HOROR FILMOVI (I SF)

Phantoms je naučno-fantastični horor film nastao po istoimenoj noveli Deana Koontza iz 1983. godine. Za one koji ne znaju Dean Koontz je relativno poznati američki pisac triler i horor romana čije knjige su veoma često završavale na raznim top listama. Nažalost, na ekranu nije imao mnogo sreće budući da nijedna njegova adaptacija uspela da se izdigne iznad nivoa mediokritetstva...

Iz Blumhouse hiperprodukcije stiže nam A House on the Bayou, reklamiran kao horor film ali po našem mišljenju više triler sa elementima paranormalne misterije i horora nego čistokrvno ostvarenje žanra strave i užasa. Film se pojavio pre oko mesec dana, poseduje deja-vu poster zbog kojeg će ga mnogi preskočiti ali mi smo ga pogledali na predlog stalnog čitatelja Miodraga Lakatuša.

Nedavni odlazak Anne Rice, američke spisateljice poznate po serijalu The Vampire Chronicles, bila je odlična prilika da pogledamo jednu od nekoliko filmskih adaptacija njenih književnih dela – Queen of the Damned iz 2002. godine. Interview with the Vampire iz 1994. godine je svakako poznatija i cenjenija adaptacija ali i Kraljica Prokletih ima malu i vernu fan bazu koja ovo ostvarenje iz nekog razloga diže do skoro kultnog statusa.

The Devil's Child, originalnog naziva Diavlo, je ovogodišnji kolumbijski horor film koji ipak nije najbolje ostvarenje opisano na ovim stranicama a dolazi iz te za filmove egzotične zemlje (The Hidden Face je duplo bolji, u najmanju ruku). Ipak, ne morate strepeti u vezi porekla filma jer je on snimljen na američkim jezicima naroda i narodnosti ali ono što je na samom početku simptomatično je da su oba naziva filma užasno izanđala i generička, kako onaj lokalni tako i onaj za međunarodno tržište.

Četvrta sezona serije The Walking Dead počela je da se emituje 13. oktobra 2013. godine a završila 30. marta naredne godine. Činilo ju je 16 epizoda, baš kao i prethodnu sezonu, a dobro je prihvaćena i od publike i od kritike, iako se ekipa iza kamere pomalo osula (neki od producenata i scenarista su napustili projekat). Sezona se logički nastavila na prethodnu, skoro pa hronološki, a kompletna se može nazvati jednostavnim imenom – „Pad zatvora”.

Treća sezona serije The Walking Dead najavljena je odmah nakon emitovanje premijerne epizode druge sezone, pod nazivom What Lies Ahead. Gledanost ove epizode oborila je sve dotadašnje rekorde pa su autori brže bolje najavili sledeću sezonu, na radost armije fanova Ricka Grimesa i ekipe. Snimanje nove sezone je započelo početkom 2012. godine, činilo ju je čak 16 epizoda, tri više nego prethodnu, a postigla je takođe veliki uspeh. Sezona je nominovana za hrpu raznoraznih nagrada i priznanja, neke je osvojila a neke i nije, ali ono što je bitno je da i nakon svih ovih godina nije izgubila na šarmu i kvalitetu.

Na predlog našeg stalnog čitaoca Miloša Stojkovića pogledali smo The Immortalizer, naučno-fantastičnu horor komediju s kraja 80-ih. Film je već dugo čamio na listi predloga čitalaca ovog bloga ali mu nismo pristupali jer nije imao domaći prevod. Miloš se pobrinuo i za to pa je preveo film na domaće jezike naroda i narodnosti kako bi fanovi konačno mogli pogledati ovaj malo poznati film i uživati u njemu...

Neil Rowe je ispekao zanat radeći specijalne efekte za čitav niz kratkih ali i dugometražnih ostvarenja a zatim se odvažio na svoj prvi film pod nazivom Robot World (2015). Pet godina kasnije stigao je Alien Outbreak, drugi film istog autora, takođe sa robotima u glavnoj ulozi ali se ovaj put umesto na dalekoj planeti naseljenoj robotima radnja dešava na planeti Zemlji koju pohode vanzemaljski mehanički predatori.

The Host ne treba mešati sa dosta poznatijim kompjuterskim hororom Host, a zabuna je još veća kada imamo u vidu da su se oba filma pojavila iste godine. Ne, ovaj The Host koji opisujemo je holandska triler horor misterija ali ne morate odmah paničariti – film je snimljen na engleskom jeziku i savršeno je razumljiv, u tolikoj meri da će prosečan gledalac biti ubeđen kako gleda britansko filmsko ostvarenje.

Nakon ogromnog uspeha koji je postigla prva sezona kultne serije The Walking Dead nastavak se nije dovodio u pitanje pa su već sledeće godine gledaoci bili u prilici da prate nove doživljaje preživelih iz prošle sezone, na čelu sa glavnim junakom Rickom Grimesom. Ovoga puta sezona je bila mnogo duža od prethodne, činilo ju je čak 13 epizoda a što je najbolje od svega – i da ih je bilo više nikome ne bi smetalo, niti bi se iko žalio... Sezona 2 je ostvarila rekordnu gledanost (najveću je postigla finalna epizoda) a pokupila je i brojne nagrade, uglavnom zbog efektnog make-upa.

Pre pola godine opisali smo prvi deo ovog filma a samo šest meseci kasnije dočekali smo i njegov direktni sequel. Deluje kao da se autoru filma žurilo da što pre snimi nastavak svog hita, budući da je Nobody Sleeps in the Woods Tonight po pojavljivanju postao jedan od najgledanijih naslova na američkom Netflixu i čvrsto držao poziciju u Top10 gledanih filmova na ovoj poznatoj platformi. Ipak, mišljenja smo da je autor trebao malo popričekati i izbaciti svoj film za sledeću Halloween sezonu. A evo i zašto...

U okviru oktobarskog meseca horora na TV1000 pogledali smo Nightwatch, triler horor film koji smo već gledali početkom ovog veka, takođe na nekoj od TV stanica. U pitanju je američki film ali rimejk danskog filma iz 1994. godine pod nazivom Nattevagten. Oba filma je uradio isti autor (znamo ga i po The Possession) pa se može reći da je Nightwatch verzija filma njegov pokušaj proboja na zapadno tržište. U tome je svakako uspeo jer je za originalni film malo ko čuo...

Odavno nismo opisali neki prastari horor film pa smo se odlučili na jedan pomalo zaboravljeni, sa Borisom Karloffom u glavnoj ulozi. Naravno, imajući u vidu godište filma etiketu „horor” shvatite uslovno: The Walking Dead je u principu triler misterija, ili još preciznije – triler osvete, a elementi koje danas smatramo prepoznatljivim u modernim horor filmovima ovde vidimo samo u tragovima… Ipak, to nikako ne znači da je u pitanju loš film.

Evo opisa jednog filma koji smo već duže vremena izbegavali, uglavnom zbog nedovoljno atraktivnog omota. Ipak, naziv filma nas je uporno privlačio te smo pogledali Spell, najnovije ostvarenje Marka Tonderaia, koga mnogi znaju po režiji nekih hit serija (Locke & Key) a mi ga pamtimo po dosta dobrom House at the End of the Street. Ime scenariste filma koji opisujemo (Kurt Wimmer) vam ne mora značiti ništa ali se dotični takođe oprobao u nekim filmovima, mahom rimejkovima poznatih serijala (Total Recall 2012, Children of the Corn 2020).

Bruce Wemple se u prva dva filma okušao kao autor naučno-fantastičnih misterija koje se bave vremenom, svemirom i putovanjima kroz vreme a zatim je napravio oštar zaokret i tržištu ponudio Monstrous (2020), horor film o ženi koja se silom prilika obrela u šumi i nabasala na – Bigfoota lično. Nakon toga je usledio The Retreat (2020), film u kojem se jedan običan smrtnik mora obračunati sa The Wendigom himself, i to u kompletu sa njegovim zlim pomoćnicima. 

Things Heard & Seen je još jedan u moru Netflix filmova ali opet jedan od onih koje vredi pogledati, naravno, ukoliko vam je tema kojom se on bavi potencijalno zanimljiva. Film je po pojavljivanju pokupio uglavnom negativne ocene, i od gledalaca i od kritičara, što je pravi kuriozitet, budući da (makar po našem mišljenju) poseduje više pozitivnih nego negativnih elemenata. Ali, idemo redom...

Nismo propustili bioskopsku premijeru najnovijeg filma u Halloween serijalu, potpomažući sa 2 evra sledeći nastavak u nizu koji je već najavljen. Kao što sigurno dobro znate Halloween Kills je središnji deo trilogije započete 2018. godine filmom Halloween a završni deo će se zvati Halloween Ends i trebao bi stići u bioskope sledeće jeseni. Cela ova trilogija se nastavlja direktno na original iz 1978. godine, zanemarujući sve ostale nastavke, što nije najsrećnije rešenje ali nad tim smo kukali u opisu prethodnog filma pa nećemo opet.

U velikom stilu nam je stigao i najozbiljniji kandidat za najgori horor film godine. Nije da nema slabijih i amaterskijih naslova ali među bolje produciranim naslovima, da ne kažemo ovogodišnjim horor hitovima – Old je (do sada) ubedljivo najgore ostvarenje koje smo pogledali, toliko slabo da smo bukvalno ostali zatečeni kako nešto slično može uopšte stići u bioskope, pa još od strane eminentnog autora kakav je (definitivno precenjeni) M. Night Shyamalan.

The Mad Hatter su mnogi okarakterisali kao najslabiji ovogodišnji horor film a mi bismo se skoro pa mogli složiti s takvim ocenama (mada mislimo da ima jedan još slabiji – o tome uskoro). Film predstavlja režiserski debi Cate Devaney (radila kao art consultant na mnogim poznatim horor naslovima) a na scenariju se izređalo nekoliko ljudi, uključujući i samu režiserku, što se i vidi...

Evo nam još jednog ovogodišnjeg horor hita koji je pristigao pomalo nenajavljeno, skoro iz potaje i bez prevelikog hypea. To je zbilja čudno imajući u vidu ime autora filma (čuveni James Wan) i njegovu dosadašnju filmografiju (Saw, Insidious, The Conjuring između ostalih). Međutim, nakon pojavljivanja Malignant je bukvalno eksplodirao među horor fanovima i kritikom i uglavnom je pobrao hvalospeve, divljenje do imbecilnosti i gomilu maksimalnih ocena u nedostatku onih većih...

Nakon pogledanog prvog dela ove trilogije došao je red i na drugi, nazvan Fear Street Part Two: 1978, što znači da se dešava upravo pomenute godine. Iako zbog oslabog prethodnika nisam od sequela imao nikakva očekivanja zanimalo me je kako će autori predstaviti kraj 70-ih godina prošloga veka i da li će uspeti preneti makar delić prepoznatljive retro atmosfere iz brojnih slashera tog doba. Pa, moglo bi se reći da je rezultat svakako neočekivan, ali idemo redom...

Dočekasmo još jedan ovogodišnji horor hit, možda i najveći kada je u pitanju Netflix produkcija. U pitanju je Fear Street trilogija, serijal zamišljen od tri nastavka koji se pojavljuju u veoma kratkom vremenskom periodu, svakog narednog vikenda. Ti vikendi su već za nama, tako da su se svi delovi ove trilogije pojavili i pronašli put do publike a prvi deo naziva Fear Street Part One: 1994 smo pogledali i evo utisaka koji, nažalost, nisu sasvim pozitivni. 

Jedan od boljih prošlogodišnjih filmova je definitivno i Hunter Hunter, kanadsko-američki triler horor koji je mnogima prošao ispod radara, iako ne bi trebao. Film je zanimljiv na više nivoa a uz to je i tehnički besprekoran, nema velikih mana, poseduje poentu, poruku i zaokruženu priču pa ukoliko ste pogodni za jedno ovakvo iskustvo (više o tome u nastavku opisa) nema razloga da preskočite Hunter Hunter, turobnu šumsku avanturu koja će vam zasigurno ostati u sećanju...

Nikada dosta horor komedija ali nikada ni manje kvalitetnih i duhovitih... Stoga evo jedne koja je pobrala uglavnom pozitivne kritike zapadne publike, što naravno ne znači da će dobiti dobru ocenu i od nas. Ipak, ono što je zanimljivo je što Boys from County Hell nije obična horor komedija već vampirska, a to je nešto što se, priznaćete, ne viđa baš svaki dan...

Bradley Parker nam je poznat kao autor vrlo dobrog Chernobyl Diaries a skoro deceniju mu je trebalo da skroji svoj novi film pod imenom The Devil Below. Zapravo, prvobitni naziv filma je bio Shookum Hills ali je producentima verovatno delovao suviše originalno pa su ga promenili u The Devil Below, čisto da bi se zadovoljili moderni standardi bezličnosti. Filmu je u skladu sa time dodeljen i odgovarajući poster koji veoma podseća na prvi Tremors.

The Swarm (u originalu: La Nuée) je prošlogodišnja francuska horor drama režirana od strane Justa Philippota a po scenariju Jérôme Genevraya i Francka Victora. Nezvanično – ovo zaista jeste horor drama i to svakako imajte na umu pre nego što pristupite gledanju filma: ukoliko nemate strpljenja ili od horora sa ovakvom tematikom zahtevate bilo kakvu akciju možda bolje da o projekciji The Swarm razmislite još jednom...

Recenzije Till Death diljem interneta uglavnom počinju raznim konstatacijama u vezi Megan Fox, glavne glumice filma, ali ova neće početi tako (mada je ipak počela). Većina recezenata tvrdi kako je Till Death povratak dotične mlade glumice i kako će joj ovaj triler horor revitalizovati posrnulu karijeru ali mi se uzdržavamo od takvih (pr)ocena, pre svega zbog toga što (ako nam verujete na reč) nismo njeni fanovi i ovo nam je njen prvi pogledani film.

Blood Red Sky je nemačko-američki horor film ali obzirom da je snimljen na uglavnom nemačkom jeziku može se više smatrati ostvarenjem iz te zemlje. Film je krajem jula ove godine objavljen na Netflixu (kažu da je poznat i pod nazivom Transatlantic 473 ali ga pod tim imenom zaista nisam nigde video) a postao je jedan od najgledanijih ikada na ovoj platformi, sa emitovanjem u preko 50 miliona domaćinstava.

Koliko puta ste gledali horor film u kojem se mladi supružnici, sa ili bez dece, useljavaju u novu kuću koja poseduje tragičnu prošlost? Evo još jednog, bezličnog naziva Aftermath, i još bezličnijeg postera, što su svakako elementi koji upozoravaju na opasnost od mediokritetstva. Neko bi rekao da je sama činjenica što film nosi oznaku Netflixa i distribuira se putem ovog servisa dovoljno upozorenje ali...

Nakon meta horora, bizarnog amfibijsko-lavkraftovskog i nelagodnog sa sumnjivim obrtima nastavljamo neobičnim i ne tako čestim izletima van klasičnog generičkog horora kojima smo zapljusnuti poslednjih sezona. Ovoga puta pred nama je Shadow in the Cloud, akciona horor fantazija smeštena u doba Drugog svetskog rata, što je svakako nedovoljno iskorišteno vremensko razdoblje u horor filmovima.

Rental je još jedan od gomile debitantskih horor uradaka koji nam pristižu poslednjih godina što više govori o pojeftinjenju opreme za snimanje i opštoj hiperprodukciji nego o najezdi horor talenata. Anyway, u pitanju je triler horor, jedan od onih filmova gde naizgled idilična situacija najednom krene nizbrdo, putem katastrofe, i nikako se više ne može ispraviti... Iako već viđeni a često i vrlo očigledni ovakvi filmovi su uvek zanimljivi za gledanje pa je takav bio i Rental, bez obzira na sve svoje mane.

What Lies Below je jedan od onih filmova koji bi svaka žena ili devojka trebala pogledati, a pogotovo one pripadnice lepšeg pola koje sanjaju o susretu sa gospodinom Savršenim. Film je paranormalna triler misterija, sa elementima fantastike i horora (pogotovo u završnici) a ima i malo erotike zbog čega su ga neki svrstali među erotske filmove, što je potpuno pogrešno. Režiran je od strane gore potpisanog debitanta a dotični je napisao i scenario.

Nakon serijala zimskih tj. snežnih filmova bacamo se na novije naslove a stara, dobra i oprobana random metoda dovela je do toga da prvo pogledamo A Classic Horror Story, jedan od poznatijih horora ove sezone i svakako najpoznatiji italijanski horor film u poslednje vreme. Film je režiran od strane dva lika čija imena vam neće značiti mnogo, dok im se u pisanju scenarija pridružio još jedan lik. Međutim, mnogo važnije po ceo projekat je što se distribuira via Netflix, pa je i to jedan od razloga zašto je A Classic Horror Story postao horor hit(ić).

Ovogodišnji serijal snežnih filmova završavamo jednim kanadskim trilerom, i to ne lošim. The Decline, originalnog francuskog naziva Jusqu'au déclin, je film snimljen na francuskom jeziku a postoje čak 32 sinhronizovane verzije, od kojih najveću verovatnoću da nabasate na nju ima engleska. Mi smo film pogledali u originalu pa to i vama savetujemo da učinite, ukoliko planirate pogledati The Decline, naravno.

Let It Snow je film rađen u ukrajinsko-gruzijsko-špansko-američkoj koprodukciji a radnja se dešava po gruzijskim snežnim planinama i oko planinskog vrha pod imenom Black Ridge. Pomenuti vrh je veoma opasan, ne samo zato što je najviši vrh snežnih planina već i zbog toga što se malo ko sa njega vratio: iako predstavlja atrakciju za zavisnike od snežnog adrenalina nekoliko osoba se sa njega vratilo u plastičnim kesama...

Evo još jednog trilera, doduše trilera sa jezivim elementima. Trudili smo se da u ovom snežnom ciklusu opišemo što kvalitetnije filmove, dakle sa što većim iMDB ocenama, a horori kao što znate nemaju previsoke ocene tako da su trileri preuzeli primat ovoga leta... Ko zna zbog čega je to dobro! U svakom slučaju evo ga Centigrade, survival triler film, baziran na istinitoj priči o izvesnom Peteru Skyllbergu, čoveku koji je preživeo dva meseca u svom zaleđenom automobilu!

Dugo nismo imali neki azijski horor film na meniju, pa evo jednog zanimljivog a uz to i snežnog ostvarenja. Liverleaf (originalnog naziva Misumisô) je japanska tinejdžerska brutalna horor drama (paradoksalna ali istinita žanrovska definicija) koja je nastala na osnovu manga stripa Misumisou. Pomenutu mangu je u film pretočio Eisuke Naitô a obzirom na njegov prethodni film (Let's Make the Teacher Have a Miscarriage Club) to se pokazalo kao pravi potez.

Drugu polovinu snežnih opisa započinjemo jednim starijim filmom, iz prostog razloga što odavno nismo opisali neki takav. You'll Like My Mother je američki triler horor nastao po istoimenom delu spisateljice Naomi A. Hintze koja je poznata po pisanju misterija, paranormalnih trilera i gotskih horora. Ovaj film u najvećoj meri prati dešavanja iz knjige a jedina krupnija razlika je što se nepogoda u knjizi zvala poplava a u filmu je – snežna oluja.

Evo za promenu jednog psihološkog horora, režiranog i napisanog od strane Veronike Franz i Severina Fiala koje poznajemo po filmu Goodnight Mommy. Upravo zbog toga i ne čudi da The Lodge podseća na pomenuti film, ali primetićete u njemu i druge uticaje, pa čak i one suvišne tj. nedavno viđene. No, o tome više u nastavku opisa nakon što se pozabavimo uvodom u film...

The Wolf of Snow Hollow je američka triler horor komedija, autorski uradak jednog čoveka - Jima Cummingsa. Cummings je odradio režiju, potpisao scenario, nalazi se u glavnoj ulozi, pa se ovaj film s pravom može nazvati njegovim ličnim filmom, i što je takođe bitno – sve ono što je dobro ili loše u filmu može se pripisati isključivo njemu ili njegovim odlukama.

Treći film koji opisujemo u ovogodišnjem snežnom serijalu je Red Dot, švedski triler premijerno prikazan početkom ove godine na Netflixu. U pitanju je survival film, sa elementima šumskog horora i priče osvete, smešten u snežnu zabit severa kontinenta gde se može videti polarna svetlost. E baš u tu hladnu i snegom zavejanu oblast odlazi naš dvojac, tamnoputa devojka Nadja i njen momak David kako bi pokušali spasiti svoju vezu...

Opise snežnih filmova nastavljamo nečim potpuno drugačijim i pomalo zaboravljenim – found footageom, i to ne bilo kakvim već francuskim. Cold Ground je napisao i režirao Fabien Delage, snimljen je u francuskim Alpima a radnja se dešava 1976. godine, kada dvoje aktera, momak i devojka, prelaze francusko-švajcarsku granicu, penju se uz snežne planine i to sve snimaju i – nikada se više ne vraćaju a neko pronalazi njihov filmski zapis... Ali to nije baš neko iznenađenje, jer ovo je found footage, right?

Opise snežnih filmova započinjemo jednim koji je doživeo nesrećnu sudbinu. The Snowman je po svemu trebao biti hit: imao je dobrog režisera (Tomas Alfredson - Let the Right One In), dobrog producenta (Martin Scorsese), dobru glumačku postavu, poznate face u sporednim ulogama, odličnu snežnu lokaciju Norveške i dobru priču koja je nastala po istoimenom delu jednog poznatog pisca. Plan je bio da The Snowman bude prvi film u serijalu o detektivu Harryju Holeu a onda je film doživeo fijasko, bućnuo pravo u prljavi norveški sneg i postao predmet podsmeha i žestokih kritika...

Run (kod nas preveden kao Beži) je prošlogodišnja triler horor misterija režirana od strane Aneesha Chagantyja, čiji prvenac Searching (2018) mnogi hvale tako da uskoro dobija i nastavak. I Run je pobrao uglavnom pohvale od publike i kritike (da li možemo očekivati i Run 2?) tako da je postao najgledaniji film na Hulu VOD platformi. Nažalost, propustio sam bioskopsku projekciju ovog filma u svom gradu ali mi online „projekcija” nije promakla pa evo utisaka...

The Unholy je američki paranormalni, ili još bolje rečeno – religiozni horor film. Film predstavlja režiserski debi izvesnog tipa čije ime se teško izgovara a on je i scenarista iako je film nastao na osnovama pisanog dela Shrine engleskog horor pisca Jamesa Herberta. Film je produciran od strane Sama Raimija, iza cele priče je stao gigant Sony, a film je jedan od većih ovogodišnjih horor hitova...

I konačno je došao taj dan, zapravo veče, kada smo na premijeri pogledali jedan od većih (a možda i najveći) ovogodišnji horor hit – The Conjuring: The Devil Made Me Do It, u narodu poznat i kao The Conjuring 3. Ovaj opis pišemo sutradan, čisto da bi se slegli svi utisci, ali od utisaka se ne može pobeći, bili oni dobri ili loši, pa hajde da ih podelimo sa vama. Pre čitanja ove recenzije savetujemo da pročitate i recenzije za The Conjuring i The Conjuring 2, kao što vam savetujemo i da pre gledanja ovog filma pogledate oba prethodnika.

A Quiet Place Part II je, naravno, nastavak hit filma A Quiet Place iz 2018. godine a snimljen je već naredne, 2019. godine da bi bio spreman za prikazivanje 2020. Zbog opštepoznatih problema (čitaj: COVID pandemije) zvanično pojavljivanje filma je pomereno za više od 12 meseci pa tek od maja ove godine fanovi prvenca mogu uživati u nastavku njihovog omiljenog „nemog” horora.