HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Ivan Kavanagh

Evo jednog relativno prijatnog iznenađenja koje nam dolazi u vidu irskog horora pod pomalo bezličnim i klišeiziranim nazivom Son. Ovo paranormalno triler ostvarenje je režirao i napisao Ivan Kavanagh (The Canal) a u glavnoj ulozi se nalazi Andi Matichak, poznatija kao „ona što glumi ćerku Laurie Strode u najnovijem Halloweenu“. Zanimalo nas je kako će se dotična snaći u glavnoj ulozi nekog horor filma pa evo utisaka...

Na samom početku gledamo kraći prolog kada bosonoga, prljava ali i trudna Laura (Andi Matichak) očigledno u nekom bekstvu ili nervnom rastrojstvu pod okriljem kišne noći u svom automobilu na svet donosi neželjenu bebu. Fast-forward – u sadašnjosti Laura je potpuno druga žena od one koju smo gledali u uvodu, sada je ona uspešna samohrana majka koja se u svojoj kući brine o osmogodišnjem sinu Davidu. Oboje vode prilično srećan, miran i skladan život provodeći ga u svakodnevnim obavezama i igri, sve dok jedne večeri Lauru ne prestravi prizor u sinovljevoj sobi: naime, nekoliko minuta nakon što ga je stavila na spavanje ona zatiče gomilu nepoznatih ljudi koji su okružili sinov krevet, izbezumljena istrčava na ulicu, poziva policiju ali kada su ovi došli nisu zatekli nikoga i nisu pronašli nikakve tragove u Davidovoj sobi, baš kao ni tragove obijanja kuće. Laura je zbunjena, iako joj niko ne veruje ona je ubeđena da su misterizni ljudi zaista bili u sinovljevoj sobi ali ono što je izvesno je da se David nakon ovog akcidenta ponaša drugačije. On gubi apetit i žali se na izvesne bolove koji postaju sve jači, sve dok jedne večeri u teškom stanju ne završi u bolnici.

Dečak je sve lošije, lekari se trude ali nemaju nikakvog rešenja niti uspevaju postaviti dijagnozu: nakon svih testiranja Davidu nije ništa bolje, Laura je na ivici pucanja a jedini koji joj pruža podršku je mladi policajac koji je prve večeri došao na uviđaj. E upravo tom policajcu na klupici ispred Davidove bolničke sobe Laura će dati svoju jezivu i šokantnu ispovest... Naravno, detalje njene kratke ispovesti vam nećemo prepričavati ali poenta je da od tog trenutka kreće niz preokreta a da Son nakon misterioznog uvoda postaje nešto manje tajanstveniji ali zato mnogo dinamičniji i nadasve brutalniji. Autor filma nam priča priču o jednoj samohranoj majci koja je naterana da preduzme drastične korake kako bi zaštitila svog sina od prevelike i nadiruće opasnosti. Film se bavi granicama do kojih su majke spremne ići ne bi li zaštitile svoje dete, bez obzira kakvo dete zapravo bilo i koja je cena njihove zaštite. U slučaju Laure granica je malo ekstremna ali je film svakako zanimljivo gledati i pratiti da li će ona u nekom trenutku uspeti da sagleda ceo problem iz realnijeg ugla i u nekom trenutku povući crtu.  

Osim ovog aspekta sasvim jak je i onaj paranormalni a on je, opet, povezan sa kultovima i raznim obredima. Paranormalni elementi uglavnom funkcionišu, mada u određenim delovima filma postaju ne baš realni, pa čak i banalni (završna scena). Ipak, film jeste jeziv na momente, pogotovo roditeljima dece slične dobi kao Davidova, koji bi se mogli zapitati šta bi oni učinili da se nađu u nekoj sličnoj situaciji... Son izuzetno dobro prikazuje usamljenost majke, iako ona u nekim momentima poseduje određenu podršku ali je naprosto ne želi. Ambijenti u kojima se odvija druga polovina filma, a njih čine periferije gradova, ruinirani objekti, napuštene zgrade i moteli koji osim putnika namernika posećuju isključivo prostitutke i osobe sumnjivog morala, odlično bojadišu svu usamljenost majke koja se sama nalazi između nekoliko problema koje nije u stanju rešiti... Čini se da rasplet dešavanja nikako nije iznenađujući, baš kao ni finalna scena, iako je mogla biti nešto drugačija i diskretnija. Takođe, mislimo da je finalni preokret „javljen” dosta ranije i da je morao biti bolje zamaskiran, recimo da je scena u restoranu izbačena ili da su makar uklonjene dve rečenice koje gledaocu još pre polovine filma jasno stavljaju do znanja ono što Lauri u tom momentu nije jasno.  

Ono što svakako treba pohvaliti je gluma i to pre svih Andi Matichak. Nakon odgledanog Halloween Kills zanimalo nas je kako se dotična snalazi u svojim filmovima, budući da u poslednja dva ostvarenja sa Michaelom Myersom zaista nije imala prilike da se dokaže, zahvaljujući scenariju koji ju je prilično skrajnuo i marginalizovao. Andi je više nego sposobna da iznese ulogu očajne ali odlučne majke, ona jednako efektno dočarava srećnu osobu koja uživa sa svojim sinom, izbezumljenu mladu ženu koja zaista ne zna šta joj se dešava ali i odlučnu koja je čvrsto rešila da se obračuna sa neprijateljem koji je mnogo jači od nje same. Utiska smo da je Andi Matichak sposobna i za mnogo teže uloge a da je ulogu Laure iznela sa začuđujućom lakoćom. Ostatak kastinga je takođe dobar, tu je i maleni Luke David Blumm koji se itekako morao potruditi u ulozi Davida a jedan od utisaka je i Emile Hirsch koji glumi policajca jer izgleda kao mlađi brat Jacka Blacka. Kada smo kod izgleda treba pohvaliti fotografiju ali i odluku da se film odigrava s jeseni diljem američkih periferija. Time se postiglo da Son izgleda joj depresivnije, sumornije i bezizlaznije.

Son svakako možemo preporučiti jer je u pitanju dosta zanimljiv i dinamičan paranormalni triler film na temu „koliko daleko majka može ići”. On poseduje nekoliko slabosti ali to ne bi trebalo previše smetati gledaocima, pogotovo imajući u vidu konstantnu nestašicu kvalitetnijih naslova u žanru.

+ dinamičan paranormalni horor
+ sumorna atmosfera periferije
+ Andi Matichak u ulozi Laure
— finalni preokret se vidi ranije
— pomalo banalna završna scena
 
Ocena: 7/10