HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: M. Night Shyamalan

U velikom stilu nam je stigao i najozbiljniji kandidat za najgori horor film godine. Nije da nema slabijih i amaterskijih naslova ali među bolje produciranim naslovima, da ne kažemo ovogodišnjim horor hitovima – Old je (do sada) ubedljivo najgore ostvarenje koje smo pogledali, toliko slabo da smo bukvalno ostali zatečeni kako nešto slično može uopšte stići u bioskope, pa još od strane eminentnog autora kakav je (definitivno precenjeni) M. Night Shyamalan.

Kao što već vrlo dobro znate – Old se bazira na stripu Sandcastle (koji možete pronaći na netu, ako ga želite pročitati) a radnja se dešava na jednoj egzotičnoj morskoj plaži koja izaziva ubrzano stanjenje svih svojih posetilaca. Čitav ljudski život se skraćuje na jedan jedini dan a posetioci plaže ne mogu pobeći jer ih na jednoj strani ograničavaju visoke litice a na drugoj, naravno, negostoljubivi talasi. Ni to nije sve: na visini (ukoliko bi se neko odvažio verati uz visoke stene), u dubini (za one koji žele da otplivaju) ili u uskom prolazu (kojim su posetioci stigli na plažu) vreba nevidljiva sila koja izaziva nesvesticu nakon koje se nesrećnici resetuju nazad na famoznu plažu. Kukavcima ne preostaje ništa drugo nego da čekaju ne sudnji dan, već sudnji čas, a on će nastupiti već negde oko ponoći. Do tada oni mogu študirati o smislu života, razglabati o stvarima koje su propustili ili da nariču nad svojom sudbinom i sudbinom svojih potomaka koji odrastaju suviše brzo... Za to vreme gledaoci mogu da se krste i levom i desnom, da naizmenično prevrću očima i smeju se grohotom na ozbiljno zamišljene scene, neprestano proveravajući na svom časovniku koliko je još vremena ostalo do kraja ovog Shyamalanovog mučenja...

Old, zapravo, ima dobru i uvek zanimljivu temu, nadasve poučnu i blisku svakom čoveku. Starenje, prihvatanje starosti i neminovno približavanje smrti, kao i zapostavljanje svojih bližnjih (pogotovo dece) zbog nekih svojih trenutnih problema i ličnih sebičnosti je nešto što se veoma često događaja, da ne kažem redovno i svakodnevno, i to je nešto na šta ovaj film upozorava. Uz oku veoma lep ambijent egzotične plaže to je, nažalost, i jedino dobro što ovaj film nudi, sve ostalo se kreće od lošeg ka urnebesnom i katastrofalnom. Već sam uvod nagoveštava šta nas ovde dočekuje jer nam prikazuje jednu porodicu skockanu od neharizmatičnih likova koji se „čašćavaju“ izuzetno klišeiziranim rečenicama (da ne kažemo stripovskim) a uz to nude veoma neuverljivu glumu, zlobnici bi rekli - k'o iz domaćeg filma. Ovakva gluma se nastavlja do kraja filma i karakteriše sve likove, a scenario je sve neuverljiviji kako film odmiče. Neke od rečenica su začuđujuće loše, neke druge potpuno čudne, a na sve to se nadovezuju i nerezonski postupci likova, njihove ubrzane reakcije, ishitreni zaključci i nerealne odluke. Sve deluje kao da likovi sa papira čitaju dijaloge koje izgovaraju strip junaci, ili možda – sve deluje kao da je napisano i snimljeno u žurbi...

Negde pročitah (ne znam da li je to istina) da je rok za snimanje filma bio veoma skučen usled epidemije Covida i da je ekipa bila prinuđena da skreše budžet filma, odričući se gotovo svih horor scena koje su planirane i odlučujući se isključivo za jednu jedinu. Ta horor scena koja je preostala je zaista odlična, bolna, brutalna i bizarna, pa je veliko pitanje kakve su one ostale koje nisu snimljene i na šta bi ceo film ličio da su implementirane u finalni produkt. Ostale scene koje se mogu nazvati hororom su snimljene uz pomoć raznih jeftinih trikova ali ih uglavnom karakteriše da se – ne vide, da se dešavaju van ekrana. Nijednu pogibiju ne vidimo, nijedno mrtvo telo nije u krupnom planu, a sve to u kompletu sa gore spomenutom glumom doprinosi utisku da gledamo neki DTV (direct to video) film, a ne bioskopski hit jednog eminentnog autora. U sve to se savršeno uklapa (savršeno loše, jelte) i Shyamalanova čudna kamera koja se neprestano okreće oko svoje ose, više snimajući okean nego likove koji trenutno vode konverzaciju i koja je uglavnom van fokusa, ustremljujući se na deo lica aktera dešavanja ili zumirajući njegova leđa. Tokom dijaloga, a i tokom napetih scena, više ćete gledati visoke stene koje okružuju plažu nego njuške glumaca što je možda i dobro...

Dobro je zbog toga što bi u suprotnom Old delovao još neuverljivije i jeftinije i više bi do izražaja došle njegove slabosti. Veliki problem filma je što samo neki likovi stare i to uglavnom oni mlađi, dakle deca. Stvar je u tome što se deca u filmu lakše mogu prikazati starijima, naprosto se uzmu nešto stariji glumci sličnog lika ili fizionomije i eto ga. Upravo iz tog razloga starenje dece je urađeno skokovito a stariji likovi su prošli još gore: kod nekih vidimo samo jeftinu šminku (bore na ženi u petoj deceniji simbolizuju da je se ona nalazi na pragu osme decenije) dok su neki od karaktera veoma slični svojim izgledom tokom kompletnog filma, bez obzira kolika im trenutna starost bila. Ovaj problem se definitivno tiče budžeta filma ali to nije naš problem: ako gospodin Shyamalan nije uspeo obezbediti novac za pristojan make up, dostojne dvojnike ili kvalitetan CGI nije ni trebao pristupati snimanju ovako ambicioznog filma, gde je izgled svih zatočenika na plaži od ogromnog značaja. Upravo iz tog razloga autor se odlučio na "originalnu" kameru koja uglavnom beži od aktera dešavanja a gledaocima je prodao priču kako je sve to urađeno u cilju stvaranja specifične atmosfere. Nažalost, Old ne poseduje nikakvu atmosferu i uglavnom ne izaziva nikave emocije kod gledaoca, osim što ga zna pošteno iznervirati.

Nego, da ne kažete da sam lenj: nakon odgledanog filma pročitah Sandcastle, strip od kakvih stotinjak stranica, koji je još više doprineo mojem ubeđenju kako je Old užasan film. Za one koji ne nameravaju da pročitaju ovo štivo reći ću da je strip u svemu superiorniji od filma. Shyamalan se uglavnom držao crtanog dela do pred završnicu, ali je neke elemente promenio, i to sve odreda nagore. Pokušao je da film načini potresnijim (sudbina bebe), izbacio je erotske scene (to razumemo), ubacio neke momente koji su valjda samo njemu bili potresni (ubica na plaži), ubacio je neke elemente koji su u službi angažovanog završetka (većina starijih likova ima neku bolest ili poremećaj) i neke koji su sve samo ne realni (operacija tumora bez anestezije i sterilnih instrumenata), neke likove koji ko zna šta predstavlaju (tip sa imenom Mid-Sized Sedan!) a veoma potresan završetak stripa promenio je u trenutno veoma aktuelni, koji obrađuje temu „farmaceutske mafije“ i medicinskih eksperimenata, dodvoravajući se na taj način antivakserima i svima onima koji ne veruju u medicinu, makar dok se ne razbole. Tu je i gomila nelogičnosti, poput one da operacija jednog lika nožem na plaži protiče odlično ali ubadanje istim tim nožem drugog lika automatski izaziva trovanje i ubrzanu smrt.

Ima tu još jedan element koji dodatno srozava film: ako se već uhvatio u koštac sa ovako ozbiljnom temom Shyamalan je morao poštovati sve ozbiljne zakonitosti koje proizilaze iz onoga što ubrzano starenje izaziva. Recimo, dok gledamo kako likovi neprestano rastu i stare vidimo da postaju iskusniji i pametniji, što ne bi trebao biti slučaj jer ubrzano starenje ne znači i gomilanje stečenog iskustva. Neki od likova reaguju nagonom a ne pameću, dok taj isti nagon ne rezultuje realnim elementima. O čemu se radi? Ako vidimo da ljudi ubrzano stare, da dobijaju bore, da im rane zarastaju za nekoliko sekundi a lomovi ruke u trenutku, zašto ne vidimo da ljudima raste kosa, nokti, zašto likovi ne provode ceo dan hraneći se (ok, i vršeći nuždu, što nije baš scena za film) ili zašto ženski likovi nemaju cikluse ako već imaju nagon i potrebu za reprodukcijom. Kad smo već kod toga, film poseduje i scenu koje sam se zaista pribojavao a znao sam da će do nje doći. Verujem da kadrovi kada 6-togodišnja devojčica naglo odraste, završi u šatoru sa takođe naglo odraslim dečakom, ostane u drugom stanju, a zatim se pojavi pred svojim roditeljima sa stomakom do zuba i porodi na plaži mogu biti veoma uznemirujući i nelagodni. 

Old je film koji se bavi veoma ozbiljnom temom koja ima veoma široku ciljnu grupu, međutim, veliko je pitanje ko će shvatiti i prihvatiti njegovu ozbiljnu i pozitivnu poruku (ne finalnu) obzirom na to da je sam film izveden zaista užasno. Umesto da se gledaoci dobro zamisle nad onim što vide i izvuku pouke uglavnom će vreme provesti sprdajući se i komentarišući amaterske scene i postupke amaterski napisanih likova, a onda i pokušavajući razaznati šta se to zapravo dešava na plaži dok je Shyamalanova kamera zumirana na okean.

+ ideja; jedna jeziva scena; lepa plaža
— slab scenario, gluma, režija i kamera
— veoma slabi i skokoviti efekti starenja
— gomila nerealnosti i nelogičnosti
— završetak u službi društvenih mreža
 
Ocena: 2/10