HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Cate Devaney

The Mad Hatter su mnogi okarakterisali kao najslabiji ovogodišnji horor film a mi bismo se skoro pa mogli složiti s takvim ocenama (mada mislimo da ima jedan još slabiji – o tome uskoro). Film predstavlja režiserski debi Cate Devaney (radila kao art consultant na mnogim poznatim horor naslovima) a na scenariju se izređalo nekoliko ljudi, uključujući i samu režiserku, što se i vidi...

Film prikazuje grupu studenata koji preživljavaju užasan teror u jednoj ukletoj vili. Ono što pomenuti studenti još ne znaju, a mi smo saznali iz prologa, je da su se u pomenutoj vili tokom XIX veka održavali balovi (čitaj: luksuzne zabave sa orgijama) koje je organizovao jedan bogati proizvođač šešira. Tokom jedne od ovih zabava njegova ćerkica je izavala požar koji je progutao sve goste i dobar deo veleleponog zdanja... I sad, u XXI veku, izvesni ekscentrični profesor odvodi četvoro svojih studenata upravo u vilu Ludog Šeširdžije, pod nekakvim neuverljivim objašnjenjem, a tiče se nekog istraživanja, projekata i nastave. Profesor im je nakazao da se nemaju čega plašiti, da su sve glasine o jezivim dešavanjima u ovoj vili zapravo urbane legende, međutim, da nešto nije u redu klinci doznaju odmah po dolasku u palatu kad ih dočekuje jezivi Michael Berryman (najpoznatiji po The Hills Have Eyes), ovde u ulozi kuvara. Već sledećeg jutra jedan od studenata nestaje, drugi se menja do neprepoznatljivosti, treći doživljava zastrašujuće vizije, a gledaoci uglavnom doživljavaju napade dosade jer ih The Mad Hatter uglavnom bombarduje generičkim random scenama.

Prvih nekoliko minuta filma su ujedno i najkvalitetnije snimljeni: bal pod maskama zaista deluje luksuzno i dosta autentično, muzička podloga je odlična i sve prerasta u stilski veoma uspelu najavnu špicu koju kvari slabo animirana vatra koja je onomad progutala veliko zdanje šeširdžije. Kada film započne upoznajemo se sa jednim od studenata, njegovim profesorom, jezivim baštovanom, zatim sa grupom studenata koja se prijavljuje za famoznu „nastavu u ukletoj zgradi“, nakon čega sledi njihov odlazak u pomenutu zgradu ali pre odlaska onaj prvi student vidi jezivu prikazu mrtve devojčice i sve to ne bi bio problem da je ispričano malo sporije i detaljnije a ne u svega dva minuta. Po dolasku u vilu (koja ne deluje loše za jedan horor film) vidimo još nekoliko jezivih kadrova sa kuvarom a onda se film rasplinjuje u nešto što je zaista teško objasniti. Neki od likova definitivno lude, ne samo zbog mesta na kojem su se našli već i pod teretom davnih tragedija (veoma originalno), svi se razdvajaju po brojnim prostorijama, svi vide prikaze ili čuju glasove ali nikome ne pada a pamet da se vrati nazad u grad. Naravno, profesor je oduzeo mobilne telefone svim studentima.

Film karakteriše ogroman broj klišea koji su veoma slabo implementirani u još slabiju priču. Ima zaista mnogo šetanja kroz razne prostorije zdanja, ima glupih štoseva a kada konačno vidimo neke od paranormalnih pojava zaključićemo da filmovi ovog produkcionog ranga ne bi trebalo da koriste CGI animacije dokle god imaju „gumeno odelo“ i statistu koji bi ga obukao. Jedino slabije od animacija su efekti vatre pa zato ne čudi da su mnogo jeziviji oni kadrovi koji se dešavaju u bašti vile a scene na obližnjem jezeru čak nisu ni toliko loše. Ono što je loše je scenario koji je skoro nepostojeći a takva je i priča. Ništa se ovde ne dešava sa razlogom i ni za trenutak nemamo utisak da na ekranu gledamo likove od krvi i mesa. Glumci su i sa ovako jednostavnim scenarijem imali problema a neki od glumaca u glavnim ulogama su toliko neuverljivi da definitivno nisu smeli da se nađu na ekranu. Tu mislim i na lika koji tumači ulogu profesora. Završetak filma The Mad Hatter je očigledan već u petom minutu, bez obzira koliko se autorka trudila čitavim tokom filma da nas ubedi u suprotno. No, to što je kraj očigledan ne znači i da je uverljiv, razumljiv ili realan...

The Mad Hatter je slabo ostvarenje, mestimično i prilično amaterski urađeno. Ono uglavnom izaziva dosadu kod gledaoca pa cenim da će većina onih koji mu pristupe ugasiti film još pre njegove polovine. Možda bi ideja o Ludom Šeširdžiji u nekim drugim rukama proizvela gledljiv film ali ova verzija svakako nije za preporuku.

+ uvod i nekoliko jezivih kadrova
— vrlo slaba priča i scenario filma
— neki od glumaca su promašeni
— veoma slabe animacije utvara
— predvidljivo finale i hrpa klišea
 
Ocena: 3/10