HOROR FILMOVI (I SF)

Znam da film na temu egzorcizma u principu ne može ispričati ništa novo na datu temu, i da exorcism i possession filmovi već decenijama prežvakavaju iste kliše elemente, međutim, pre gledanja The Seventh Day pitao sam se – da li su niske ocene ovog filma realne, i da li je moguće da jedan horor u kojem glume Keith David (They Live, The Thing, The Puppet Masters), Stephen Lang (Don't Breathe, The Monkey's Paw, Manhunter) i Guy Pearce (Ravenous, Don't Be Afraid of the Dark, Prometheus) može biti toliko slab?

Kažu ljudi da je prethodni film ovog autora (The Dark iz 2018. godine) dobar film a da se nakon nekakve varijante zombi filma odlučio na nešto potpuno drugačije, da pokuša redefinisati film na temu isterivanja đavola, tačnije – da od kliše elemenata kojima obiluju exorcism filmovi još od 1973. godine stvori nešto originalno. Nakon 20 minuta filma bio sam na tragu da poverujem u tako nešto: početak filma dešava se u prošlosti kada dva sveštenika, jedan iskusniji i njegov učenik, vrše obred egzorcizma nad zaposednutim dečakom. Sve se završava fijaskom, sveštenik gubi život od jakog zla koje nije uspeo da pobedi, a dečak je živ izgoreo naočigled svojih roditelja... Otprilike deceniju kasnije učenik iz prologa sada je iskusni sveštenik a od svog nadređenog dobija jednog mladog sveštenika na obuku. Mladi sveštenik nije sasvim siguran u sebe, deluje kao da nije ni siguran šta uopšte traži tu i da li to želi, a njegov iskusni, cinični i katkad arogantni mentor je tu da ga ubedi u suprotno, da mu podari snagu, iskustvo, volju i uputu ga na pravi put. Upravo zato će tokom trajanja obuke skupa vršiti obrede isterivanja zla iz zaposednutih osoba a kao prvi zadatak prionuće na slučaj dečaka koji je ničim izazvan pobio celu svoju porodicu...

Neću okolišati: The Seventh Day je slab film, čak slabiji nego što možete zaključiti po pogledanom traileru. Glavni problem sa ovim filmom je njegov scenario, dakle napisani materijal koji je toliko slab, nedorađen i konfuzan da mu čak ni poznata imena sa omota ne mogu pomoći. Činjenica je da film sadrži gomilu horor klišea, baš kao i skoro svaki film na ovu temu, ali je činjenica da velika većina tih pomenutih filmova te klišee obrađuje na bolji način. The Seventh Day nije film koji se konvencionalno odmotava i u njemu nećete videti incident a onda sveštenike koji pokušavaju pomoći zaposednutom. Ne, ovde se sve odvija random metodom, ili što bi se narodski reklo – ovde je sve nabacano zbrda-zdola, bez početka i kraja, bez nekog reda ili smisla. Čak i tako nabacano nije dovedeno do smislenog kraja; ovde ni pojedinačne scene nemaju konkluziju a o smislu finalnog završetka tek nema govora. Nisam sasvim siguran šta je razlog ovako napisanom filmu, da li je autor zaista mislio da stvara nešto zanimljivo i/ili originalano ili je film pretrpeo prekrajanja, skraćivanja, tumbanja i neke ine probleme u pretprodukciji. Utiska sam da je ovde preko potreban staložen rewritting materijala i dodavanje makar dodatnih pola časa u cilju pojašnjavanja nekih elemenata...

Film zaista ne sadrži nijednu scenu koja je uverljiva ili koju možemo upamtiti. Sveštenici se šetkaju gde god im padne na pamet, bez ikakvog reda i povoda, iako nisu u svešteničkim uniformama ulaze u policijsku odaju gde se saslušava svedok a drugom prilikom pronalaze nekakve klince koji ih bez reči odvode u svoje tajne podzemne prostorije gde se svi skupa igraju ouija tablom i prizivaju duhove, bez ikakve potrebe, samo kako bi horor film imao i taj elemenat. Sve se dešava sasvim slučajno i bez nekog povoda ali je i to sve užasno dosadno i nezanimljivo snimljeno a potencijal nije iskorišten čak ni tamo gde je postojao. Recimo, kada mladi sveštenik na obuci ode u kuću u kojoj se desio zločin doživljava vizije zločina i saznaje kako se on desio; scena je užasno pravolinijska i dosadna, ne izaziva emocije kod gledaoca ali ni kod mladog sveštenika koji deluje kao da ove vizije doživljava svakodnevno pa je već oguglao. Možda i doživljava, a možda mu je prvi put, možda je baš tada otkrio svoj dar a možda to i nije bila vizija... Ko bi ga znao, to je samo jedna od mnogobrojnih nejasnih stvari u ovom filmu, filmu koji ipak obrađuje jednostavnu temu. Specijalni efekti su oslabi a i nema ih u velikom broju, uglavnom se ni ne vide, tj. sve se dešava van ekrana. Finalni preokret je suviše očigledan još pre polovine filma.

I finalna prevara: u uvodu pomenuti Keith David i Stephen Lang iako krase omot filma ovde su iskorišteni isključivo marketinga radi. Obojica se pojavljuju na samo nekoliko minuta tako da se ne može pričati o nekim čak ni sporednim rolama već isključivo cameo pojavljivanjima. Guy Pearce je prošao nešto bolje, doduše i on glumi na autopilotu ali i takav je duplo uverljiviji od mladića koji je izabran za ulogu mladog sveštenika. Suma sumarum: The Seventh Day zaista ne poseduje ništa vredno pomena, ne sadrži nijednu scenu za pamćenje niti bilo koji drugi element koji bi se mogao istaći. On generiše isključivo dosadu i ostaće upamćen kao „onaj slabi horor film u kojem je glumio Guy Pearce”.

+ Guy Pearce, ipak
— bez početka i kraja
— suviše loša priča
— vrlo dosadan film
— bezobrazni marketing

Ocena: 3/10