HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Alex McAulay

Iz Blumhouse hiperprodukcije stiže nam A House on the Bayou, reklamiran kao horor film ali po našem mišljenju više triler sa elementima paranormalne misterije i horora nego čistokrvno ostvarenje žanra strave i užasa. Film se pojavio pre oko mesec dana, poseduje deja-vu poster zbog kojeg će ga mnogi preskočiti ali mi smo ga pogledali na predlog stalnog čitatelja Miodraga Lakatuša.

John dolazi kući sa posla i zatiče uplakanu suprugu Jessicu. Ne, nije se desila pljačka, sa njihovom ćerkicom Annom je takođe sve u redu, ne, ono što je poremetilo Jessicin mir je saznanje da John ima ljubavnicu, studentkinju kojoj je predavač. Jessica je slomljena ali ne dozvoljava da joj suprugova afera poremeti porodični mir i ni po koju cenu ne želi razvod, pre svega zbog mira njihove ćerke. Jessica iznosi svoj plan a John mu se ima povinovati, šta će kad je zgrešio: svi skupa će otputovati u jednu veliku kuću u Louisiani, građevinu nepoznatog vlasnika ali čije ključeve Jessica kao trgovac nekretninama poseduje. Tu kuću svakako treba urediti pre prodaje pa će ovo putovanje biti spoj lepog i korisnog: dok se pospremi objekat u kojem niko u skorije vreme nije živeo udaljenost će učiniti da John zaboravi svoju ljubavnicu i da se popravi odnosi između supružnika... Međutim, već prve večeri u njihov privremeni dom dolaze dvojica komšija, sedobradi starac i njegov unuk Isaac. Iako prilično ljubazni ali čudni počinju delovati zastrašujuće kada pokažu da znaju neke tajne koja kuća u Louisiani krije, baš kao što znaju i neke Johnove i Jessicine tajne...

A House on the Bayou je veoma teško opisati bez otkrivanja spoilera pa je i gore prepričan uvod prilično „cenzurisan” i iz njega smo svesno izostavili više detalja. Već od prvog kontakta sa dedom i unukom veoma je jasno da dotični ni u kom slučaju nisu obične komšije koje su reda radi, u ime dobrosusedskih odnosa, stigli u dom svojih novih komšija, kako bi ih počastili roštiljom. Ne, ovde je nešto drugo u pitanju, ne ono što se otkrije posle prvog preokreta, ni ono što se ispostavlja nakon drugog, već ono što postaje (skoro) savršeno jasno nakon finalnog twista. Priča u ovom filma konstantno pokušava da zavara gledaoca i navede ga na lažne tragove i grananja držeći se jedne od modernih definicija triler i horor umetnosti – (ne)očekivani preokreti su nužni ukoliko želite da se vaš film ikome dopadne. Preokreti koje ovde budemo videli su raznoliki, neki od njih su manje ili više očekivani, neki su logični neki baš i nisu a za najmanje jedan od viđenih bismo jednostavno rekli da je – suvišan. Nećemo otkrivati koji su to, naravno, ali mislimo da bi film delovao mnogo bolje i logičnije kada bi makar jedan od šokantnih preokreta bio jednostavno izostavljen.

A pošto nije izostavljen taj preokret dodatno pojačava najveću manu filma a to je da dve dimenzije priče nisu dobro i skladno povezane. Nakon završetka filma (koji vam se može a i ne mora svideti – nama nije) neće vam biti najjasniji mnogi detalji zapleta ali i uzročno posledični razlozi koji se tiču isključivo raspleta. Dobro, ovo je paranormalni film, više triler nego horor, ali upravo zbog ovih nepovezanosti (tačnije – nekoliko slučajnih koincidencija) sve deluje nedovoljno ozbiljno, kao neka od epizoda Tales from the Crypt. Srećom po gledaoce ovo je i jedina krupnija mana filma, ukoliko izuzmemo antipatičnu Isaacovu njušku. Problematične sitnice postoje, poput čudne odluke da specifični ambijent Louisiane bude tek minimalno iskorišten, kao da je ekipa snimila nekoliko kadrova ove specifične močvarne periferije a zatim film dovršila u nekom gradskom studiju. Pohvalno je i što A House on the Bayou ne pokušava prikazati ono za šta nije sposoban, tačnije – ne poseduje mnogo specijalnih efekata već svoju šokantnost bazira isključivo na priči i poruci. A priču su odlično dočarali glumci, njih ukupno slovom i brojevima – sedam.

Najkvalitetniju rolu je pružila Angela Sarafyan u ulozi Jessice, koja istovetno uverljivo uspeva da dočara i povređenu ženu u suzama i odvažnu suprugu koja je spremna na brutalnu osvetu. Angeli bi veoma pogodovao neki revenge slasher film, potencijalno brutalan i krvav, u koji bi se njen specifičan pogled savršeno uklopio. A House on the Bayou je zanimljiv za gledanje, ni za trenutak nije dosadan a iako ne donosi ništa preterano originalno svakako može biti preporuka gledaocima koji vole poučne paranormalne triler priče sa elementima horora.

+ zanimljiv i poučan paranormalni triler
+ odlična Angela Sarafyan u ulozi Jessice
+ nekoliko ne toliko očekivanih preokreta
— nepovezani delovi priče i završetak
— prilično antipatični i iritirajući Isaac
 
Ocena: 6/10