HOROR FILMOVI (I SF)

Darren Lynn Bousman je napisao i/ili režirao nekoliko poznatijih horor naslova (Saw III, Saw IV, St. Agatha) od kojih su neki čak opisani na ovim stranicama (Saw II, The Barrens, Abattoir) a sada nam se vraća nešto drugačijim filmom, zbog čega poštovaoci Saw serijala treba da razmisle da li žele pristupiti gledanju Death of Me. U pitanju je psihološka horor triler drama sa preokretom napisana od strane čak troje meni nepoznatih scenarista.

Christine (Maggie Q) se budi u iznajmljenom bungalovu nekog tajlandskog letovališta posle celovečernjeg tuluma. Osim glavobolje primećuje da se ne seća ničega što se izdešavalo prethodne noći, a odmah zatim vidi Neila (Luke Hemsworth), svog supruga, koji i dalje bez svesti leži na patosu. Ubrzo se i on budi ali primećuje krv na svojim rukama... U narednih nekoliko časova doznajemo kako su oboje izgubili pamćenje, da su im pasoši netragom nestali, da su sticajem loše organizacije i mahinalne žurbe ostali i bez prtljaga, da su zarobljeni na ostrvu kojem se približava smrtonosni tajfun i da nemaju ideju šta im je dalje činiti... Deluje kako je to jedan od onih nesrećnih dana kada nije ni trebalo ustajati iz kreveta i da im se sve loše što se moglo desiti već i desilo... Zaista, šta još može da ih snađe u tuđini? Pa, recimo, to da je jedno od njih sinoć ubijeno i zakopano od strane drugog! Ovo saznaju nakon pregledavanja snimaka iz mobilnog telefona, čemu su pristupili ne bi li povratili izgubljene memorije od prethode noći.

Nadalje, Christine i Neil pokušavaju shvatiti šta im se to izdešavalo i zašto je jedno od njih ubijeno i zakopano, što neće biti nimalo lako. Ispostavlja se da je sve počelo u jednom kafiću i to jednim pićem i jednim medaljonom ali to je tek početak dešavanja koja su neverovatna i neočekivana. Naime, meštani ovog tajladskog ostrva su veoma zatvoreni, ne samo zbog svoje kulture, religije i tradicionalne negostoljubivosti prema strancima (a hoće da se bave turizmom) već i zbog skoro pa nepremostive jezičke barijere. Uz sve to Christine počinje da preživljava izvesne napade koji svaki naredni put bivaju sve jači i bizarniji. Osim gušenja (kada iskašljava travu, što deluje posebno bizarno) ona doživljava razna krvarenja, (samo)povređivanja ali i halucinacije, usled kojih ni njoj ali ni nama gledaocima neće uvek biti jasno da li prisustvujemo stvarnim scenama ili košmarima koje dotična proživljava otvorenih očiju. Vremenom gledaoci, baš kao i sama Christine, bivaju uvučeni u njen košmar koji tako priliči tom lokalitetu i tim meštanima...

Sve će se razjasniti u šokantnom finalu, a možda i neće. Death of Me je jedan od onih filmova koji celokupnim tokom svog trajanja konstantno gradi misteriju i sve baca na finalni preokret a kada se on desi gledaoci mogu biti ili zadovoljni viđenim (i razjašnjenim) ili teško razočarani. Na žalost po ovaj film – cenim da će većina gledalaca dočekati odjavnu špicu nezadovoljna. Dobar deo filma nakon završetka ostaje nejasan, apstraktan i nedorečen, mahom ostavljen gledaocima da ga shvate kako znaju i umeju, dok je deo preokreta ipak suviše očigledan jer su neki od malobrojnih likova veoma providno osmišljeni dvodimenzionalno. Više cenim kada su namere ljudi bolje sakrivene a kada je kompletna pozadinska priča jasnija ali ovakav način pripovedanja jeste u duhu modernih horor vremena pa stoga retko koji film možemo oceniti čak i prosečnom ocenom. Naravno, poslednji kadrovi su takođe standardni za današnje horore, dakle jump scare otvoreni, ali i suviše očigledni pa stoga nedovoljno strašni, baš kao što je i kompletan film.

Ipak, film ima da ponudi nešto što nije jezivo ali je za pohvalu a to je konstantno nelagodna atmosfera. Tajlandsko ostrvo prekriveno zelenom vegetacijom svih nivoa, kako travnatih tako i šumskih, plus obala okeana koja se nalazi blizu bungalova, moglo bi biti prelepo okruženje da nije odlične kamere, prikladne muzike i drugih elemenata zbog kojih se ovo potencijalno romantično letovanje pretvorilo u košmar. Svaki kadar jasno nagoveštava da nešto veliko predstoji, ne samo tragično već i vrlo bizarno. Kamera filma je uglavnom odlična, Death of Me obiluje pejsažima, snimcima iz dronova i kadrovima iz centra naselja a svi oni kao da naprosto vrište – bežite odavde što pre, koliko vas noge tj. čamci nose. Nažalost, odlaska sa ostrva nema, a u potpuno bezizlaznoj situaciji prepunoj magija i bizarnih rituala odlično se snašla Maggie Q dok su ostali glumci u rangu proseka. Film nije nezanimljiv i dosadan za gledanje ali je finalni rezultat nedovoljno dobar iako je bilo dovoljno materijala i aduta za suprotno. 

+ film je kompletno obavijen misterijom
+ atmosfera u filmu je konstantno nelagodna
+ poseduje dosta uvrnutih i bizarnih kadrova
— predvidljiv, nejasan, apstraktan i nedorečen
— slabi sporedni likovi, dosadnjikava središnjica
 
Ocena: 5/10