HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Kris Roselli

Ako ste se uželeli nižebudžetnih filmova ne morate više brinuti, stigao je Hideout. U pitanju je psihološki horor film, ne toliko originalne radnje ali korektne izrade pa mu treba dati šansu. Bez obzira da li vam se film svidi ili ne ime autora bi trebalo zapamtiti jer je pokazao određeni talenat i od njega bi se na polju horora u budućnosti moglo dosta očekivati. A da li će ga (ne)uspeh Hideout motivisati da nastavi sa radom pokazaće vreme...

Prvi kadar filma upoznaje nas sa činjenicom da u okrugu gde se dešava radnja postoji dosta nestale dece... Kakve to ima veze sa pljačkom prodavnice koju nakon toga gledamo otkriće se tek u finalu a dotle posmatramo beg ekipe kojoj je plan pošao po zlu pa je prodavac neplanirano zapucao na njih i ranio jednog od pljačkaša. Ekipa je u panici, uspeli su da pokupe novac ali i da ostave tragove, plus je jedan član teško ranjen a odlazak u bolnicu nije opcija, u zadnji čas automobilom skreću sa glavnog puta, dolaze do jedne kuće koja je oivičena šumom pa samim tim i dobro zaklonjena a zatim kucaju na vrata. Ispostavlja se da u kući žive baka i njena unuka, naši pljačkaši smišljaju priču da im je prijatelj ranjen u lovu, baka se nudi da zarđalim alatom iz šupe izvadi metak ranjeniku, a ostali članovi ekipe nemaju kud nego da narednu noć provedu kod svojih domaćina. Do narednog jutra smisliće neki plan, prijatelj im se možda oporavi, dotle će sakriti auto, podeliti plen itd. Na njihovu žalost ispostaviće se da osim sa plenom i policijom ekipa mora da se izbori sa jednim mnogo težim problemom: naime, ono u šta su sumnjali ispostaviće se kao tačno a to je da njihovi domaćini nisu ono za šta se predstavljaju...

Pljačkaški uvod na početku Hideout nije dugačak, čak je mogao biti i nešto duži. Problematično je i skretanje ka bakinoj kući jer taj postupak kao i sve ono što sledi do famozne „operacije“ deluje dosta naivno. Međutim, nakon toga nastupa relativno dobar deo filma koji je nabijen misterijom jer su gledaoci, više nego akteri filma, potpuno sigurni da baka i unuka nisu samo obični stanari jedne izolovane kuće. To se posebno odnosi na unuku koja od prvog kontakta sa vođom ekipe razbojnika pokazuje neke osobine koje će veoma zainteresovati gledaoca, u tolikoj meri da će žarko želeti odgledati film do finala i otkriti pozadinu misterije. No, do tog finala, koje može ali i ne mora zadovoljiti gledaoca, posmatrači filma ipak moraju preći preko nekih slabosti filma. Tu pre svega mislimo na prerazvučenost koja će definitivno zasmetati nekim gledaocima, pre svega onima koji od jednog filma očekuju dinamiku a ne niz istovetnih scena. Hideout traje gotovo dva časa a mi cenimo da je morao biti makar 15-20 minuta kraći. To se posebno odnosi na središnjicu filma kada određeni likovi počinju psihički „pucati“ a to njihovo pucanje je prikazano kao niz gotovo istovetnih scena u kojima oni nesvesno reaguju i deluju potpuno omađijani.

Treba svakako imati u vidu kako je Hideout jedan skoro pa amaterski film a to uvek za sobom nosi određene slabosti. Kvalitet fotografije varira ali je uglavnom prihvatljiv, kvalitet glume zavisi od lika do lika ali i od situacije do situacije. Kod onih scena koje smo u gornjem pasusu ocenili kao višak vidimo i najslabiju glumu pa bi njihovo izbacivanje u nekoj narednoj Director's Cut verziji svakako unapredilo kompletan film. Režija je iznenađujuće korektna, kadriranja uglavnom zadovoljavajuća ali fotografija i povremena gluma otkrivaju da je ovo projekat rađen uz pomoć štapa i kanapa i na to ćete se morati navići. Iznenađuje što film poseduje nekoliko izuzetno efektnih horor scena, gde posebno ističemo prvu, kada se vođa ekipe penje na sprat. Da je autor filma posedovao više sredstava ovo bi mogao biti veoma jeziv film ali pošto to nije bio slučaj i finale je nešto slabije od očekivanog. Glumica koja glumi unuku ima veoma efektan pogled i definitivno je zaslužila neki bolji, skuplji i spektakularniji završetak filma od viđenog ali uzevši sve u obzir završetkom filma nismo previše razočarani.

Hideout je psihološki horor film čija jedina mana, osim skromnog budžeta koji je neminovno primetan tokom kompletnog trajanja filma, je razvučenostu u središnjoj fazi, kao da je autor imao zadatak da snimi dvočasovno ostvarenje ili kao da mu je bilo žao da se odrekne nekih scena u montaži. Ukoliko ste tolerantni na low-budget a volite psihološke horor filmove nemate razloga da preskočite Hideout jer ima svojih momenata.

+ misteriozna psihološka horor priča
+ nekoliko efektnih horor momenata
+ Audrey Kovár u ulozi čudne unuke
— jako razvučena središnjica filma
— često primetan vrlo mali budžet
 
Ocena: 5/10