HOROR FILMOVI (I SF)

Dugo nismo imali neki azijski horor film na meniju, pa evo jednog zanimljivog a uz to i snežnog ostvarenja. Liverleaf (originalnog naziva Misumisô) je japanska tinejdžerska brutalna horor drama (paradoksalna ali istinita žanrovska definicija) koja je nastala na osnovu manga stripa Misumisou. Pomenutu mangu je u film pretočio Eisuke Naitô a obzirom na njegov prethodni film (Let's Make the Teacher Have a Miscarriage Club) to se pokazalo kao pravi potez.

U glavnoj ulozi je Haruka, tinejdžerka koja se sa svojom porodicom iz Tokija preselila u maleni gradić pa je samim tim prešla iz velike u malu školu. Gradić u koji su došli odumire, stanovništvo se smanjuje i raseljava a škola u koju je Haruka došla je pred zatvaranjem. Malobrojni učenici se međusobno poznaju odmalena i nisu blagonakloni prema novopridošlim klincima. Već na samom početku filma saznajemo kako je Haruka žrtva vršnjačkog nasilja od strane većeg broja dece iz njenog razreda a jedinu podršku ona dobija od momka po imenu Mitsuru. No, čak ni on ne uspeva da zaustavi podivljale klince od iživljavanja na jadnoj Haruki a obzirom da je devojčica lišena bilo kakve zaštite, a njenim roditeljima su takođe vezane ruke, sve odlazi mnogo daleko, do tačke kada više nema povratka... U jednom teškom akcidentu Harukini roditelji ginu u požaru dok njena kawaii sestrica završava u bolnici sa smrtnim opekotinama. Haruka nastavlja da živi sa svojim dedom ali maltretiranje vršnjaka ne prestaje: ipak, naša junakinja sada više nema šta da izgubi i odlučuje se za odgovor, i to kakav! Sa prvim pahuljama snega kreće njena brutalna osveta koja će japanski beli sneg itekako natopiti crvenom tinejdžerskom krvlju...

Početna faza filma ne nagoveštava da bi Liverleaf  mogao otići u pravcu klanice. U veoma sporom uvodu pratimo zaista neprijatno iživljavanje grupe klinaca nad svojom školskom drugaricom a posebno uznemirujući su kadrovi kada vidimo da se ni odrasli ne mogu ili nemaju snage suprotstaviti nasilnicima (u kasnijem toku filma doznajemo i zašto je to tako, što je posebno šokantno). No, činjenica je da se za uživanje u ovom filmu morate dobrano naoružati strpljenjem. U tipičnom azijskom dramskom maniru ovde dijalozi znaju da traju unedogled iako se mnogo toga ne izgovara, svi likovi su manje-više tajanstveni, neke scene su naizgled suvišne ili repetitivne a neke druge, opet, kao da nemaju svrhu i smisao, ili ga možda nemaju na prvi pogled. Ono što vidimo u Liverleaf Amerikanci bi komotno spakovali u manje od sat ipo (ovaj film traje čitava dva časa!) ali je i zbog specifičnog tempa filma on još potresniji i šokantniji. Tokom uvoda filma ambijent je jesenji, nema snega, ali je depresija na svom vrhuncu; Haruka je usamljena i maltretirana a gradić koji izumire je siv, oronuo i pust... Sneg koji nedugo zatim počinje da pada vizuelno popravlja situaciju ali i daje snage našoj junakinji da se obračuna sa nasilnicima...

Sneg je zaista predivan a kadrovi pustog gradića i prigradskih krajeva koji odjednom tonu u belinu još lepši. Nisam se mogao oteti utisku da su neki kadrovi animirani, a tu prvenstveno mislim na pahulje koje vidimo u krupnom kadru, ali ceo vizuelni ugođaj je zaista prelep. Autor je snežni ambijent podigao na još višlji nivo koristeći kontraste, recimo oblačeći ženskog lika u crveni komplet, ili uporno prolivajući (ponekad animiranu) krv na beli sneg. Kada smo došli do krvi – treba reći da je u Liverleaf  ima na hektolitre jer smo svedoci odsečenih udova i prstiju, rasečenih stomaka i ispalih iznutrica, spaljenih i ugljenisanih tela, izvađenih očnih jabučica, probodenih lobanja itd. Čitavo krvoproliće je takvih razmera da često ne deluje realno, a i sam film na trenutke poprima ton parodije što mi se nije dopalo. Često vidimo da neki likovi ne skončavaju iako imaju naizgled smrtonosne povrede, gradić ne deluje potpuno autentično i životno jer je više nego upadljiv izostanak odraslih osoba ili bilo kakvih organa reda, a vrhunac neozbiljnosti (ili suvišnih momenata) je sudbina jednog lika koji je pao pod čistač snega a ovaj pri silnoj brzini od 20 km/h nije ni pokušavao da se zaustavi.

Kao i u svakom tinejdžerskom filmu i ovde klince glume 20-togodišnjaci ali to ne smeta previše jer svi deluju dosta mladoliko. Anna Yamada u glavnoj ulozi je dobra ali je glavni utisak klinka po imenu Rena Ôtsuka u ulozi Rumi, devojčice koja promenama karaktera zaista ledi krv u žilama, i za tili čas se od presimpatične devojčice toplog pogleda pretvara i pomahnitalog neuračinljivog ubicu. Ipak, ispod brutalnog krvoprolića Liverleaf krije tešku priču o brutalnom vršljačkom nasilju, depresivnu, veoma tužnu i potresnu ali, nažalost, istinitu.

+ važna tema i poruka filma
+ prelepi snežni ambijent
+ izuzetno brutalne scene
+ Rena Ôtsuka u ulozi Rumi
— nerealnosti i preterivanja
 
Ocena: 8/10