HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Veronika Franz, Severin Fiala

Evo za promenu jednog psihološkog horora, režiranog i napisanog od strane Veronike Franz i Severina Fiala koje poznajemo po filmu Goodnight Mommy. Upravo zbog toga i ne čudi da The Lodge podseća na pomenuti film, ali primetićete u njemu i druge uticaje, pa čak i one suvišne tj. nedavno viđene. No, o tome više u nastavku opisa nakon što se pozabavimo uvodom u film...

Šest meseci nakon gubitka ex-supruge Richard kreće dalje sa svojom životom, planirajući venčanje sa ženom po imenu Grace. Jedini problem u svemu tome je što Richard ima dvoje dece, ćerku Miu i sina Aidena, a njih dvoje se nikako ne slažu da nedugo nakon majčine tragične smrti dobiju maćehu. Zato Richard ima plan: predsojeće božićne praznike svo četvoro će provesti u izolovanom i zavejanom objektu negde pokraj zaleđenog jezera, jer ima li ičeg pogodnijeg za zbližavanje od „šajningovske” izolacije usled koje isplivava dugo potiskivano ludilo kod jednog od likova. Naime, Grace poseduje (najblaže rečeno) traumatičnu prošlost od koje se teško oporavlja: ona je bukvalno odrasla u jednoj religioznoj sekti pod vođstvom nekog ludog kvazi-sveštenika. Ni to nije sve – Grace je jedina preživela masovno ritualno samoubistvo članova sekte a sada pokušava zaboraviti tu prošlost i započeti novi život. Brak sa Richardom je ono u šta je uložila mnogo pa se građenje dobrih odnosa sa njegovom decom iz prvog braka nameće kao imperativ... Međutim, iz nekog razloga Richard mora da napusti kolibu, Grace ostaje sama sa klincima, tu je izolacija, sneg, snežna oluja i ludilo koje izbija istog trenutka kada nestane električne energije...

The Lodge bi se najlakše mogao opisati kao kombinacija The Shining, već pominjanog Goodnight Mommy i horor hita od pre koju godinu Hereditary. Od Goodnight Mommy The Lodge zajmi postavku: i ovde vidimo dvoje klinaca, koji nisu blizanci i nisu oboje muškog pola, ali takođe u ovećem objektu ostaju sami sa odraslom ženskom osobom i diktiraju pravila igre. Dva filma dele i deo atmosfere, baš kao i deo raspleta, a ono što je nedostajalo upotpunjuje se s Hereditary delićima, poput kućice za lutke sa jezivim minijaturama koja se svako malo prikazuje u krupnom planu. Ovi kadrovi nagoveštavaju da se mračni oblak nadvio nad porodicu koju posmatramo i da nešto zlokobno predstoji, a specifičan tempo filma će doprineti tome da samo istinski fanovi sporih psiho-horor-drama to i saznaju. Film nije sasvim predvidiv, mada će iskusniji posmatrači, kao i oni koji su gledali prethodni film istih autora moći predvideti makar neke od obrta. O filmu je zaista teško pisati bez spoilera ali treba reći da postoje suvišne scene, dakle scene koje traju a mi ne znamo njihovu svrhu, kao i neki usiljeni momenti koju su prilično nerealni.

Od The Shining ovaj film „kupi” izolovani i zavejani objekat a on zaista deluje mračno, zastrašujuće,  izuzetno hladno i veoma izolovano. Autori filma su odlično prikazali svaki aspekt hladnog i zaleđenog zdanja, kao i usamljenosti koja vlada tokom izolacije a ništa manje uverljivo nije prikazana ni udaljenost zavejanog objekta od najbliže civilizacije. U ovako psihološki skrojenoj radnji, u nejasnim korelacijama među prisutnim likovima i u (pre finala) nedefinisanoj realnosti dobro se snašla Riley Keough u ulozi Grace (gledali smo je u The House That Jack Built, It Comes at Night). Gledamo i dvoje klinaca koje smo već posmatrali u horor filmovima, Jaedena Martella (It, It Chapter Two) i Liu McHugh (Along Came the Devil), dok su svi ostali (a to je još samo nekoliko likova) ovde zapravo u sporednijim ulogama, što se faktički odnosi i na Richarda Armitage u ulozi Richarda. Zanimljivo je i pojavljivanje nekada i u filmu i u video spotovima popularne Alicie Silverstone ali se njeno pojavljivanje u The Lodge naprasno završilo, nažalost.  

Ovaj film je veoma lep na oko, dakle snežno jeziv, poseduje dobru, sumornu atmosferu i misteriju koja se tiče onoga što se na ekranu dešava. S druge strane neki likovi su mi bili dosta iritantni, ponašanje nekih je dosta nerealno, baš kao što su i njihovi postupci veoma nategnuti. Plus – upitna je i finalna poruka filma. Kada na to dodamo i relativno predvidiv twist dolazimo i do prosečne ocene za The Lodge. Ipak, ukoliko volite snežnu atmosferu ili psihološke horore nemojte ga propustiti.

+ odlična Riley Keough u ulozi Grace
+ snežni ambijent i hladnoća kolibe
+ sumorna atmosfera izolacije i beznađa
— nerealni momenti; poruka filma
— suvišne scene; neki iritantni likovi
 
Ocena: 5/10