HOROR FILMOVI (I SF)

Evo još jednog trilera, doduše trilera sa jezivim elementima. Trudili smo se da u ovom snežnom ciklusu opišemo što kvalitetnije filmove, dakle sa što većim iMDB ocenama, a horori kao što znate nemaju previsoke ocene tako da su trileri preuzeli primat ovoga leta... Ko zna zbog čega je to dobro! U svakom slučaju evo ga Centigrade, survival triler film, baziran na istinitoj priči o izvesnom Peteru Skyllbergu, čoveku koji je preživeo dva meseca u svom zaleđenom automobilu!

Za potrebe ovog filma priča je malo adaptirana kako bi se razvila dramaturgija, film postao zanimljiviji a materijal približio gledaocima: u automobilu je zarobljen jedan bračni par, trudna spisateljica po imenu Naomi i njen suprug Matthew. Njih dvoje su krenuli na put kroz Norvešku kako bi stigli na književno veče posvećeno Naominoj novoj knjizi, ali ih je tokom večeri uhvatila snežna oluja pa su se odlučili parkirati vozilo pored puta dok kijamet ne prođe. Sve to gledaoci ne vide svojim očima već saznaju u kasnijem toku filma iz usta dvoje aktera; kada se uključimo u film vidimo naš zavejani par kako se budi, vidimo da je automobil kompletno zavejan, da su vrata i prozori zaleđeni pa se ne mogu otvoriti i da automobil ne može da upali. Jedino što Naomi i Matthew imaju je nešto tečnosti, malo hrane, jedan mobilni telefon kojem će uskoro iscureti baterija, i što je najvažnije – imaju jedno drugo, kako bi se ugrejali ali i kako bi se međusobno raspravljali. Prvi sukob izbija veoma brzo i to zbog potencijalnih planova za spas, jer jedno od njih tvrdi da treba razbiti staklo i peške se probijati kroz snežne nanose do prvog naseljenog mesta dok drugi zagovara teoriju da bi se napolju veoma brzo smrzli do smrti i da je bolje sačekati u koliko-toliko sigurnom automobilu da ih neko pronađe.

Dakle, kompletan film se odvija u unutrašnjosti jednog automobila, nešto većeg doduše, terenskog, ali to menja utisak da je ambijent dosta klaustrofobičan. Doduše, ne toliko koliko bi se dalo očekivati: iz nekog razloga film u tom domenu nije neprijatan za gledanje a ni likove ne hvata prevelika panika od zatvorenog prostora. Oni svoju energiju uglavnom troše na rasprave i međusobne svađe što nam jasno stavlja do znanja da im je brak prilično nezdrav i turbulentan, ali koga to uopšte zanima u jednom ovakvom filmu... Deluje da su međusobne svađe ovde ubačene samo kako bi se dodatno produžio film i kako bi on uopšte posedovao izgovorene reči, ali kada shvatimo da rasprava prati svaki potez jednog ili drugog lika čitava atmosfera unutar automobila počinje da nervira. Autori filma, ipak, nisu imali lak zadatak: da su se držali stvarne priče o jednom muškarcu koji je ostao zarobljen u automobilu i danima čekao da ga neko spase film bi bio mnogo dosadniji i razvučeniji... Stoga su autori pribegli još jednom „adutu”, stanju koje je uvek veoma pogodno za bezizlazne situacije a to je – drugo stanje. Čim budete videli da je Naomi trudna znaćete da ovaj bračni par (ali i vas kao gledaoca) očekuje porođaj u zaleđenom automobilu a zatim i dosta mučnih scena sa novorođenčetom u nehumanim uslovima...

Jedan od ključnih problema Centigrade jeste predvidljivost. Kao što smo znali da će u nekom trenutku uslediti porođaj (znali smo i da će otac tokom porađanja supruge vikati ”push!, push!”), znali smo i da neće biti signala mobilnog telefona a kada se on pojavi i konačno uspostave vezu iscureće baterija... Znali smo i da će dragocena voda biti prosuta, da će malobrojni automobili prolaziti pored zaleđenog auta dok naši junaci viču umesto da stisnu sirenu... Neće nas uopšte iznenaditi ni da oba lika imaju svoje velike tajne koje ono drugo ne zna, a nije iznenađenje ni da ih upravo sada moraju raspraviti iako im je smrznuta glava u torbi, tačnije u zaleđenom automobilu... Nerealno deluje i unutrašnjost automobila koja je konstantno obasjana pa možda upravo zbog toga ni nemamo utisak bespomoćnosti i klaustrofobije u kojoj su se likovi našli. Naravno, da su se celo vreme nalazili u mraku ne bi bilo filma... Uglavnom, gledamo kako protiče dan za danom, dani u kojima će se nešto možda progovoriti a možda i ne, dani u kojima će likovi možda pokušati da spuste zaleđeni prozor od automobila a možda i ne. Nisam se mogao oteti utisku da ono što vidim nije sasvim realno, da likovi koji u principu ne jedu, ili jedu vrlo malo, nakon mesec dana ne bi imali snage da se pokrenu, a nakon isto toliko vremena provedenih u skoro istom položaju ne bi imali snage da se osove na vlastite noge.

Dvojac koji je odigrao Naomi i Matthewa je korektan i ništa više od toga ali im ni oslabi scenario nije dao prilike da se dokažu. Upravo zbog toga Centigrade ne uspeva da bude emotivan, tužan, potresan ili težak iako prikazuje likove koji su se našli u bezizlaznoj situaciji, plus sa novorođenčetom. Utisak je da su autori filma izabrali priču koja nije sasvim pogodna za filmovanje, makar ukoliko je cilj snimiti bilo šta zanimljivo. Oni su ubacili nekoliko dodatnih elemenata ali ni to ne pomaže previše jer se na ekranu uglavnom ne dešava ništa. Jedina zanimacija koju ćete imati je konstantno žongliranje daljinskim upravljačem kako bi smanjili ton filma i iritantni plač bebe.

+ bezizlazna situacija i snežni ambijent
+ film rađen na osnovama istinite priče...
— ...ali su ubačeni neki dodatni elementi
— slabi likovi i njihovi dosadne rasprave
— beba; klišei; malo toga se dešava u filmu
 
Ocena: 4/10