Uloge: Jessica McNamee, Luke Mitchell, Amali Golden
Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt7978672/
Trailer: https://youtu.be/JKNv2YfrM7Y
Pogledajte još: Crawl (2019)
Black Water iz 2007. godine možda nije doživeo veliki komercijalni uspeh, prvenstveno jer se pojavio istovremeno sa mnogo nadmoćnijim Rogue koji je obrađivao istu temu, ali je ipak ostvario finansijski uspeh, uglavnom zahvaljujući svom skromnom budžetu. Zbog toga, ali i zbog opšte bezidejnosti (mada ponekad mislim i da su sve teme već obrađene) sada već prošle godine se pojavio nastavak filma, koji je dovoljno drugačiji da ne predstavlja puko kopiranje prethodnika.
Režiju Black Water: Abyss je odradio lik koji je ko-režirao i prvi film a imajući u vidu da je osim ova dva snimio i The Reef možemo reći da se dotični specijalizirao za napete vodene filmove sa vodenim predatorima u glavnim ulogama. Ovaj put je scenario odradio drugi dvojac, vremena su malo modernija i drugačija nego sada već daleke 2007. godine pa je priča filma proširena u, reklo bi se jednom od logičnijih pravaca, u dubinu. I to ne dubinu koja se tiče priče ili likova (mada i tu vidimo pomaka), nego u dubinu zemlje, u pećinu. I ovoga puta priča se vrti oko nekolicine mlađanih ljudi kojima je suviše dosadno u životu pa u nedostatku drugih hobija pribegavaju ekstremnijim aktivnostima koje podižu adrenalin. Oni se odlučuju na istraživanje jedne pećine koja je navodno neistražena, pa samim tim i njeni tuneli nisu unešeni u famozne mape. Nažalost, već po silasku u mračne dubine podzemnih tunela dolazi do nevremena na površini, što dovodi do punjenja tunela podzemnim vodama, kasnije i do urušavanja nekih podzemnih stena čime je ulaz kojim su klinci ušli blokiran...
Umesto opuštenog adrenalinskog istraživanja pećine naši junaci sada imaju drugi cilj: pronaći neki izlaz dok se kompletna pećina nije napunila podzemnom vodom, a to će se desiti veoma brzo. E ni tu nije kraj mukama: već onaj prvi koji se otisnuo da ronjenjem pokuša pronaći izlaz shvatiće da u pećini nisu sami, i da je krvožedni krokodil u ovoj pećini kao kod svoje kuće. Shvatiće to i oni preostali klinci koji čekaju svog prijatelja da se vrati iz potrage, no, nedugo zatim shvatiće i da ih ima za jedan broj manje... Film kopira situaciju iz prethodnika, kada je troje likova završilo bukvalno zarobljeno na jednom rečnom drvetu, a sada gledamo nekolicinu mladih ljudi koji završavaju zarobljeni na jednoj steni u podvodnoj pećini. Kao i onomad, niko ne zna da su se naši junaci otisnuli u avanturu, niko ih neće tražiti , nema signala za mobilni, ne mogu uteći krvožednom i za ubijanje više nego raspoloženom krokodilu a uz sve to ponestaje im i vremena, što zbog vode koja nadire što zbog bolesti jednog od avanturista, a ovo drugo posebno nervira gledaoce.
Gledaoce nervira i činjenica da je opet jedna od akterki u drugom stanju, i opet vreba trenutak da to saopšti svojoj drugoj polovini, pa deluje kao da je to već trademark ovog malog serijala. Ipak, fokus nije na emotivnim momentima, iako ima pokušaja da se priča prekida patetičnim dijalozima, već na beznadežnoj situaciji u kojoj su se likovi našli. Atmosfera je nešto manje napetija nego u prethodniku ali je zato određeni broj scena klaustrofobičan, naravno, zahvaljujući pećinskom ambijentu i sistemu raznih tunela i prolaza, od kojih su mnogi podvodni. O odnosu na originalni Black Water nastavak je upadljivo bolje produciran, fotografija je umnogome kvalitetnija i okom ga je veće zadovoljstvo posmatrati. Sad, što je prvencu upravo amaterskija fotografija pomogla da deluje autentičnije i direktnije potpuno je druga stvar, i nije se prvi put pokazalo da što su tehničke karakteristike filma bolje to je rezultat slabiji. Verovatno iz istog razloga većina modernih filmova deluje inferiornije od onih koji su snimani, recimo, 80-ih godina prošlog veka.
Black Water: Abyss možemo upoređivati sa originalnim Black Water, sa kojim ima dodirnih tačaka ali i dovoljno različitosti da ga ne smatramo kopijom, ali ga ne bi trebalo porediti sa čuvenim Descent, na kojeg liči po lokaciji na kojoj se odigrava. Ovo je samo običan film za jedno gledanje i napetu zabavu, film bez originalnih detalja ali i bez detalja koji bi bili podložni (previše) žestokoj kritici.
0 comments:
Post a Comment