HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Pearry Reginald Teo

Uloge: Robert Kazinsky, Peter Jason, Florence Faivre

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt9612982/

Trailer: https://youtu.be/r23TBcYxNnM

Pogledajte još: Polaroid (2019)

Nakon duže pauze uzrokovane subjektivno-objektivnim razlozima (ne brinite, prestanak bloga nije u planu) vraćamo se opisima horor filmova i to jednim novijim filmom ali na već dobro poznatu temu: temu zaposednutosti i egzorcizma. Jeste, znam da se na ove teme više ništa novo ne može ispričati ali me slični filmovi i dalje privlače pa je tako bilo i ovoga puta, kada sam pristupio gledanju uglavnom slabo ocenjenog horor filma The Assent.

The Assent nam u svom uvodu kazuje da svako zaposedanje, navodno, dolazi u tri faze. U prvoj fazi demon ili entitet ukazuje svom domaćinu na prisustvo, u drugoj fazi on počinje da zaposeda i nastanjuje telo domaćina i preuzima svu kontrolu nad njegovim fizičkim, mentalnim i duhovnim sposobnostima ali ga ne može u potpunosti zaposednuti dok domaćin ne upadne u treću fazu. U trećoj fazi se osoba u potpunosti prepušta demonu i ta faza je poznata pod nazivom – The Assent, pa otuda i naziv filma. Malo konkretnije: Joel je samohrani otac koji nakon tragične smrti svoje supruge počinje da pati od šizofrenije. Kada njegov sin Mason počne da pokazuje neka čudna ponašanja Joel se plaši da bolest nije nasledna ali stvari nisu nimalo jednostavne, pogotovo nakon konsultacija sa lokalnim sveštenikom koji tvrdi da je mališan naprosto – zaposednut. Međutim, nije samo demon zaposeo klinca s ciljem da ga otme od njegovog oca, tu je i socijalna služba (paralele u filmu su veoma očigledne) koja pruža svoje šape prema nesrećnom dečaku, kao da ovaj već nema dovoljno problema sa svojim, očevim i kućnim demonima...

Prikaz oca i sina su dosta klišeizirani ali prihvatljivi a jedina zamerka je što im se sve dešava suviše brzo i bez nekog jasnog razloga. Dobro, razlog za demonsko zaposedanje i nije potreban ali ukoliko već postoji nekakva pozadinska priča u vezi zla sklonog zaposedanju, a ovde postoji, onda je dobro da znamo razloge za aktivnosti i odabir žrtava. Pozadinsku priču saznajemo veoma brzo, jer se u filmu sve relativno brzo i događa, i to iz ustiju izvesnog vremešnog sveštenika koji upravo izlazi iz zatvora zbog izdržavanja višegodišnje kazne. Naime, on je okrivljen za smrt deteta tokom prethodnog egzorcizma koji je vršio, pa, nema razloga da dan nakon izlaska sa robije ne okuša sreću ponovo, i to upravo sa Masonom. Sveštenik je čista suprotnost ocu i sinu koji su generički ali prihvatljivi jer je svaka sekunda sa dotičnim u kadru neubedljiva i na granici amaterizma. Uglavnom se ne znaju njegovi motivi, već mogu samo da se nagađaju i na vrlo klimavim su nogama, sporazumeva se isključivo verskim iskazima što će prosečnom gledaocu biti nerazumljivo, nije dobro odigran od strane vremešnog glumca a ono što radi se uglavnom dešava iza zatvorenih vrata.

Da, za razliku od većine filmova o isterivanju đavola iz nekog nesrećnog ljudskog bića u ovom filmu se sve uglavnom dešava iza zatvorenih vrata Masonove sobe u kojoj je on vezan za postelju a sveštenik i njegov pomoćnik izvode čitav niz nama neviđenih obreda. Jedino što znamo o tim obredima je ono što čujemo kroz zatvorena vrata sobe, a to je često urnebesno, i iz njihovih ustiju nakon izlaska. Po povredama ovog dvojca reklo bi se da je mališan veoma agresivan ali se malo toga vidi, možda zbog skromnog budžeta filma a možda i zbog namera autora da akcenat stavi na nešto drugo. To drugo su demoni koji muče oca, ali i druge likove koji uđu u njegov dom. Dotične demone vidimo u više navrata i određeni kadrovi sa njima jesu jezivi, čak i napeti, posebno kada je za suočavanje sa pomenutima potrebno koristiti polaroid aparat. Ipak, svi ovi elementi (polaroid, demoni u kući, demon u klincu, sveštenik, socijalna radnica, šizofrenija) nisu dobro spojeni u celinu a celina niti je dobro osmišljena , niti razrađena, niti privedena kraju pa se ni The Assent ne može smatrati zadovoljavajućim filmom. Počevši od svog prilično uspelog footage uvoda film ide padajućom krivuljom do samog završetka, tokom kojeg uspeva da se za nijansu izdigne iz dubokog ispodproseka i to zahvaljujući neočekivanom preokretu.

The Assent uglavnom nema momenata koji iritiraju ali je sve prilično neuverljivo, zbrzano i amaterski prikazano te u kompletu sa dva loše osmišljena i napisana lika (sveštenik i socijalna radnica) dovodi do toga da gledalac neće biti „uvučen” u priču i uglavnom ga neće zanimati ni sudbina klinca, ni drugih likova na ekranu a ni konačna poruka.