HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Corinna Faith

Evo jednog horor filma koji nas je iznenadio jer zahvaljujući njegovom posteru nismo imali prevelika očekivanja. Ipak, ispostavilo se da je film više nego vredan gledanja a svakako je vredan i preporuke. On ima svojih slabosti ali svakako i razloga zašto je drugačiji od velike većine modernih horor filmova. Stoga – ukoliko još uvek niste pogledali The Power hajde da vas mi ubedimo u to...

The Power se bazira na istorijskoj činjenici koja se danas naziva Three-Day Week. U pitanju je štrajk britanskih rudara koji se iz nebitnih razloga za ovaj opis desio 1973-74 godine a rezultirao je isključivanjem električne energije komercijalnim potrošačima četiri dana nedeljno. Od ovih restrikcija su bili izuzeti prioritetni potrošači ali ovaj film to zanemaruje pa u njemu gledamo kako jedna bolnica završava u mrklom mraku... Baš u toj londonskoj bolnici svoj prvi radni dan provodi Val, mlada medicinska sestra koja je odrasla u sirotištu, i sve po nju protiče relativno dobro (koliko može biti dobro prvog radnog dana, jel') sve dok po kazni stroge upravnice ne dobije da radi i noćnu smenu. Val je sa dečijeg odeljena premeštena u staro bolničko krilo koje poseduje nekakav prastari generator sklon iskakanju i mora se brinuti o težim bolesnicima, onima koji su na aparatima i u komi. Jednom kada u gluvo doba noći stari generator ispadne iz funkcije kod Val isplivava strah od mraka, isplivavaju i neke njene ranije traume ali isplivava i traumatična prošlost objekta u kojem se ona ove noći nalazi...

Ispostavlja se da nisu sve duše nekadašnjih bolesnika našle svoj mir a iz nekog razloga je upravo Val odabrana da dozna istinu, poravna neke stare račune i nađe krivce nekih turobnih događaja koji su svesno prikriveni od strane zaposlenih i njihovih nadređenih... Ovo nije ništa novo u podžanru paranormalnih ghost horora jer smo mnogo puta viđali sličnu priču sa sličnim tokom i gotovo istim raspletom ali u slučaju The Power sve deluje nešto potresnije, verovatno zbog toga što vremenski period, objekat u kojem se film odigrava i pozadina tragedije navode na pomisao da bi ono što smo gledali moglo biti zasnovano i na stvarnim događajima. Za takvo nešto nismo našli navoda ali stoji činjenica da film jeste donekle potresan, kao i uvek kada su na suprotnoj strani od zlikovaca nevina deca. Film u domenu svoje priče i raspleta ipak deluje donekle klišeizirano jer ne poseduje originalne sastojke. Upravo zbog toga deo repertoara koje nudi kako na polju dešavanja tako i na polju plašenja gledaoca mogu biti predvidljivi i to je u principu jedna od malobrojnih mana ovog ostvarenja.

Ono u čemu film briljira je atmosfera. Iz nekog razloga, a valjda zbog toga što se radnja dešava u starom bolničkom krilu, ceo objekat izgleda mnogo starije nego što zapravo jeste a kompletna radnja kao da se dešava početkom prošlog veka. Tome doprinosi izgled naše junakinje ali i konstantan mrak koji tek povremeno biva ovlaš razvejan prilično neefikasnim tinjajućim petrolejkama i starim baterijskim lampama. The Power može biti suviše mračan za posmatranje ali je svaki detalj koji treba da vidite savršeno vidljiv. Ipak, ono što se ne vidi je mnogo jezivije od vidljivog a konstantna opasnost koja vreba iz mraka je zastrašujuća. Scena kada Val dobije zadatak da sama samcijata lavirintom mračnih pustih hodnika ode po dokumente jednog bolesnika a zatim greškom završi u dubljim nivoima objekta će izazvati nelagodu i kod najotpornijih horor fanova a mračni i pusti ambijenti su toliko jezivi da im nije ni potrebno prisustvo nekog entiteta. Za odličnu kinematografiju je bila zadužena Laura Bellingham (pohvalili smo je i u filmu Amulet) dok je režiju odlično odradila Corinna Faith kojoj je ovo debitantski dugometražni film.

Ona s lakoćom stvara više napetih scena (obzirom na ambijent to joj i nije bilo suviše teško) a ono što dodatno podiže jezu koja vreba iz svakog kutka bolnice su odlični zvučni efekti. Osim vrlo efektnih ambijentalnih zvukova konstantno čujemo neko zloslutno zavijanje po praznim i mračnim hodnicima stare zgrade a od silne napetosti koja vreba nemamo vremena da razmišljamo da li je to samo promaja koja zavija po polupraznoj bolnici, šum napetosti u glavi junakinje ili možda neki agresivni entitet koji vreba iz mraka. Rose Williams je odlična kao Val, tiha i povučena devojka nesrećnog odrastanja i misteriozne prošlosti, sada zaglavljena u mračno bolničko noćno dežurstvo kojem se ne nazire kraj. Rose se možda bolje snalazi u prvoj polovini filma ali je druga polovina po nju bila fizički zahtevnija. Svi ostali karakteri u filmu su takođe veoma dobri pa se može reći da na polju glume The Power drži visoko postavljeni nivo mračne, napete i uznemirujuće atmosfere.

U The Power audio i vizuelna komponenta zaista dostižu maksimum a čini se da je to ovog puta dominantnije od priče koja nije toliko loša koliko je neoriginalna i u senci jeze koja vreba iz mračne bolnice. Naša preporuka je da se The Power svakako pogleda, u moru neoriginalnih naslova ovaj izvlači maksimum iz davno prežvakane priče a može vas preplašiti više puta.

+ paranormalnost na stvarnim osnovama
+ vrlo uznemirujuća i napeta atmosfera
+ veoma dobra Rose Williams kao Val
— ne previše originalna radnja filma
— neki dosta predvidljivi momenti
 
Ocena: 7/10