HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Pat Mills

The Retreat iz 2021. nikako ne treba mešati sa istoimenim filmom iz 2020. godine ali ukoliko planirate gledanje ovog ostvarenja svakako pročitajte našu recenziju pa razmislite još jednom. The Retreat je survival horor, na momente sa torture porn elementima, ali film koji ima sasvim drugačiju svrhu i poruku od klasičnog horor filma sa sličnom radnjom i/ili na istu temu. No, više o tome u nastavku opisa...

Na početku gledamo jedan gej par koji putuje u pravcu izvesne kolibe kako bi tu proveo ugodan vikend, šta li... Nakon pristizanja na ciljnu destinaciju zaključujemo kako ih neko posmatra, čujemo šuškanje iz obližnje šume, ovaj jedan od vikendaša začu nečije prisustvo pa zapita „Ko je to?”, onda njegov partner reče „Možda je medved”, obojica krenuše ka šumi, trt-mrt, vriska-cika, kamera se drma, slabo se šta vidi, izgleda da obojica bejahu ubijeni, kraj... E a ovo se dešava u budućnosti ali ne zadugo: sada gledamo takođe gej par ali ovoga puta ženski, za razliku od ona dva nesrećnika u šumi. Renee i Valerie su u vezi, čini se od nedavno, jedna je više zagrejana za drugu a druga je i dalje nesigurna da li želi isto što i njena partnerka, pa se iznalaženje rešenja nameće samo od sebe. Dotične će automobilom otputovati u jednu kolibu, tu će se sresti sa jednim drugim prijateljskim LGBT parom, istim onim koji je nastradao u uvodu filma, a u kolibi će tokom vikenda učvrstiti svoju vezu i provesti jedan nezaboravan odmorčić. Zašto da ne... E pa ne: i na njih će najašiti isti oni krvoloci i svojski se potruditi da ih brutalno ubiju, ali ne pre nego što urade neke druge stvari, postignu svoj cilj i monetizuju ovaj postupak.

The Retreat neki mogu shvatiti kao LGBT propagandu, možda su ga i sami autori sa tom namerom snimili, ali nama to nije bio dominantan element filma, niti smo o tome previše razmišljali, jer bismo i bez tog „detalja” bili na strani žrtava a ne krvoloka. Problemi ovog filma su zapravo druge prirode. Glavna problematika je što on ne nudi apsolutno ništa novo što niste videli stotinama puta u drugim hororima gde neki krvolok otima, maltretira i ubija nedužne nesrećnike koji su iz nekog razloga zalutali u uglavnom šumovitu nedođiju koju ovaj kontroliše. Ovde je bukvalno svaki element filma već viđen a velika većina njih i prilično predvidljiva. Uz to, ovo ostvarenje ne poseduje mnogo toga na meniju, što je možda i dobro, pa sve veoma brzo prolazi pred gledaočevim očima, i to prilično pravolinijski, bez ijednog neočekivanog skretanja ili većeg iznenađenja. Ima tu nekoliko napetih scena, naravno, ali je to maksimum koji možete očekivati od The Retreat. Ukoliko očekujete odlične specijalne efekte, brutalna ubistva i gomilu krvi ostaćete prilično razočarani. Većina ubistava se dešava van gledaočevog vidokruga što je porazno po jedan torture porn revenge slasher horor.

Druga mana ovog ostvarenja su negativci koji su potpuno nejasni, magloviti i film se mnogo ni ne fokusira na dotične. Slažemo se da i u realnosti ne moramo znati ko nas je napao i iz kojih razloga već nam je jedini cilj da se iskobeljamo iz njegovih kandži ali malo više upoznavanja sa negativcima nikada ne škodi jednom filmu a svakako doprinosi njegovoj krajnjoj poruci. Ovde znamo samo svrhu brutalnog ubijanja (žrtve su pripadnici LGBT zajednice i to je dovoljno) ali nemamo nikakvog uvida kako funkcionišu njihovi mrzitelji niti na koji način dolaze do žrtava ili „sponzora”. Veoma je naivno pretpostaviti da u ovaj zabačeni okrug vikendima dolaze isključivo gej parovi ali ni tu film ne daje dodatna objašnjenja. Jednostavno - The Retreat servira nerazvijenu priču o žrtvama i ubicama i to je za autore filma očigledno dovoljno. A poslednje ali veoma bitno – film poseduje određeni problem vezan za zanatsku struku, tačnije za fotografiju. Scene koje se dešavaju noću, a ima ih u određenom broju, pogotovo u uvodu i središnjici filma, apsolutno nisu gledljive. Znamo da je mrak prirodni ambijent horor žanra ali noćne scene u The Retreat bukvalno nije moguće pratiti a ono što se dešava tokom njih zaključujemo prateći senke ili koristeći sluh.

Sretna okolnost je da se stvari u filmu odvijaju prilično brzo, da zaista nema mnogo praznog hoda niti patetisanja i da ceo film nije dugačak. Da nije čudne odluke da se mračne scene ne mogu pratiti ovo bi bio jedan sasvim prosečan neoriginalan torture porn film za jedno gledanje i zaborav. Obzirom na to da ima pomenutu komponentu, ali i onu LGBT, veliko je pitanje da li se većini gledalaca može svideti 

+ nekoliko napetih momenata
+ dva veoma brutalna ubistva
— noćne scene nisu gledljive
— nedorečeni i nejasni negativci
— neoriginalan i bez iznenađenja
 
Ocena: 4/10