HOROR FILMOVI (I SF)

The Haunting of Sharon Tate svojim nazivom navodi potencijalne gledaoce kako je u pitanju paranormalni horor film o utvarama koje progone glavnu protagonistkinju, izvesnu Sharon. Međutim, ako znamo ko je bila Sharon Tate stvari se komplikuju pa pre gledanja ne možemo imati predstavu o tome šta ovaj horor film predstavlja, kojim događajima se bavi, koliko se bazira na činjenicama a koliko na fikciji i koji je zapravo smisao ovog ostvarenja...

Za one koji ne znaju – Sharon Tate je bila obećavajuća američka glumica koja se 60-ih godina prošlog veka tek probijala ka mestu koje joj je na filmskoj sceni verovatno pripadalo. Krajem te decenije glumila je ili se pojavljivala u nekoliko horor filmova a uloga u jednom od njih (The Fearless Vampire Killers) dovela je i do braka sa njegovim autorom, Romanom Polanskim. Nažalost, prelepa Sharon je postala poznata tek posthumno, zbog svoje tragične sudbine: trudnu Sharon, tada u 8.5 mesecu trudnoće, zajedno sa četvoro drugih osoba brutalno je ubila Manson Porodica koja ih je izmasakrirala u domu Romana Polanskog 9. avgusta 1969. godine. I sad, imajući sve ove činjenice u vidu, kao i jezivu sudbinu 26-togodišnje Sharon i njenog nerođenog sina, čime bi se mogao baviti jedan film pod nazivom The Haunting of Sharon Tate? Pa, delimično jednim od najpoznatijih i najgnusnijih ubistava u poslednjih pola veka, slučajem koji već više decenija zaokuplja kako američku tako i svetsku javnost, a delimično i snovima same Sharon, kako to ponosno piše na posteru ovog filma.

Naime, neposredno nakon ovog zločina u nekim američkim medijima kojima se ne može baš sasvim verovati (recimo američkom Trećem oku) pojavila se priča kako je Sharon nekoliko godina pre svoje smrti imala snove koji su bili predskazanje njene smrti. Verodostojnost intervjua u kojem je ona iznela svoju ispovest je upitna ali je cela priča poslužila Danielu Farrandsu da osmisli, napiše i režira ovaj film. The Haunting of Sharon Tate opisuje nekoliko poslednjih dana u životu trudne Sharon, gde ona sa nekolicinom prijatelja i poznanika obitava u ovećoj kući na jednom brežiljku iznad Los Anđelesa, čekajući povratak svog supruga Romana koji je tih dana boravio u Evropi zbog snimanja nekog filma. U ženu pred porođajem se uvlači neki nemir koji kulminira brojnim košmarima u kojima vidi brutalna ubistva svih prisutnih ukućana, a košmari se vremenom počinju javljati i u realnosti, tačnije – ni samoj Sharon kao ni gledaocima nije najjasnije šta je zbilja a šta jezivi san ili halucinacija. Ukućani pokušavaju da smire svoju domaćicu standardnim argumentima za jedan haunting horor film ali gledaoci se ne mogu zavarati, jer veoma dobro znaju da sve ono što dotična predoseća sledi u veoma bliskoj budućnosti.

Prva polovina filma liči na prosečan paranormalni horor film modernog datuma. Radnja jeste dosta razvučena i ima dosadnjikavih delova ali gledalac neće gledati na svoj sat jer može tražiti zanimaciju posmatrajući dati vremenski period s konca 60-ih i trudeći se da pronađe neke neautentične detalje (to su kao i obično nešto modernije frizure, što zameram, i moderniji govor, što je očekivano i podrazumevano). Ono što dodatno razbija monotoniju je neka zloslutna atmosfera i osećanje koje naprosto lebdi u vrelom letnjem vazduhu kako nešto jezivo uskoro treba da se desi. Turobnost i sveprisutna nelagoda se ogleda i u nekim drugim detaljima, recimo zvucima koji se čuju iz kuće tokom noći, jezivoj melodiji sa gramofona (kompozicija koju izvodi lično Charles Manson - Cease to Exit) ili užasnom sudbinom kućnog ljubimca. Od figure Charlesa Mansona pokušala se napraviti neka verzija boogeymana a dotični se skoro i ne pojavljuje u filmu, osim kao mračna figura koja se krije u senkama i polumraku. Finale filma predstavlja mučni home invasion a nakon toga sledi emotivni preokret koji filmu definitivno diže ocenu ali i navodi na određena pitanja, od kojih je prvo – da li je The Haunting of Sharon Tate uopšte bio neophodan i da li je sama Sharon zaslužila ovakav film.

Većina gledalaca bi gledajući ovo ostvarenje tvrdila da se malo toga dešava na ekranu i da ova drama sa primesama horora nije ni najmanje zanimljiva. Dotični gledaoci bi donekle bili u pravu, kao i oni koji bi ustvrdili da na polju horora The Haunting of Sharon Tate predstavlja samo nižerazredni generički horor koji ne donosi ništa vredno pamćenja. Tačna definicija filma bila bi: ukoliko ne znate ko je osoba iz naslova filma i to vas ne zanima apsolutno nemate potrebu da gledate ovaj horor. On je namenjen isključivo gledaocima koji su upoznati sa tragičnom sudbinom glavnog lika ili žele saznati neke istorijske činjenice a uz to im ne smeta mešanje činjenica i fikcije.

+ zloslutna atmosfera i stalno osećanje nelagode
+ baziran na stvarnim istorijskim činjenicama...
— ...ali sa dozom fikcije koja neće svakom prijati
— razvučenost, slabi sporedni likovi, malo horora
— namenjen isključivo malom krugu gledalaca

Ocena: 5/10