HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Bradley Parker

Bradley Parker nam je poznat kao autor vrlo dobrog Chernobyl Diaries a skoro deceniju mu je trebalo da skroji svoj novi film pod imenom The Devil Below. Zapravo, prvobitni naziv filma je bio Shookum Hills ali je producentima verovatno delovao suviše originalno pa su ga promenili u The Devil Below, čisto da bi se zadovoljili moderni standardi bezličnosti. Filmu je u skladu sa time dodeljen i odgovarajući poster koji veoma podseća na prvi Tremors.

Na početku filma vidimo smandrljani uvod, tačnije prolog, koji nagoveštava kojeg kvaliteta je ono što ćemo nadalje posmatrati. U jednoj veoma kratkoj ali zato previše blurovanoj sekvenci jednog rudara neka nejasna zamućenost odvlači u okno, naočigled njegovog oca, i to bi trebalo biti jezivo. Određeni broj godina kasnije pratimo nekolicinu bezličnih muškaraca, toliko bezličnih da nisam siguran ni u njihovu brojnost ali mislim da ih je bilo četvorica, kako odlaze u šumu na neko istraživanje. Dotična grupa mladića su avanturisti u pokušaju, oni naravno imaju svoje razloge zašto odlaze baš u Shookum Hills, rudarski gradić iz uvoda, ali nijedna rečenica koju izgovore ne deluje uverljivo tako da slobodno možete zanemariti što su u pitanju nekakvi naučnici koji su u potrazi za navodno moćnom rudom i možete ih tretirati kao dokone besposličare ili adrenalin amatere. Pošto su već takvi kakvi jesu, dakle nikakvi i podložni brzoj neutralizaciji, njima je autor filma dodelio vođu puta oličenu u lepoj Arianne, devojci koja je utripovala da je Lara Croft. Svi oni džipom odlaze u pomenuti Shookum Hills, rudarski gradić koji je najednom nestao sa svih postojećih mapa a tamo nas dočekuje nova tona klišea, i to neubedljivo odigranih od strane neuverljivo skrojenih likova...

Znate kako to već obično biva kada stranci zađu u ruralne delove svoje im države: čim uđu u prodavnicu/gostionicu/restoran/pumpu muzika staje, svi pogledi su uprti u njih, neprijateljstvo isijava iz sumnjivih pogleda i niskih čela redneck zločinaca i ekipi putnika namernika biva „diskretno“ savetovano da okrenu svoj automobil i vrate se odakle su došli... Dobro, u slučaju ovog filma predlog meštana bi se mogao smatrati i dobronamernim jer je gradić sa mapa nestao sa razlogom, u šta ćemo se uveriti malo kasnije. Naime, The Devil Below bi se mogao posmatrati kao nezvanični nastavak čuvenog Descent, možda i najboljeg horor filma koji se odigrava u pećinama. U ovom slučaju nemamo konkretno pećine u fokusu ali imamo rudarska okna koja su onomad u uvodu zaposela izvesna stvorenja. Film se bavi potencijalnim izlaskom stvorenja na površinu i svime onim što taj izlazak donosi sa sobom... Da bi pomenuta krvoločna stvorenja sprečili u napuštanju podzemnih tunela meštani su stari rudnik zatvorili, zapečatili, zakatančili, ogradili žicom kroz koju su pustili struju a zatim nazvali Ministarstvo Za Mape i naredili da se Shookum Hills briše sa svih postojećih. U Ministarstvu pristadoše na to, šta će jadni, a meštani napustiše svoje dotadašnje poslove, raskrstiše sa rudnikom, turizmom, šumarstvom i poljoprovredom i sve svoje resurse usmeriše ka odbrani od podzemnih stvorenja. Pa ako ih se za dan bezbednosti sete – sete...

I naravno da svi ti meštani koji godinama čuvaju zabarikadirano rudarsko okno nisu uspeli sprečiti naše gradske „junake“ da otvore ulaz/izlaz i puste spodobe na površinu... Nego, evo šta je glavni problem, veći od naivnog uvoda i loših likova: iako je od prethodnog filma ovog autora proteklo skoro deceniju čini se da je The Devil Below smandrljan za veoma kratko vreme i sa veoma malo novca. Iako u svom fokusu poseduje podzemna stvorenja (koja su već samim tim jeziva), veoma organizovana (organizovani su na principu kolonije sa sve kraljicom koju hrane ljudima), i sa maštovitim detaljima (poseban deo tela za brzo omamljivanje ili ubijanje) gledalac to apsolutno nikada ne vidi jer su sve scene koje uključuju podzemna bića zamućena, blurovana, drmusava, van fokusa, posmatramo ih kroz oči omamljenog lika, ili se jednostavno sve odigrava u mrklom mraku i van našeg vidokruga. Neverovatno zvuči da bukvalno ni u jednom kadru ne možemo videti stvorenje koje je tema filma a čak i zanimljive pojedinosti (poput bodlje na pipku) vidimo isključivo na skicama koje vise na zidovima baraka u selu. Da nema skica – ne bismo ni saznali za taj zanimljiv detalj. Ima tu nešto zvučnih efekata, ima malo napetosti, pa čak i zrnce klaustrofobije ali šta to vredi kada jedino što vidimo je mutnoća koja vreba iz mutnila... Pa zar je toliko teško staviti čoveka u gumeno odelo, što je tehnika savladana još sredinom prošloga veka?

I van horor scena kamera se više nego čudno ponaša, konstantno zumirajući facu aktera umesto da se malo odalji, što bi posebno prijalo kada je fokusu Arianne, ili kako je još nazivaju – Lara Croft za siromašne. Jedino što preostaje u filmu su prelepi kadrovi sumorne prirode, mahom depresivne jesenje šume, tako prikladne katastrofi koja se odigrava negde u mutnoj dubini zemlje...

+ Alicia Sanz kao Arianne tj. Lara Croft
+ sumorna jesenja šuma kao okruženje
— vrlo naivna priča i neubedljivi likovi
— podzemna bića se uglavnom ne vide
— mnogo klišea i neuverljivih detalja
 
Ocena: 4/10