HOROR FILMOVI (I SF)

I tako, kada se potroše sve moguće ideje, i kada je nakon zamišljene trilogije finalizirana priča (čitaj: svi negativci nisu više na svojim nogama) a autori se ipak odluče na nastavak serijala - origins je najčešći izbor, čisto da se i ta opcija iskoristi pre obaveznog reboota. To se desilo i u slučaju Wrong Turn 4: Bloody Beginnings, nastavka koji se pojavio dve godine nakon prethodnika: priča se vraća u prošlost i obrađuje mladost troje deformisanih kanibala...

Dakle, vraćamo se u prošlost, daleko pre dešavanja iz originala, u godinu 1974. i to u jedan sanatorijum, psihijatrijsku ustanovu zatvorenog tipa u West Virginiji. Tu su zatočeni (a ključ bačen) Three Finger, Saw Tooth i One Eye, naši stari znanici, samo sada dosta mlađi i nešto drugačijeg izgleda, što bi se reklo – da nam nisu rekli ne bismo ih ni povezali sa onim spodobama iz prva tri nastavka Wrong Turn serijala. Uglavnom, sticajem okolnosti njih troje beže iz ćelije, oslobađaju ostale psihički nestabilne ali ubilački nastorijene pacijente a svi zajedno prave haos u sanatorijumu i brutalno ubijaju sve zaposlene, uključujući i direktora zdanja u jednoj veoma brutalnoj sceni čerečenja i kidanja udova. Iako ovaj sanatorijumski masakr možda ne leži jednom Wrong Turn filmu, i nije ono što očekujemo od filma koji spada u pomenuti serijal, vizuelno je veoma efektan a Štrausova kompozicija Na lepom plavom dunavu samo upotpunjuje nadrealnu atmosferu „umetničkog ubijanja” i masakriranja zaposlenih, lekara i drugog osoblja. Definitivno najefektnija scena ovog filma i, nažalost, jedino originalno što Wrong Turn 4: Bloody Beginnings ima u ponudi.

Nakon prologa selimo se 29 godina kasnije, u 2003. godinu, reklo bi se neposredno pre dešavanja koja smo gledali u originalnom Wrong Turn filmu. Gledamo kako nekolicina studenata odlučuje da zimski raspust provede u kolibi jednog od njih, svojim snowmobilima se upućuju ka istoj, ali se usled snežne oluje gube pa skrovište pronalaze u prvom objektu na koji nailaze – nenastanjenoj zgradurini nekadašnjeg sanatorijuma, onog istog u kojem se desio pokolj u uvodu ovog filma. Logično, nakon 29 godina sanatorijum je u prilično dobrom stanju, tek tu i tamo ima malo prašine, ali ne previše da bi to ogadilo boravak našim mlađanim čistuncima, električna energija je i dalje priključena, prozori su svi na svojim mestima i dobro dihtuju, grejanje funkcioniše besprekorno a tu je i nekoliko flaša pića, čisto da naši junaci organizuju žurku i dobro se provedu... Eh, ali još neko bi da se dobro provede i nakon 29 godina (?) konačno doručkuje: u istom zdanju i dalje obitavaju Three Finger, Saw Tooth i One Eye pa nedugo nakon dolaska promrzlih klinaca kreće jurnjava po hodnicima, ubijanje, čerečenje, sečenje, davljenje i sve druge aktivnosti koje se u Wrong Turn serijalu uglavnom završe konzumacijom kuvane ljudetine.

Nažalost, ništa od onoga što možemo videti u Wrong Turn 4: Bloody Beginnings ne uspeva da izmami nikakvu pozitivnu reakciju kod gledaoca jer je gotovo sve što možemo videti već viđeno hiljadama puta, i to često – u mnogo boljem svetlu. Ovde su likovi koje posmatramo užasno neuverljivi, nisu ni previše simpatični, uglavnom ih karakteriše prilično slaba gluma a ni linije teksta koje izgovaraju nisu mnogo bolje. Konstantno se razdvajaju po hodnicima pod užasno neuverljivim objašnjenjima što veoma iritira gledaoca a kada su u prilici, recimo, da konačno likvidiraju kanibale koji su im već ubili, skuvali i pojeli nekoliko prijatelja – oni to ipak ne žele, jer „nisu isti kao oni”. Pa dobro, ako ništa drugo gledalac je u četvrtom nastavku serijala više nego ikada na strani deformisanih stvorenja da što pre liše glupih života klince koji ne koriste nijednu priliku da prežive, ili da makar skončaju manje strašnijom smrću. Gluposti se u filmu vide na svakom koraku, nijedna izgovorena rečenica ne deluje kao da dolazi iz čeljusti stvarnih bića, malo koja reakcija deluje spontano i verodostojno a filmu usled neuverljivosti nedostaje i napetosti. Scenario je užasno nemaštovit i predvidljiv a film, osim uvodne, nema nijednu scenu za pamćenje.

Stvar koja dodatno pokopava ovaj nastavak je činjenica da su specijalni efekti užasni, makar kada se koriste kompjuterske animacije. Autori nisu iskoristili priliku da neke od scena na snegu učine vizuelno atraktivnijim (uvek efektan kontrast belog snega i crvene krvi) već su neka od finalnih ubistava animirali kvalitetom kojeg bi se postideo i trećerazredni TV horor/SF film. U nedostatku horora pribeglo se čestim scenama seksa ali su pomenuti kadrovi ubedljivi isto koliko i animirano mlevenje glave snowboardom.

+ snežni ambijent; otvarajuća scena
+ nekoliko veoma brutalnih ubistava...
— ...ali su animacije ipak vrlo slabe
— užasni likovi i njihovi postupci
— neoriginalnost; nezanimljivost
 
Ocena: 4/10