava ugođaj. Vidimo i određeni broj nerezonskih poteza ali još više onih neobjašnjivih ili koje u tom trenutku ne možemo shvatiti.

The Wasteland/The Beast je nezgodno preporučiti jer on zahteva specifičnog gledaoca u specifičnom raspoloženju, spremnog da o metaforama koje vidi na ekranu razmišlja za vreme filma ali i nakon njegovog završetka. Film u principu nije loš kako govore neke ocene ali ni ne donosi nešto novo što do sada nismo videli u nekim dinamičnijim i kvalitetnijim ostvarenjima.  

+ depresivan i zloslutan osećaj
+ odličan vizuelni izgled filma
+ nekoliko poruka koje šalje...
— ...ali je dosta toga nejasno
— veoma spor; sinhronizacija
 
Ocena: 5/10