HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Peter Thorwarth

Blood Red Sky je nemačko-američki horor film ali obzirom da je snimljen na uglavnom nemačkom jeziku može se više smatrati ostvarenjem iz te zemlje. Film je krajem jula ove godine objavljen na Netflixu (kažu da je poznat i pod nazivom Transatlantic 473 ali ga pod tim imenom zaista nisam nigde video) a postao je jedan od najgledanijih ikada na ovoj platformi, sa emitovanjem u preko 50 miliona domaćinstava.

Šta je čarobna formula Blood Red Sky? Idealan odnos akcije i horora, jednostavna radnja smeštena na klaustrofobično i bezizlazno mesto, dobro odglumljena i bez mnogo pametovanja a onda i pristupačno servirana preko servisa koji većina ljudi ima ili može imati u svom domu. O čemu se ovde radi? Radi se o jednoj samohranoj majci koja boluje od neke nepoznate nama misteriozne bolesti. Ona se već na izmaku snaga skupa sa svojim sinčićem upućuje iz Evrope ka Americi u želji da dođe do terapije/medikamenata kod izvesnog prekookeanskog doktora. No, nedugo nakon ukrcavanja u avion i poletanja ispostavlja se da nisu baš svi putnici redovni: ima tu i putnika namernika tj. otmičara koji letilicu skreću sa rute i usmeravaju ka Londonu, kako bi iznad tog velegrada aktivirali eksplozivnu napravu, razneli avion i na taj način postigli neke svoje ciljeve, detaljnije pojašnjene u samom filmu. Ono na šta negativci nisu računali je da baš kao što ni oni nisu redovni putnici ni svi ostali putnici nisu sasvim obični. Ne, ovaj put nema nikakvih zmija u avionu ali ima – vampira! I ne prolazi mnogo vremena a lovci postaju lovine a preokreti se dešavaju kao na traci...

Autor je pametno izbegao zamku potencijalne sudbine malog dečaka pa se Blood Red Sky odvija u formi prepričavanja i sećanja: na samom početku vidimo avion koji sleće na škotski aerodrom, vidimo dečaka koji napušta letilicu, a kada ga osoblje i policija sprovedu u sigurne prostorije mi gledamo ono što je prethodilo tom činu. Kompletan Blood Red Sky se dešava u vazdušnom prostoru tj. u avionu a tek u završnici filma se vraćamo u aerodromsku sadašnjost da bismo doživeli eksplozivno finale. Sam film deluje prilično klaustrofobično i dovoljno bezizlazno da se konstantno pitamo ima li bilo kakvog izlaza iz višestruko katastrofalne situacije (teroristi, bomba, vampiri, skretanje sa rute, nedostatak pilota, manjak goriva). S druge strane, iako naizgled ne deluje kao lokacija koja pruža veliki broj mogućnosti i ne dozvoljava autorima da se razmašu maštovitošću jedan oveći prekookeanski avion ipak pruža dovoljno manevarskog prostora za skoro dvočasovnu jurnjavu između terorista, putnika i vampira po nekoliko avionskih nivoa i određenom broju prostorija, paluba, magacina, kabina. Garantujem da vam film neće biti dosadan ni za trenutak a da ćete dosta vremena provesti na ivici sedala.

Da bi koliko-toliko razbili monotoniju autori su (opet pametno) film obogatili flashbackovima sa tla a oni obrađuju početak vampirske zaraze. Imamo priliku da vidimo lokaciju na kojoj je sve počelo ali i ne samo to: ovaj flashback, u kombinaciji sa završetkom filma, ali i imajući u vidu uspeh Blood Red Sky može dovesti i do prequela/sequela, kojem se iskreno radujem. Ukoliko do tako nečega dođe ne bi smelo proći bez Peri Baumeister, glumice koja je maestralno odigrala Nadju, nesrećnu majku koja je zaražena vampirizmom. Nadja nema mnogo replika u filmu, reklo bi se čak da njen sin više razgovara od nje, ali svojim izgledom, kretnjama i pokretima doprinosi izuzetnoj uverljivosti. Ona se dobrim delom filma nalazi negde između, negde između čoveka tj. majke kakva je do nedavno bila i pomahnitale zveri koja se isključivo hrani krvlju, što je veoma zanimljivo pa čak i originalno. Veoma jezivo deluju njeni životnjski pokreti i kretanje ali i jasno stavljaju do znanja da su neki ljudi ipak veće zveri i da im treba mnogo više ljudske krvi od samih vampira. Nadja ipak nije svemoguća, jer je samo čovek-vampir a ne superheroj ali i kao takva je definitivno zaslužila da je gledamo ponovo.

Što se tiče mana filma može se reći da određeni broj situacija deluje prilično očekivano, baš kao što su i delovi filma klišeizirani. Takođe, i neki likovi su klišeizirani (u svakoj grupi otmičara mora biti neki neuravnoteženi lik zbog kojeg sve kreće nizbrdo) baš kao što i klinac zna biti veoma iritantan. I pored ovih slabosti apsolutno preporučujem gledanje Blood Red Sky: zamislite ga kao Die Hard meets 7500 meets Snakes on a Plane meets Train to Busan meets 30 Days of Night. Definitivno jedan od boljih ovogodišnjih horora.

+ odlična Peri Baumeister
+ brutalne maske i ubistva
+ bezizlaznost i napetost
— predvidljivosti i klišei
— pojedini iritantni likovi
 
Ocena: 7/10