Uloge: Julia Sarah Stone, Landon Liboiron, Carlee Ryski
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt7026488/
Trailer: https://youtu.be/Hh3s-Fq-3Hs
Pogledajte još: Dead Awake (2016)
Zvanično Come True je kanadski SF/horor film režiran i napisan od strane Anthony Scott Burnsa (režirao Our House i jedan segment antologije Holidays a umešao prste u još neke poznatije horor naslove) a nezvanično, verujte mi, u pitanju je psihološka horor drama sa uvrnutim završetkom, ili što bi se na domaćem reklo – mindfuck. Upravo zbog toga Come True traži specifičnog gledaoca, strpljivog i raspoloženog za dublje razmišljanje i analizu, pa ukoliko spadate u tu grupu prionite na gledanje...
Na početku gledamo jednu tinejdžerku, imena joj Sarah Dunne, klinku sa narušenim snovima, u tolikoj meri da noći provodi pod vedrim nebom spavajući na toboganu školskog igrališta u vreći za spavanje. Njene mračne košmare vidimo odmah, gotovo istovremenu možemo ukapirati da je dotična dosta izmučena nespavanjem i svojim trenutnim psihofizičkim stanjem, ali još uvek nemamo saznanja zašto se kloni majke pa u svoj dom dolazi samo nakratko i odmah beži dalje. Uglavnom, ukoliko ne spava na otvorenom Sarah noći provodi kod svoje najbolje prijateljice a zna da zadrema i na časovima, što preti da Come True odvede u pravcu originalnog A Nightmare on Elm Street. Ipak, ovo nije horor tog tipa pa se Sarah, sasvim slučajno, prijavljuje za izvesno istraživanje, gde će grupa profesora i studenata istraživati snove onih koji imaju narušene sne, koji doživljavaju košmare, paralize sna i ostala problematična noćna ponašanja. Sarah se skupa sa još nekolicinom uglavnom mladih ljudi pojavljuje u prostorijama gde se vrši dotični eksperiment, oblači specijalnu opremu koja je povezana sa nekakvim kompjuterima i drugim uređajima, i ispitivanje može da počne...
E, da biste došli do ovog trenutka morate se naoružati strpljenjem, baš kao što sam napisao u uvodu. Come True zaista traži gledaoca sa čeličnim živcima, budući da se sve odvija zaista sporo i natenane. Pratimo dotičnu devojku koja u nekoliko navrata pokušava da spava i (može se reći) preživi svoje snove, odlazi kući, u školu, pa nazad, sve to se odvija bez mnogo dijaloga, čak i bez detaljnijih objašnjenja, a gledalac je prepušten samo svojim čulima i sposobnostima sivih ćelija da pohvata šta se to na ekranu zaista dešava. Već u početnim scenama shvatićete da je ovo zaista stilski urađen film, film u kojem se zaista može uživati svake sekunde, i film koji više nego uspešno maskira svoj skromni budžet, isključivo zahvaljujući talentu ljudi iza ali i ispred kamere. Come True je školski primer kako se radi indie horor film, kada budžet ne dozvoljava spektakularne specijalne efekte, eksplozije ili animacije. Malo je reći da je režija odlična, baš kao i kamera, da je tempo filma izuzetno pogodan specifičnoj sumornoj dreamlike atmosferi koja konstantno provejava a element koji kompletan utisak diže na još viši nivo je maestralna retro synth muzička podloga.
Ispred kamere dominantna je mlađana Julia Sarah Stone u glavnoj ulozi, devojka koja je izuzentno izabrana jer i svojim likom i glumačkim kvalitetima uspeva da dočara jednu učenicu izmučenu od nespavanja i onoga što doživljava u svojim snovima. A kada su ti snovi u pitanju treba reći da su više nego jezivi, iako i oni traže delimično strpljenje. U početku su košmari dosta statični, sa jezivom scenografijom koja kao da potiče od H. R. Gigera. Vremenom njeni košmari postaju interaktivniji, pojavljuje se i jedno zastrašujuće stvorenje, a videćemo i mešanje sna i jave koje nas uvodi u vrhunac filma. Kada je o finalu filma reč ono može biti kamen spoticanja za prosečnog gledaoca iz jednog prostog razloga: nije dovoljno jasno i razumljivo. Rasplet filma se može protumačiti na više načina, lično sam ga shvatio na jedan ali po rečima samog autora filma nisam bio u pravu, baš kao ni veliki broj drugih gledalaca. Da li je dotični zaista imao nešto na umu, ili se samo zadovoljno smeška jer je pred gledaoce stavio rebus bez rešenja teško je reći ali je činjenica da se o završetku Come True može diskutovati satima, i da se ne dođe do (valjanog i ispravnog) zaključka.
Samo od vašeg afiniteta zavisi da li će vam se ovaj film svideti, i samo od vašeg raspoloženja da film analizirate satima nakon odjavne špice zavisi da li ćete Come True oceniti kao najbolji ili najgori film godine. On zaista može biti i jedno i drugo, a obzirom na audio-vizuelne kvalitete zaslužio je da ga pogledamo više puta, kada će i završetak filma biti (makar nešto) jasniji.
0 comments:
Post a Comment