HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Roberto De Feo, Paolo Strippoli

Nakon serijala zimskih tj. snežnih filmova bacamo se na novije naslove a stara, dobra i oprobana random metoda dovela je do toga da prvo pogledamo A Classic Horror Story, jedan od poznatijih horora ove sezone i svakako najpoznatiji italijanski horor film u poslednje vreme. Film je režiran od strane dva lika čija imena vam neće značiti mnogo, dok im se u pisanju scenarija pridružio još jedan lik. Međutim, mnogo važnije po ceo projekat je što se distribuira via Netflix, pa je i to jedan od razloga zašto je A Classic Horror Story postao horor hit(ić).

Pet stranaca putuje kamperom ka jugu Italije, svako na svoju destinaciju i iz nekog svog razloga, a u fokusu naše pozornosti je Elisa, devojka koja putuje svojoj porodici, ali koja je u neplaniranom drugom stanju i koja ima neke svoje privatne probleme, baš kako to i dolikuje klišeiziranoj horor devojci koja će u nekom trenutku postati the final girl. Ipak, na početku filma putešestvije ove slučajno okupljene grupe ljudi po atmosferi pomalo liči na uvod iz The Texas Chain Saw Massacre (1974). Gledamo debeljuškastog vozača, sunjivog doktora, naporni par iz Amerike, i pratimo vožnju kroz krivudave puteljke pustih ruralnih delova Italije. U nekom trenutku film se pretvara u Wrong Turn (2003): dok voze kroz šumski puteljak u poslednji čas uspevaju da izbegnu životinju na putu ali udaraju u drvo, oštećuju vozilo i gube svest. Kada se osveste i izađu iz kampera uviđaju da se – ne nalaze više na putu, da je kompletan drum nestao, da se njihov kamper nalazi na proplanku podno šume a da se na proplanku nalazi i neka čudna drvena koliba... Ulaze u kolibu da je istraže, tu ne zatiču nikoga ali ih tu dočekuje jezivi zvuk sa razglasa koji najavljuje dolazak maskirane grupe bizarnih članova nekog jezivog kulta... U tom trenutku film se pretvara u kopiju The Wicker Man (1973), a kulminira scenom koja je kombinacija The Texas Chain Saw Massacre i Midsommar (2019)... A to je tek početak i nagoveštaj još šokantnijeg raspleta...

Kao što ste već zaključili iz prethodnog pasusa - A Classic Horror Story podseća na mnoge poznate horor naslove i to nije nimalo slučajno. Prva polovina filma je sasvim svesno urađena klišeizirano, namerno se trudeći da deluje već viđeno, predvidljivo i očigledno, samo kako bi preokret bio što šokantniji, neočekivaniji i direktniji. Što se tiče preokreta neću ga otkrivati ali hoću smisao filma, jer morate znati kakva je Klasična Horor Priča, kome je namenjena i da li ima osnova da vam se uopšte dopadne. Iako je za potpuno uživanje u ovom ostvarenju veoma važno da što manje znate ipak se moramo dotaći smisla filma, njegove konstrukcije i, što je takođe veoma važno – potencijalne publike, jer ukoliko niste fan ovakvih ostvarenja mogli biste se grdno razočarati. Stvar je u tome što ovo nije sasvim običan film, dakle nije filmsko ostvarenje u konvencionalnom smislu, već jedno specifično ostvarenje koje u sebi sadrži još jedan film, film koji se odigrava od polovine pa nadalje, film koji je još direktniji i potresniji od onog koji smo gledali do tada i film koji ima mnogo toga da kaže. Taj drugi film, tačnije realnost koja nastupa i pojašnjava ono što smo gledali u prvoj polovini, može se definisati i kao – meta horor, jer istovremeno dok se bavi likovima koje smo upoznali i njihovim dogodovštinama sa misterioznim kultom bavi se i horor filmom uopšte, njegovim smislomi svrhom u modernom dobu, problemima sa kojima se susreće, ali se bavi i savremenom horor publikom i njihovim očekivanjima.

Ovaj meta deo je najveća vrednost i smisao filma ali ukoliko niste vični ili vam ne leže ostvarenja puna metafora bolje se klonite A Classic Horror Story. Mnogi tvrde kako je ovo veoma pametan film koji mnogo toga ima za reći i ja se donekle slažem sa time, jer, pogotovo u završnici, A Classic Horror Story zaista postaje brutalno direktan i ogoljen, mada ono što nam saopštava nije nešto što do sada nismo znali. Problematične mogu biti neke njegove poruke koje ostaju nejasne, ili su makar meni ostale nedokučive, no njih neću navoditi jer se trudim da ovaj opis ostane koliko-toliko u domenu spoiler-free. Što se zanatskog dela tiče stvari su na mnogo boljem nivou, tačnije nivou oko kojeg nema dileme i debate: film jednostavno izgleda odlično, pogotovo tokom noćnih scena i za vreme specifičnih skupova kulta i njihovih rituala. Tokom ovih kadrova provejava zbilja jeziva atmosfera, vidimo i sablasne maske a svedoci smo i nekoliko veoma brutalnih i grafički vrlo bogatih kadrova koji (što bi se reklo modernim rečnikom tabloida) lede krv u žilama. Sve je začinjeno i odličnom muzičkom podlogom a delić te atmosfere se prenosi i na dnevne scene, što je uvek vredno pohvale. Gluma kod većine likova nije na previsokom nivou ali se nešto drugačije nije ni tražilo od njih; svi likovi su dosta plitki, što kod pojedinih nije veliki problem (onih koji služe kao topovsko meso) ali kod onih glavnijih jeste.

A Classic Horror Story je specifičan film za koji je veoma teško reći da li je dobar ili nije jer on svakako zahteva i specifičnu publiku. Ukoliko tražite tradicionalan horor u duhu novog Wrong Turn (oba filma imaju veoma sličan poster) ovde ga nećete naći i ostaćete veoma razočarani, međutim, ukoliko ste fan filma koji sam naveo u gornjoj preporuci ovo bi moglo biti ostvarenje koje ste čekali celu deceniju.

+ dosta horor referenci i metafora
+ veoma jeziva horor atmosfera
+ maske članova kulta; brutalnosti
— neke metafore teške za razumeti
— slabi likovi; dosta nerealnosti
 
Ocena: 6/10