HOROR FILMOVI (I SF)

The Hunt je kontroverzni američki akcioni triler horor koji je zbog svoje satire (a za neke gledaoce/kritičare i „satire”) doživeo turbulentnu predprodukciju a zatim i distribuciju. Autori su probleme čak iskoristili za redizajniranje omota filma koji je naknadno dobio ponosno precrtani inicijalni datum pojavljivanja a onda i neke epitete kojima je američka štampa krstila ovo ostvarenje. Jedino što je ostalo staro na omotu je svinja ali o tome više u daljem delu opisa.

Nakon uvoda filma u kojem doznajemo određene detalje o famoznom ”The Hunt”-u, lovu na ljude koji organizuju misteriozni bogataši, pratimo sudbinu jednog tuceta naizgled nasumično odabranih pojedinaca koji su sasvim očigledno izabrani za buduće žrtve. Ljudi se bude u sred nedođije, vezani su im udovi i usta, delimično se uspevaju osloboditi radi kretanja a na čistini ispred šumice pronalaze i za njih namenjeno oružje. Naravno, oni koji love imaju mnogo ubojitije i delotvornije oružje od lovine, pa tako već narednog trenutka prve žrtve počinju padati kao rezultat delovanja snajpera koji dejstvuje od ko zna kud, preživeli počinju bežati u pravcu obližnje šumice samo da bi nabasali na ranije pripremljene smrtonosne zamke... Jedna od zanimljivijih stvari u početnoj fazi filma, osim brutalnih i neočekivanih ubistava, je i nemogućnost gledaoca da jasno definiše centralnog karaktera filma. Nekoliko prvih pickova se pokazuju kao kratkotrajnim, što doprinosi utisku da ovaj film ne smatramo konvencionalnim.

The Hunt uglavnom nije predvidiv po svom daljem toku dešavanja, i do samog kraja ga karakteriše zavidna doza dinamike, iako kompletan utisak lova na ljude nije nešto što nismo do sada videli na filmu, počevši od The Running Man pa do franšize The Purge. Mestimično vidimo i veoma brutalna ubistva, uglavnom sporedni likovi skončavaju raskomadani i neutralisani dok glavni lik nastavlja dalje ka svom cilju, a kako film odmiče i glavni lik (koji se do tada već definisao) postaje harizmatičniji. Kako se film dalje odvija splatter scena je nešto manje dok akcione postaju dominantnije a finalna scena borbe je pomalo dugačka za moj ukus. Betty Gilpin u glavnoj ulozi je klišeizirana ali dobro pristaje jednom ovakvom filmu koji na strani žrtava poseduje plitke likove. Nešto slabije je prošla njena poznatija koleginica Hilary Swank koja je trebala i morala posedovati određenu dubinu karaktera, obzirom da se nalazi na suprotnoj strani, na strani tzv. organizatora lova.

No, sve ovo nabrojano nije mnogo bitno za smisao i poentu samog filma, tačnije nije ni bio naum njegovih autora, niti je ono što gledaoci treba da baštine iz pogledanog, osim ukoliko im nije namera da film posmatraju površinski. Već od samog uvoda, koji jasno eksploatiše jednu frazu iz američke predsedničke kampanje jednog od bivših kandidata, jasno je da se kompletan The Hunt satirično odnosi ka političkoj situaciji u SAD, što dalje znači da dve sukobljene grupe ljudi (ili bolje rečeno – lovci i žrtve) predstavljaju tamošnje demokrate i republikance. Upravo zbog ovoga je film i zapao u probleme još pre pojavljivanja, čak i tadašnji predsednik Tramp je na tweeteru komentarisao The Hunt, a sve se završilo tako što je njegov izlazak odgođen. Doduše, ni COVID pandemija i ograničeno prikazivanje u tamošnjim bioskopima mu nije išlo na ruku, kao ni zakazano pojavljivanje koje je koncidiralo sa jednom masovnom pucnjavom koja se desila avgusta 2019. godine, uglavnom – finalni rezultat je filma je velika podeljenost publike i činjenica da su se svi (pa i oni koji nisu gledali film) imali svoje mišljenje o njemu i svrstavali se na one koji se dive ili mrze The Hunt.

Moja ocena je negde između; The Hunt sadrži zavidnu dozu dinamike i akcije, dobar broj brutalnih ubistava pa čak i crnog humora ali me cela ta politička pozadina filma ne zanima previše. Ukoliko vi spadate u one koje zanima nadmudrivanje tamošnje dve političke stran(k)e i kako liberali love konzervativce verovatno ćete ovom filmu dati koju ocenu više, ali meni su bile zanimljivije scene koje pokazuju navodni lokalitet na kojem se odvija film. Naime, iz nekog razloga žrtve u ovom filmu su otete u Americi a zatim otpremljene u Hrvatsku, što neki od malobrojnih preživelih i saznaju u kasnijem toku filma. Osim hrvatskih registarskih tablica vidimo i neke druge detalje iz te države (uključujući i govor koji podseća na hrvatski) ali da ne bude zabune – kompletan film je snimljen negde u Luizijani.

+ uglavnom dinamičan film
+ dosta brutalnih ubistava
— ne previše duboki likovi
— politička pozadina filma
— više akcije nego horora
 
Ocena: 5/10