HOROR FILMOVI (I SF)

Run (kod nas preveden kao Beži) je prošlogodišnja triler horor misterija režirana od strane Aneesha Chagantyja, čiji prvenac Searching (2018) mnogi hvale tako da uskoro dobija i nastavak. I Run je pobrao uglavnom pohvale od publike i kritike (da li možemo očekivati i Run 2?) tako da je postao najgledaniji film na Hulu VOD platformi. Nažalost, propustio sam bioskopsku projekciju ovog filma u svom gradu ali mi online „projekcija” nije promakla pa evo utisaka...

Na početku filma se upoznajemo sa majkom, imena joj Diane, koja je uz silne probleme na svet donela ćerkicu imena Chloe. Deceniju ipo kasnije majka i ćerka žive podalje od centra gradića, što bi se reklo – na seoskoj periferiji, u kućici koju Chloe ne napušta jer je vezana za invalidska kolica. Majka joj je i staralac, i vaspitač, i učitelj, ali i jedini prijatelj, jedina osoba sa kojom komunicira i jedina na koju se može osloniti. Budući da Chloe boluje od čitavog niza bolesti i poremećaja (koji se ispisuju na ekranu tokom uvodne špice) majka je ta koja je leči, koja joj kupuje gomilu preko potrebnih terapija ali i koja budno motri da klinka sve lekove popije na vreme. Uglavnom, njih dve se veoma dobro slažu, majka joj je svakako i veoma dobar predavač pa Chloe željno očekuje pozitivan odgovor od izvesnog koledža, ali problemi nastaju sasvim neočekivano, jednog potpuno prosečnog dana, kada devojka pročita da su njeni lekovi izdati na majčin lekarski recept... Istog trenutka se kod nje stvara crv sumnje ali i jaka želja da istraži smisao ovog događaja. A što više bude istraživala doznavaće više stvari koje su šokantne, i zbog kojih više neće biti povratka na staro...

Već iz samog prepričanog uvoda možete proniknuti kuda to Run vodi, i to nije nikakvo iznenađenje, a još manje će biti ukoliko ste pogledali trailer. Film ne nudi preveliko iznenađenje, tim pre što se gore pomenuti crv sumnje kod Chloe javlja suviše rano, kao da su autori pomalo zbrzali uvod kako film ne bi trajao duže od komercijalnog proseka (traje ravno 90 minuta). No, kada definitivno bude jasno da ovde osim suviše zaštitničkog odnosa majke prema ćerki postoji još nešto film će postati izuzetno napet, u tolikoj meri da će gledaoci bukvalno sedeti na ivici sedišta sve do odjavne špice. Napetost ovde ne dolazi samo zbog toga što je u pitanju pomalo neravnopravna „borba” između najbližih, već i zato što je Chloe nepokretna, tj. kreće se po svojoj kući isključivo uz pomoć svojih kolica. Time je njen manevarski prostor veoma skučen i ograničen, a aduti u rukama onoga ko je verovatno pretpostavljao da do ove situacije kad-tad mora doći izuzetno brojni. Run u odnosu na slične filmove ne nudi mnogo toga novoga, i verovatno najoriginalniji element filma je invaliditet glavne glumice, ali sve što prikazuje predočava na više nego zadovoljavajući način, u tolikoj meri da vam nijedan sekund filma neće biti dosadan ili suvišan.

Ipak, bilo bi tu elemenata za unapređenje, doradu ili razradu, a možda sam i suviše zahtevan ili sam od Run očekivao nešto mnogo bolesnije i uvrnutije. Diane svakako nije Annie Wilkes, iako Run preti da u nekom trenutku postane Misery, a nije ni Margaret White, iako se prema ćerki ponaša gotovo istovetno bolesno zaštitnički kao i pomenuta prema nesrećnoj Carrie. Osim subjektivnih film poseduje i neke objektivne slabosti ili propuste, poput nerealnih situacija (suvišna dokumentacija iz podruma), ne previše realnih momenata (alternativno razbijanje stakla na spavaćoj sobi) ili nedorečenosti (ožiljci na leđima majke), ali konstantna tenzija pegla sve rup(ic)e u priči a dobra gluma sve propuste u scenariju. Sarah Paulson je odlična u ulozi majke, veoma se dobro snalazi kod promena raspoloženja i u mučnim scenama kada pokušava vratiti stvari na staro iako bi svako trezven bio savršeno svestan da o nečemu takvom više nema govora. Jedini problem koji Sarah Paulson ima u ovom filmu je to što će je svi iskusniji upoređivati sa Kathy Bates a njih dve svakako nisu za poređenje. Ipak, glavna zvezda ovog filma je Kiera Allen, devojka koja je i u stvarnom životu vezana za invalidska kolica što joj je definitivno pomoglo da ulogu Chloe iznese još uverljivije.

Bez obzira na sve zamerke Run je zaista odličan film, nešto komercijalniji nego što bi prosečan horor gledalac sa preko tri decenije staža očekivao ali i dalje u samom vrhu triler horor produkcije iz prošle sezone. Ukoliko ga niste pogledali svakako to učinite: bićete nagrađeni dobrom glumom i režijom, napetom radnjom, bezizlaznom situacijom i preokretom, a kada sve to dobijete zažmurićete i na neke manje ili veće probleme koji se tu i tamo pojavljuju.

+ izuzetno napeta atmosfera
+ zadovoljavajući završetak
+ Sarah Paulson i Kiera Allen
— zbrzanosti i nedorečenosti
— nekoliko nerealnih scena
 
Ocena: 7/10