HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Tomas Alfredson

Opise snežnih filmova započinjemo jednim koji je doživeo nesrećnu sudbinu. The Snowman je po svemu trebao biti hit: imao je dobrog režisera (Tomas Alfredson - Let the Right One In), dobrog producenta (Martin Scorsese), dobru glumačku postavu, poznate face u sporednim ulogama, odličnu snežnu lokaciju Norveške i dobru priču koja je nastala po istoimenom delu jednog poznatog pisca. Plan je bio da The Snowman bude prvi film u serijalu o detektivu Harryju Holeu a onda je film doživeo fijasko, bućnuo pravo u prljavi norveški sneg i postao predmet podsmeha i žestokih kritika...

U prologu gledamo jednog dečaka koji na veoma bizaran način gubi majku u nesrećnom slučaju i već tada znamo da će odrasli dečak imati veoma veliki značaj po ovaj film. Nekoliko decenija kasnije posmatramo norveškog detektiva Harryja Holea koji usled nedostatka adrenalinskih slučajeva ali i porodičnog brodoloma pokušava svoj život postaviti na makar klimave i trezvene noge. A dok se to ne desi Hole ne spava u svom stanu već u kancelariji, po autobuskim čekaonicama ili snegom „tapaciranim” patosima. Zašto to radi? Malo strpljenja molim, biće „malo jasnije” u narednim pasusima... Ono što je ipak mnogo zanimljivije po gledaoce filma je da se počinju dešavati otmice po Oslu i to isključivo žena. Već nekoliko žena je netragom iznenada nestalo ostavljajući svoje muževe i decu, tragova po kojima bi istraga krenula je veoma malo, a neposredno kraj mesta zločina uvek se našao jedan famozni Sneško Belić. Gotovo istovremeno i naš policijski junak Harry Hole dobija misterioznu poruku na čijem kraju je – nacrtan Snjegović a budući da ne radi na ovom slučaju jedino što mu preostaje je da se priključi mladoj, tek pristigloj detektivki koja je dobila zadatak da rasvetli ove nestanke...

U početnoj fazi filma teško je otkriti šta sa njim nije u redu: snežna atmosfera je zaista idilična, predivna ali istovremeno i zloslutna, autor filma je veoma vešto koristi ne bi li stvorio što snažniju misteriju i u tome uglavnom uspeva. Prvi slučaj otmice koji posmatramo je odlično režiran do nekog trenutka ali onda otkrivamo glavnu manjkavost The Snowman. Čin otmice se naprosto ne vidi, sve što vidimo je poziv u norveški MUP gde saznajemo da je dotična ženska osoba jednostavno nestala i da je njena ćerkica traži. To nije problem ukoliko je u pitanju neki lik kojeg u filmu do tada nismo videli ali ako je to sudbina lika kojeg smo do tada posmatrali duži period onda to definitivno nije najsrećnije rešenje. Objašnjenje za ovo sam dobio nakon gledanja filma i kratke potrage po netu. Naime, režiser filma se požalio javnosti već nakon prvih kritika tvrdeći da je snimanje proteklo u žurbi, da su rokovi bili veoma ograničeni i da na koncu 10-15% planiranih scena nije ni snimljeno. Ni to nije sve, neke snimljene scene su očigledno obrisane iz filma, jer, naprimer, scena eksplozije iz trailera u filmu ne postoji. Prilično je verovatno da je i završetak filma naknadno dosnimavan i/ili menjan pa stoga i ne deluje previše uverljivo.

Manjak scena se vidi tokom čitavog trajanja filma jer su segmenti filma međusobno slabo i traljavo povezani, tražeći zbog toga od gledaoca dodatno naprezanje vijuga, čak i pauziranje filma radi pokušaja povezivanja radnje i relacija među karakterima. Osim ovoga film pati od slabe karakterizacije pa bukvalno ni za jednog lika u filmu ne znamo dublji istorijat i motivaciju. I nakon odjavne špice ostaje misterija zašto Harry Hole spava na patosu a u magli ostaju i kompletni sporedni likovi koji se više puta pojavljuju u filmu (devojka koja obitava kod političara, naprimer). Dalje, u filmu vidimo neke bizarne scene koje možda jesu a možda i nisu prenešene iz pisanog dela po kojem je snimljen film. Od bizarnog akcidenta u prologu, preko bizarnog ponašanja nekih likova do neobjašnjivih postupaka onih drugih. Sigurno desetak scena će vam izazvati upitnik iznad glave kao što ćete biti šokirani i nekim rešenjima iz postprodukcije. Film je u nekim scenama previše ili bolje reći slabo animiran, likovi koji su alkoholičari nikada ne drže čašu u ruci a cameo pojavljivanje Vala Kilmera je verovatno najšokantniji momenat filma. Na stranu njegov izgled koji je posledica teške bolesti ali usled nemogućnosti govora njegov glas je naknadno sinhronizovan i to apsolutno neodgovarajućim dubokim glasom koji zvuči urnebesno.

Ipak, film mi je i pored navedenih manjkavosti bio zanimljiv, te mi nije ni za trenutak bio dosadan. Misterija jeste konstantno prisutna, nažalost tenzije nema ni u tragovima, kraj jeste pomalo klišeiziran (zlobnici bi rekli da je takav i kompletan The Snowman) ali odlična glumačka postava zaista izvlači maksimum iz scenarija koji im je ponuđen i prava je šteta što ih nećemo gledati u novim ostvarenjima. Ukoliko niste fanovi snežnog okruženja slobodno skinite jednu ocenu sa moje konačne a ukoliko ste fanovi odličnih psiholoških trilera možda bolje da preskočite The Snowman. Ovom filmu bi jedino pomogao dobar rimejk i to po mogućnosti španski.

+ odlična snežna atmosfera Norveške
+ misterija; dobra glumačka postava
— bez ikakve tenzije; predvidljivost
— nepovezanost radnje i likova
— bizarni i neobjašnjivi momenti
 
Ocena: 5/10