HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Peter Winther

Koliko puta ste gledali horor film u kojem se mladi supružnici, sa ili bez dece, useljavaju u novu kuću koja poseduje tragičnu prošlost? Evo još jednog, bezličnog naziva Aftermath, i još bezličnijeg postera, što su svakako elementi koji upozoravaju na opasnost od mediokritetstva. Neko bi rekao da je sama činjenica što film nosi oznaku Netflixa i distribuira se putem ovog servisa dovoljno upozorenje ali...

Već na samom početku svedoci smo masakra koji se iz nekog razloga desio u jednoj kući a odmah zatim vidimo i obaveznu poruku za ovakav tip filma: Aftermath je snimljen na osnovu istinitih događaja, a u to nismo ni sumnjali, jer je većina sličnih filmova zaista i snimljena na temeljima stvarnih priča. Potpuno druga stvar je što se filmovi uglavnom drže na oko 10% istinite priče dok je ostatak fikcija ali to je tema za neki drugi tekst. Uglavnom, fokus naše pozornosti se premešta malo u budućnosti i prati mladi bračni par koji ima svoje probleme. Natalie je, naime, prevarila svog muža Kevina, kasnije se pokajala, ovaj joj oprostio, ali posledice su ostale i stvari nikako da se vrate na staro, bez obzira na njihove pokušaje i odlaske kod bračnog savetnika. Pre konačnog kraha braka Kevin je spreman da učini još nešto, kao poslednji korak: spreman je da uloži svu svoju ušteđevinu (čitaj: kredite) i kupi novu kuću, kako bi tu sa svojom ljubljenom ženom Natalie, koja je obećala da ga više neće varati (časna joj riječ), započne novi život, kao da ništa nije bilo.

E sad, ključni element filma je pomalo nategnut, a nažalost nije ni jedini. Kevin je zaposlen u firmi koja radi na čišćenjima mesta zločina. Upravo posledice onog masakra iz uvoda Kevin je počistio zajedno sa svijim kolegama a iz nekog razloga se nameračio da kupi upravo tu kuću, možda jer je prilično luksuzna a zbog masakra nije mogla da se proda, možda jer nije imao više novca, možda zbog toga što ne veruje u kletve i duhove a verovatno zbog toga da bi Aftermath nekako mogao biti nastavljen. Uglavnom, naš par se sav sretan useljava u svoju novu kuću a već iste noći Natalie počinje da oseća nečije prisustvo... Iskreno govoreći prva trećina filma jeste i najkvalitetniji deo Aftermath. Iako dosta klišeiziran (Natalie oseća i čuje nešto a Kevin joj uglavnom ne veruje) film poseduje zavidnu dozu jezive atmosfere, uglavnom tokom noćnih scena. Na momente film deluje kao blago razvodnjena verzija The Conjuring, deluje izuzetno uznemirujuće i izaziva nelagodu kod gledaoca terajući ga da glasno kaže „ma ne bi mene ova kuća gledala više ni sekunde“. Nažalost, autor nije imao plan da se zadržava na terenu paranormalnog i na polju plašenja gledalaca i to je glavni problem filma.

Autor je iz nekog razloga pokušao da film načini realnijim, možda iz razloga što se on zbilja zasniva na nekom događaju iz stvarnosti. Bez obzira na to Aftermath ne deluje realno. Neću otkrivati pojedinosti ali čitava konstrukcija filma je na staklenim nogama, uz to deluje i dosta predvidljivo ali i vrvi od neprirodnih momenata i nelogičnosti. Postoje i sporedne priče (komšija i silovatelji) koje predstavljaju teret po film, stvaraju konfuziju i dodatno proširuju ovaj ionako predugačak film (traje skoro dva časa). Aftermath bi definitivno bio efikasniji da traje standardnih sat ipo i da je sporedna priča izbačena, baš kao i neki sporedni likovi. Ashley Greene i Shawn Ashmore su dobri u naslovnim ulogama ali je problem u sporednim likovima: ovde nijedan sporedni karakter nema značaj i ulogu, svi su plitki, nedefinisani i ne služe ničemu. Klasičan primer je Kevinova koleginica sa nekih famoznih časova, koja bukvalno ničemu ne služi a ni Nataliena sestra nije daleko od toga. Film je opterećen i pojedinim suvišnim scenama kao i dramskim elementima pa će vam za njegovo gledanje trebati malo više strpljenja i živaca. 

Aftermath nije katastrofalan film, daleko od toga, ali nije ni film koji bi se mogao preporučiti. Žao mi je što nije ispao bolji pa makar bio još klišeiziraniji, što autor nije snimio zadovoljavajući hiljadu puta viđeni paranormalni horor umesto što je snimio oslabi sto puta viđeni kvazi-realni horor sa nekoliko sumnjivih preokreta.

+ nekoliko izuzetno jezivih scena
+ Ashley Greene i Shawn Ashmore
— suviše razvučen i dugačak film
— slabi i bespotrebni sporedni likovi
— neuverljivosti i nelogičnosti
 
Ocena: 5/10