HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: John Krasinski

A Quiet Place Part II je, naravno, nastavak hit filma A Quiet Place iz 2018. godine a snimljen je već naredne, 2019. godine da bi bio spreman za prikazivanje 2020. Zbog opštepoznatih problema (čitaj: COVID pandemije) zvanično pojavljivanje filma je pomereno za više od 12 meseci pa tek od maja ove godine fanovi prvenca mogu uživati u nastavku njihovog omiljenog „nemog” horora.

Part II se direktno nastavlja na završetak prvog dela, što bi se reklo – tamo gde nas je onomad dočekala odjavna špica sada nas čeka najavna, istog dana, istog minuta, bez sekunde preskoka. To je zaista odličan način da se nastavi jedan hit film i dalje odmotavaju dešavanja koja možda jesu a verovatno nisu završena. Ovaj fazon zaista volim, još od Halloween i Halloween 2 pa nadalje, mada, u slučaju A Quiet Place nastavka prvo posmatramo kraći prolog koji se dešava – dana 1 (prvi deo filma počinje dana 89 a nakon početne tragedije seli se na dan 472). Gledamo idiličnu sliku malenog gradića, meštane koji se uglavnom poznaju i dobro slažu i decu koja uživaju u bejzbol utakmici. Nažalost, nebo odjednom biva zaparano gromoglasnom grmljavinom nečega što liči na meteorit, a zatim i eksplozijama nedaleko od grada. Već nekoliko sekundi kasnije bićemo vinovnici opšteg haosa ali i svedoci najefektinijeg segmenta kompletnog filma – prvog napada aliena i stradanju prvih meštana. Kada nam postane jasno da su stvorenja koja znamo još iz prethodnika zapravo došla iz svemira i kada budemo videli kako je to sve počelo selimo se na završetak prethodnika i pratimo preživljavanje nama odlično poznate porodice Abbott. Budući da je onomad došlo do smrti glave porodice i da je farma završila u vatri, preostali članovi se odlučuju na pešačenje van „sigurnih granica” svog imanja i na pokušaj pronalaska nekog sigurnijeg života, možda sigurnije teritorije ili eventualno drugih preživelih ljudi...

I zaista, veoma brzo nailaze na preživele, ali i na dodatne nevolje koje usložnjavaju ionako gotovo bezizlaznu situaciju. Ali, postoji nekakvo malo svetlo na kraju tunela a to je potencijalna ostrvska oaza koja može nuditi sigurnost ovoj porodici a za koju gluvonema devojčica Regan očajnički tvrdi da postoji... Ono što dalje sledi je recept viđen u drugoj polovini prethodnika: gledamo kombinaciju gromoglasnih akcionih horor scena, uglavnom veoma napetih i bezizlaznih a predahe tražimo u ponekad suviše tihim dijalozima ili patetičnim momentima kojih ipak ima manje nego u prethodniku. Za razliku od A Quiet Place part I u nastavku je uvod dosta kraći, i tome se nema šta prigovoriti, bez obzira koliko mi se onaj uvod sviđao; jednostavno, ovde nije bilo potrebe za bilo kakvim uvođenjem u priču jednom kada se prolog završio, sve je već poznato, uloge su podeljene, likovi su preživeli ili nisu, i film se može nastaviti tamo gde je stao, sa poznatim karakterima, u poznatom okruženju, prepoznatljivim tempom i specifičnom dinamikom. Film, naravno, može da se gleda i samostalno, a prolog je tu da nove gledaoce upozna sa onim što je prethodilo. Ipak, A Quiet Place Part II najefektnije deluje kada se pogleda neposredno nakon prvenca, jer je on njegov neposredni nastavak. Veliki plus za (makar neke) domaće bioskope je što su organizovali projekcije oba dela filma iste večeri, jedan iza drugog, i tako bi ih i trebalo posmatrati.

A Quiet Place Part II je tipični predstavnik onih nastavaka koji se ne trude da izmišljaju toplu vodu a promene tj. dodatne stvari koje proširuju osnovnu priču nude na kašičicu, i to zaista malenu. Amerikanci znaju reći da ono što nije pokvareno ni ne treba popravljati i lično se slažem sa tom poslovicom jer je iskustvo pokazalo da (r)evolucije koju smo gledali u nastavcima horor hitova uglavnom nisu prošle dobro. Ovaj film je namenjen fanovima prvog dela, pa ukoliko ste sedeli na ivici sedala zbog napetih scena, znajte da ih u nastavku ima još više, ukoliko ste strepeli od napada aliena – tek ovde ćete ih videti, ukoliko ste ostajali bez daha zbog bezizlaznih situacija ovde ih pomnožite sa tri... Tempu, dinamici, napetosti i kvalitetu specijalnih efekata (tj. izgledu aliena) ovde se ama baš ništa nema zameriti a režija je, čini se, još bolja nego u prethodniku, što se posebno vidi u dva navrata, kada paralelno posmatramo dve ili tri priče, sa progresivnim povećavanjem napetosti u sve tri linije i istovremenom kulminacijom. Zaista izuzetan način da veoma slična, gotovo istovetna radnja ne deluje kao ponovno prežvakavanje onoga što smo gledali pre nekoliko godina. Uz nekoliko elemenata koji proširuju film i daju dodatne informacije o alienima (poput toga da li su bića iz svemira plivači ili ne) treba pomenuti i odličnu glumu svih aktera filma, a pogotovo Millicent Simmonds, koja odlično igra gluvonemu devojčicu Regan.

Što se tiče Emily Blunt ona može biti i pozitivna i negativna stavka filma, zavisi da li ste njen obožavalac ili ne. Emily je u ovom filmu dosta skrajnuta i bukvalno se njene aktivnosti vezuju za dve lokacije. Fokus radnje je stavljen na Regan (i njenog pratioca koji je svojevrsna zamena za oca iz prvog dela) i meni lično to ni najmanje nije smetalo, čak naprotiv. Sada punoletna ali u trenutku snimanja filma maloletna Millicent je odlično odradila posao i može se reći da je A Quiet Place Part II bukvalno njen film. Zaista bih voleo da ostvari zavidnu glumačku karijeru jer su osobe sa invaliditetima (Millicent ima oštećen sluh, dakle i u realnom životu ne čuje) itekako prisutne oko nas i svakako trebaju biti i na filmskom ekranu. Ono što je objektivna mana filma je što zaista malo toga saznajemo o bilo čemu, a zaista sam očekivao suprotno. Očekivao sam da doznam neke informacije o poreklu bića iz svemira ili o stanju naše planete više od godinu dana nakon napada istih. Nažalost, sa malo toga novoga su se autori uhvatili u koštac, a i ono što su prikazali je samo ovlaš, poput famozne grupe ljudi na doku, koji mogu biti nekakvi kanibali, ali i ne moraju. Utiska sam da se autoru filma osladila zarada iz prvenca i da je već sada zauzeo startne pozicije za budući A Quiet Place Part III, gde bi nam dodatno objasnio ove likove, možda još neku komunu na izolovanom mestu ili eventualno šta se desilo sa „sadržajem” plakara na ostrvu...

Zamerka može biti i to što se film završava na skoro istovetni način kao prethodnik ali i to što prisustvujemo nekim prilično naivnim scenama. Recimo, već pri prvom napadu meštani suviše brzo zaključuju da moraju biti tihi, što nije previše logično već sam utiska da bi u toj situaciji panika bila dominantnija od razuma. Dalje, klinac bez ikakvog razloga napušta sklonište samo kako bi video ono što ne bi morao videti (što je i inače bez neke potrebe ubačeno u film, samo radi jedne bespotrebne horor scene) a majka bez neke velike logike opet obilazi neke lokacije iz prethodnika. Film koristi nerezonske odluke likova i ne previše ubedljive razloge za razdvajanja ili odlazak na neke lokacije ne bi li nam servirao još i još napetih scena a zatim i jump scare momente kojima ovaj film ubiluje. No, čak i uz ove subjektivno-objektivne zamerke A Quiet Place Part II ocenjujem dobrom ocenom, a budući da je u pitanju sequel (a znamo kako katastrofalni sequeli obično znaju biti) i ocenom više. Moja preporuka je da pre gledanja filma svakako pogledate i prethodnika, baš kao što ćete kada izađe Part III pogledati kompletnu trilogiju u cugu.

+ dinamika, napetost i izgled aliena
+ Millicent Simmonds u ulozi Regan
+ ne zaostaje za prvim delom filma
— malo novina a mnogo jump scarea
— veštačko stvaranje napetosti
 
Ocena: 6/10