HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Russell Owen

Uloge: Jess Chanliau, Meg Alexandra, Gabz Barker

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt8406660/

Trailer: https://youtu.be/I1qdJiSDiK0

Pogledajte još: Resident Evil (2002)

Inmate Zero (što je prekookeanski naziv filma dok na ostrvu nosi naziv Patients of a Saint) je horor za one malobrojne gledaoce kojima zombiji još uvek nisu dosadili. Ako je za utehu – ovaj film makar nije zombi drama, mada pokušava da igra i na tu kartu servirajući nam uglavnom (čitaj: srećom) neuspele patetične dramske momente. Kada dotične zanemarimo ostaje horor akcija a definitivno je i bolje što je tako.

U zapletu filma kao i u celokupnoj njegovoj radnji nema mnogo, ukoliko uopšte i ima, originalnosti. Kompletna radnja filma se dešava u jednom velikom ženskom zatvoru koji se nalazi na omanjem izolovanom ostrvu negde na sred jednog od okeana. U tom zatvoru se nalaze najokorelije kriminalke, pravoznažno osuđene za najteža ubistva i bez prava na naknadnu socijalizaciju posle odsluženja kazne. Ne, sa ovog mesta se uglavnom odlazi na električnu stolicu pa u zemlju a takva sudbina očekuje i našu junakinju po imenu Stone, bivšu vojnikinju (kako li se uopšte moderno kaže vojnik u ženskom rodu?) koja je osuđena za ubistvo jednog US senatora. To je u principu nebitno, osim što nam daje do znanja kako je Stone nepravedno osuđena na smrt i kako je u izuzetnoj fizičkoj kondiciji te obučena za rukovanje svim vrstama hladnog i vatrenog naoružanja. A to je od ogromnog značaja jer: u ovom ženskom zatvoru se već izvesno vreme vrše određeni eksperimenti. Eksperimenti u zatvorima su svakako već izraubovana tema ali ako malo bolje razmislimo i potencijalno mogući: osuđenici na smrt više nikome nisu potrebni, društvena zajednica ih je već odavno otpisala pa kao takvi predstavljaju najidealnije živo meso za bizarne vojno-medicinske eksperimente, odmah posle labaratorijskih pacova.

Naravno, svaki eksperiment u kojem se nešto neovlašćeno prčka po ljudskom organizmu ili njegovom DNK završava se opštom katastrofom, a katastrofa se uglavnom zove – zombiji. Tako je bilo i ovog puta, ljudi nisu postali ni deblji, ni lenji, nije im izrasla treća noga ili krošnja na glavi, nisu odapeli ili se jednostavno dezintegrisali, ne, sve što se desilo je da su postali krvožedni agresivni zombiji koji napadaju ono malo preživelih u zamandaljenom zatvoru. Veoma brzo nakon početka zombi pandemije nestaju granice između zatvorenika i njihovih čuvara pa malobrojni preživeli i nezaraženi moraju potražiti spas od hordi krvožednih ex-ljudi, samo se postavlja pitanje – gde? Zatvor i okolne zgrade su preplavljene zombijima, gomila vrata je zaključana, struje u zatvoru ponestaje a ostrvo je svakako okruženo nepreglednom vodom... Ipak, osećaj bespomoćnosti nije dominantan u Inmate Zero pa ostaje utisak da se tu svakako moglo dodatno poraditi. Ono što nadalje posmatramo je repertoar već viđenih momenata iz sličnih filmova i to u tolikoj meri da film bukvalno ne sadrži više od nekoliko originalno osmišljenih momenata. Ekipa preživelih se konstantno osipa, naravno jer je takav moderni zombi standard, a osipanje je izvedeno prilično nerealno, naivno i usiljeno, pogotovo u prilično zbrzanoj završnici filma. 

  

Recimo da film nije dosadan, uglavnom se nešto dešava na ekranu pa iako film ne briljira na polju originalnosti makar mu ne manjka dinamike. Problemi nastaju u pauzama povlačenja pred hordama zombija ili kada borba sa njima usahne. Tada na scenu stupaju isti oni glumci koji su se do tada korektno nosili sa zombi akcijom ali ovaj put u dijalozima koji su prilično problematični. Inmate Zero je film u kojem nijedan glumac ne briljira i u kojem nijedan glumac ne odaje ubedljiv utisak kada progovori. Problem je svakako i u slabo napisanom tekstu ali i u činjenici da se ni sa jednim likom ovde ne možemo povezati jer su svi odreda slabi, nejasni i nezanimljivi iako su po raznolikosti karaktera i ličnim sudbinama mogli biti kudikamo drugačiji. Recimo, kompletna prošlost centralnog lika je prikazana isključivo kroz nekoliko rečenica preko kojih se upoznajemo sa tragedijom ubistva senatora a onda i sa sudskim procesom koji je usledio. Upravo zbog toga, i zbog nejake glumice koja nedovoljno uverljivo izgovara linije teksta niko se neće poistovetiti sa njenom tragičnom sudbinom, a tu ne pomažu ni emotivni flashbackovi njene majke. Ono što vadi film iz ambisa je korektno režirana akcija i zombiji koji veoma dobro izgledaju. Film je uglavnom brutalan, krvav, prepun je iznutrica, sprženih tela i odsečenih glava ali i predvidljivih trenutaka.  

Kao što rekoh u uvodu - Inmate Zero / Patients of a Saint je horor za one gledaoce kojima zombi horori još uvek nisu dosadili. Mi ostali bismo morali udahnuti duboko i pomiriti se sa činjenicom da zombi talas još uvek ne pokazuje znake zamora i nema nameru da uskoro prestane. Ako je za utehu – ovaj film svakako nije najgori zombi horor koji ste pogledali u poslednje vreme, i predstavlja ostvarenje u koje je neko trebao uložiti malo više vremena (scenario) ili malo više novca (angažovanje boljih glumaca) i tada bi rezultat bio mnogo bolji.