HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Paul W.S. Anderson

Uloge: Milla Jovovich, Michelle Rodriguez, Ryan McCluskey

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt0120804/

Trailer: https://youtu.be/kEutwdia8n0

Pogledajte još: Silent Hill (2006)

Resident Evil sam pogledao onomad kada se pojavio, početkom veka, ili eventualno godinu dana kasnije, i nije mi se preterano dopao. No, trenutna virusološka situacija i opisivanje horor/SF filmova baziranih na temi virusa i/ili pandemije dovela je do toga da mu se ponovo vratim i dam mu još jednu šansu. Takođe, ima i dosta čitalaca koji su poželeli upravo opis ovog filma pa i njima izlazim u susret, plus im najavljujem i malo iznenađenje (pročitajte više u poslednjem pasusu)...

Kao što već sigurno dobro znate Resident Evil je akcioni horor film nastao po istoimenoj japanskoj survival horor video igri. Lično nisam mnogo igrao dotične naslove, tek dva nastavka sam neznatno isprobao, ali je i to dovoljno da povučem neke pararlele i izvučem određene zaključke u vezi filma i rešenja koja u njemu možemo videti. Jedno od prvih video-igračkih iskustava je sam i uvod filma koji je titlovan, kompjuterski zbrzan a radnja započinje upravo kao u nekoj tipičnoj igri: Alice se budi naga (pohvalan detalj) u jednom kupatilu ogromne kuće i shvata da je izvesno vreme bila bez svesti. Ono što joj je u tom trenutku ipak mnogo važnije – ona shvata da je izgubila pamćenje, da zapravo ne zna ko je i šta traži u palati u kojoj se probudila. U prvi mah neće ni imati mnogo vremena za razmišljanje: već za nekoliko trenutaka u palatu upadaju naoružani specijalci koji je odvode a gledaoci usput saznaju da sve to ima veze sa tajnom genetičko-farmaceutskom kompanijom, sa jednom velikom korporacijom, ali i smrtonosnim T-virusom koji je usled diverzije pušten iz epruvete i širi se podzemljem Raccoon Cityja. Malo po malo Alice slaže nedostajuće kockice, priseća se dešavanja koja su prethodila njenom gubitku svesti, ali i upada u koloplet raznoraznih survival dešavanja čiju poentu već znate: kako zna i ume Alice mora spasiti svet od virusa...

Film gledaocu ne dozvoljava da predahne i od samog starta mu nameće pakleni tempo koji, čini se, ni za trenutak ne usporava. Na zbrzani uvod sa mnoštvom informacija nastavlja se još brža jurnjava po podzemnim prostorijama sada „kontaminirane” farmaceutske labaratorije koja osim brojnih soba, hodnika, platformi, blokiranih kompjutera i zaključanih vrata krije i druge zagonetke, prepreke i opasnosti. Kao najveća opasnost tu su – zombiji, dojučerašnji radnici kompanije koji su pod uticajem virusa izgubili sve životne odlike osim jedne – moraju da se hrane. Naravno, onima koji su još uvek živi, ali to neće biti zadugo. Zombija je zaista mnogo a karakteristika im je da se pojavljuju u ruljama, što dovodi do karakterističnih scena koje oživljavaju ono što možemo da iskusimo dok držimo kontroler konzole u ruci igrajući istoimenu igru. Akciju karakteriše masovno ubijanje zombija roštiljanjem iz težeg nauružanja ili obaveznim hicima u čelo, ali i borbeni potezi pojedinih članova ekipe, prvenstveno same Alice. Verujem da će mlađa populacija uživati u scenama kada Milla Jovovich bliskom borbom i atraktivnim potezima neutrališe horde zombija štedeći ionako deficitarnu municiju a industrial muzika (by Marilyn Manson) koja se u tim trenucima čuje zaista zna da pumpa adrenalin.

I kao da to nije dovoljno tu su i određene karakondžule, proizvodi mutiranja i eksperimenata koji su se odvijali u istom tom „naučnom” institutu... Iako su zombiji više nego uverljivi, agresivni, brojni i jezivi ova stvorenja su prava poslastica i highlight kompletnog filma. Njihov izgled je veoma bizaran i zastrašujuć, izuzetno su jaki, veoma brzi i ustremljeni da polome svaku pregradu, metalna vrata ili zid kako bi se domogli svežeg mesa. Jedini problem je što su se nameračili na jednu Millu Jovovich tj. Alice pa će uglavnom skončati u lokvama krvi ili rastavljeni na delove... Ni tu nije kraj problema po Alice i malobrojne preživele... Problem pravi i pomahnitali superkompjuter koji pokušava da omete naše junake zaključavajući im i šifrujući brojna vrata ali i mameći stvorenja na njih. Recimo da su mi scene sa superkompjuterom slabije od onih sa stvorenjima i zombijima i da su neke tehnikalije koje se tu vide pomalo datirane ali se priča dovoljno dobro kompletira i donekle se razbija zombi monotonija. Osim brutalnosti koja je izuzetna Resident Evil karakteriše i zavidna količina krvi koja se crveni u većini kadrova. Krv izgleda prilično uverljivo, zombiji su čak i nakon skoro dve decenije od pojavljivanja filma izuzetno realni a mutirane spodobe su uglavnom korektno animirane. Tu i tamo se vidi neka slabija animacija ali je njihov izgled prilično uverljiv a njihove kretnje još više.  

Problem sa filmom može da nastane ukoliko Resident Evil poredimo sa nekim klasičnim zombie filmom, rekao bih ozbiljnijim. Ukoliko to učinimo doći ćemo do zaključka kako je ovo jedan zabavan i dinamičan film, uglavnom ugodan oku, ali film koji je na svim drugim poljima nedostojan kultnog statusa koji uživa. Njegov zaplet nije niti originalan, niti uverljiv, plus je prilično zbrzan i klišeiziran, njegova radnja nije previše uverljiva a scenario je prilično slab. Likovi koje gledamo nisu nimalo životni, nijedan od njih (uključujući tu i Alice) ne deluje kao čovek od krvi i mesa, plus pola glumaca možda i nije doraslo zadatku ili je eventualno od njih zahtevano da svoje rečenice izgovaraju na dosta teatralniji način. Likovi u filmu uglavnom i ne komuniciraju, ne slušaju jedno drugoga niti odgovara na međusobna pitanja već su njihove rečenice stripovske (tačnije – kao iz video igre) pa se tekst uglavnom sastoji od najava, izjava i onelinera što povremeno deluje zaista komično. Dosta scena nema previše logike, preokret je veoma predvidljiv i to suviše rano, akcione scene su brojne ali uvek sadrže kratke pauze (međuintroe) koji su tu namerno umetnuti kako bi se simulirao prelazak sa nivoa na nivo istoimene video igre. U mane ubrajam i prilično downgradeovan kvalitet fotografije, kao da se namerno hteo postići izgled filma B produkcije.

Zaključak se nameće sam po sebi: ukoliko imate u vidu na osnovu čega je nastao ovaj film i kapirate zašto režiser pravi upravo takve kadrove i zašto se likovi sporazumevaju na upravo takav način Resident Evil bi vam se mogao izuzetno svideti. Naravno, pretpostavka je i da volite plitke horore ali nabijene (besmislenom) akcijom. Film Resident Evil je manje privlačan i zanimljiv od istoimene video igre, te bih ga najradije ocenio ocenom 6/10, međutim, u pitanju je verovatno jedan od kvalitetnijih naslova zasnovanim na kompjuterskim igrama, i njegovo gledanje u principu jeste zabavno kada isključite mozak i skapirate zašto je u njemu sve onakvo kakvo jeste, te ga stoga ipak ocenjujem ocenom više. U svakom slučaju, pogledaću i nastavke, iako mnogi kažu da su prilično slabiji.