HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Edward D. Wood Jr.

Kako započeti i napisati recenziju jednog od najlošijih filmova ikada snimljenih a opet toliko poznatog i u nekim krugovima cenjenog da bi se o njemu mogla napisati čitava knjiga. Zapravo, više napisanih knjiga već postoji na tu temu jer je Plan 9 from Outer Space upravo zbog svoje „duboke problematičnosti“ tokom godina i decenija nakon svog izlaska stekao veliku bazu fanova i kultni status. Inače, opis ovog filma je poželeo naš stalni čitalac Andro.

Početak recenzije ne može proći bez spominjanja Eda Wooda, autora filma Plan 9 from Outer Space, čoveka koji je bio veliki zaljubljenik u filmove i filmsku industriju a očajnički je želeo snimati filmove iako za tako nešto možda i nije bio talentovan. Wood nije bio cenjen za svog života već je veliku popularnost stekao nakon svoje smrti, kada su mnogi njegovi filmovi dobili etikete „najgorih ikada“. Wood je pasionirano pisao scenarija za svoja filmska dela, ne obraćajući pažnju na uverljivost teksta ili profesionalnost u bilo kojem aspektu svog kinematografskog dela. Kod snimanja nije previše mario za montažu ili specijalne efekte, nije obraćao pozornost na ubedljivost inserata koje je u svoja dela ubacivao iz drugih filmova ili dokumentarnih emisija, nije previše pažnje pridavao raznim greškama u kadrovima, smetnjama koje su se pojavljivale, neuverljivim izgovorima teksta od strane glumaca ili bilo kakvim drugim propustima koji se i danas dešavaju na filmskim setovima, a sredinom prošlog veka još više. Nije se trudio da ispravi čak ni one propuste koji su primećeni tokom snimanja, nije pribegavao postprodukciji u kojoj bi nanovo snimio kadrove koji bi ispravili viđene propuste ili korigovali naknadne promene scenarija već je sav materijal snimao iz prvog pokušaja pa kako ispadne... Sve što je želeo je da snima filmove i postane poznat a najpoznatiji je upravo po filmu koji opisujemo – Plan 9 from Outer Space.

Priča o filmu počinje krajem 1956. godine kada je i snimljen, doduše pod nazivom Grave Robbers from Outer Space. Naziv je promenjen na insistiranje jednog od sponzora filma, lokalnog baptističkog sveštenika, koji sa dvojicom svojih kolega iz iste crkve i glumi u filmu sporednu ulogu. Ipak, i nakon promene naziva stari se spominje u narativnom prologu tokom uvoda, što je samo jedan od niza propusta kojima obiluje ovo SF horor ostvarenje. Promenjeni naziv, ovaj pod kojim je film i poznat, važi od 1959. godine, film je prikazan na svega nekoliko bioskopskih projekcija a od 1961. godine su prava na prikazivanje otkupile neke TV stanice da bi film stekao popularnost tek u 80-im, nakon Woodove smrti. Film je (na papiru) prilično klasično naučno-fantastično ostvarenje iz sredine prošloga veka a sadrži sve elemente koji karakterišu tadašnja slična ostvarenja kao i poruku koja jeste specifična za početak Hladnog rata ali ni dan danas nije izgubila na aktuelnosti. Film prikazuje grupu humanoidnih svemiraca koji u svojim letećim tanjirima dolaze na Zemlju ne da bi napali ljude već da bi ih upozorili na opasnost ukoliko se nakon nuklearnog konstruiše doomsday weapon, famozno oružje koje bi moglo uništiti ne samo našu planetu već i kompletan sunčev sistem. Naravno, ljudi glupi i agresivni kakvi jesu oglušuju se na upozorenja tehnološki naprednijih vanzemaljaca i nastavljaju po svome... Ovoj priči Woodu zaista nema šta ko da zameri.

Međutim, način na koji je ova priča dalje razrađena dostojna je desetogodišnjaka koji je omamljen klinačkim stripovima tog vremena. Vanzemaljci su na Zemlju stigli spremni da realizuju Plan 9 a to je vaskrsnuće mrtvih na grobljima. Kako bi to trebalo da „dobronamerno“ zaustavi dalje naoružavanje nije poznato, niti se Wood time bavio. Jednostavno je hteo da svoj SF film obogati i horor scenama a hodajući mrtvaci su mu bili vrlo primamljivi. No, ni to nije bilo dovoljno, već je Wood umesto običnih mrtvaca svoje delo obogatio – famoznim mrtvacima, prilično nespojivim. Osim relativno klasičnog zombija (mrtvi policijski narednik koga igra tadašnji poznati rvač), vidimo vampiricu (igra je tada poznata Vampira) i vampira (igra ga čuveni Bela Lugosi kome je ovo poslednje pojavljivanje na filmu). Ova nespojivost apsolutno nepotrebnih i za radnju apsurnih karaktera je samo jedan od elemenata koji i decenijama nakon izlaska filma čudi i fascinira filmofile, makar one koji vole ostvarenja koja su toliko loša da su zapravo dobra. U svakom slučaju, dok vampir, vampirica i zombi terorišu ljude na tlu svemirski brodovi lete na nebu i terorišu žitelje iz vazduha, a naših nekoliko junaka moraju to da spreče...

Teško je zaista nabrojati sve propuste kojima obiluje Plan 9 from Outer Space. Ako bismo hteli da zbrzamo rekli bismo da ne postoji bukvalno nijedan kadar u filmu koji nije problematičan na nekom nivou. Ako bismo hteli detaljnije rekli bismo da je gluma većine aktera izuzetno slaba, da sve deluje kao da predstavu izvode školska deca, da je scenario nekada toliko loš da je urnebesan a da je dobar deo scena nabacan bez ikakvog reda i logike. I dalje – vidimo gomilu grešaka u montaži, vidimo senke mikrofona, glumce koji u krilu drže scenario, raznorazne druge propuste, nepravilno izgovorene linije teksta ili izveštačene kretnje i pokrete. Uz sve to vidimo slabu scenografiju napravljenu od šperploče i kartona jer je kompletan studio za snimanje filma (zvao se ni manje ni više nego – Quality Studios) bio u jednoj prostoriji, odmah iza kafića u kojem je Wood uz vodku manijakalno pisao svoja scenarija. Film je zanimljiv za gledanje čak i ako vas ne zanima previše radnja (koje mestimično i nema) jer možete tražiti razne greške u kadrovima, poput oštećenja na nebu iza narednika, kartonskih grobova koji se klimaju ili loših modela letećih tanjira koje je Wood kupio u lokalnom supermarketu. Ne treba ni napominjati da su specijalni efekti slabi a da se iznad letećih tanjira vide kanapi koji ih nose.

Film je možda mogao biti i gori da su sve Woodove zamisli sprovedene u delo ali, naprimer, Maila Nurmi (koja je igrala Vampiru) je odbila da igra svoju ulogu zbog lošeg texta pa je Wood pristao da promeni njenu pojavu i da ona, baš kao i ostali mrtvi, ćutke napadaju. Posebna priča je pojava Bele Lugosija koji je svoje kadrove koje vidimo u Plan 9 from Outer Space snimio za jedan drugi Woodov film. Wood je imao plan da snimi film The Vampire's Tomb i njime revitaluzuje Lugosijevu posrnulu karijeru ali je nakon snimanja nekoliko nemih kadrova Lugosi naprasno umro 1956. godine. Wood je rešio da tih nekoliko kadrova implementira u Plan 9 from Outer Space a ostatak snimi sa dublerom, što je itekako primetno. Dalje greške i problematičnosti koje postoje u filmu zaista ne vredi nabrajati ali se ne možemo oteti utisku da ne idu baš sve na dušu autora. Naprosto, treba imati u vidu vreme u kojem je film nastao, skupocenu cenu snimanja analognog materijala, nemogućnost napuštanja studija i ogroman trud koji je bilo potrebno uložiti čak i za potrebe snimanja ovakvog low budgeta. Da je u svoje vreme imao na raspolaganju sve blagodeti jeftine digitalne tehnologije Wood bi bio kralj low budget žanra i držao bi časove ekipi sa SyFy kanala. A da je danas živ svakako bi bio ponosan na uspeh koji je posthumno doživeo i za kojim je čeznuo za života.

Što se tiče filma Plan 9 from Outer Space on bi se trebao obavezno pogledati jer je u pitanju kultni materijal o kojem se i posle 60 godina itekako priča. Kvalitet filma je slab, naravno, ali je njegova poruka vanvremenska a takav je i kultni značaj filma. Za još toliko godina, kada se potpuno zaborave horor i SF hitovi iz prošle godine, živeće na ovoj planeti neki novi ljudi koji će se i dalje sećati ovog filma i diviti mu se i pored svih slabosti. Pristupite gledanju Plan 9 from Outer Space kao delu filmske istorije, kao muzejskom filmskom eksponatu i začetku low budget SF/horor žanra. 

+ kultni film o kojem se priča i posle 60 godina
+ zabavna mada budalasta i neuverljiva radnja
+ gomila zabavnih low budget amaterizama
— veliki broj problema, propusta, grešaka...
— ...neubedljivosti, loših efekata, glume...
 
Ocena: 6/10