HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Marvin Kren

Uloge: Michael Fuith, Theo Trebs, Anka Graczyk

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt1583356/

Trailer: https://youtu.be/ErSQdtSNniA

Pogledajte još: [REC] 4: Apocalypse (2014)

Ostajemo na terenu zaraza i pandemija ali se vraćamo korak nazad i idemo opet do naših starih dobrih zombija, ovoga puta onih koji su okipirali grad Berlin. Rammbock (poznat i pod nazivima Rammbock: Berlin Undead i Siege of the Dead) je nemački zombi horor film koji ne nudi neophodnu dozu originalnosti ali zombi horor fanovima može pružiti jedan čas korektne zabave, tim pre što je u pitanju malo poznati naslov koji nije toliko eksploatisan.

U glavnoj ulozi je jedan sasvim običan tip po imenu Michael, ali pošto je ovo nemački film on nije Majkl nego Mihael. Uglavnom, dotični odlazi kod svoje devojke Gabi kako bi joj vratio ključeve od stana ali i očajnički zavapio za pomirenjem i još jednim pokušajem za spas propale veze. Ne zatiče je u njenom stanu ali zatiče dva majstora koji popravljaju grejanje. I dok je onaj mlađi prilično normalan čini se da je drugi nešto ljut, pomalo i crven u licu, reklo bi se agresivan, toliko da bi ubio, istog trena, bilo koga, a pošto je Michael najbliži onda baš njega. Naš junak uspeva da se spase napada podivljalog majstora, spašava se i majstorov mladi pomoćnik, i to tako što obojica u zadnji čas upadaju u stan na spretu niže Gabinog. Podivljali majstor je prvi ubilački nastrojeni zombi kojeg su sreli u gradu Berlinu a da nikako nije zadnji zaključili su već pri prvom pogledu kroz prozor stana u kojem su se zabarikadirali: naime, na ulicama Berlina otpočeo je haos, horde zaraženih napadaju one koji još uvek nisu zaraženi, kidaju im tela svojim zubima dok zaprepašćeni ljudi gledaju sa prozora okolnih zgrada ne znajući šta ih je snašlo... Ni sam Michael ne zna šta se dešava ali on ima još jednu brigu: gde je zaboga Gabi i kako će je spasiti?

Poslednjih deceniju ili dve gledamo mnogo niskobudžetnih horor filmova, što nije samo zasluga planetarne popularnosti serije The Walking Dead već i činjenice da zombi film iziskuje najmanje materijalnih sredstava i cimanja oko scenarija. Jednostavno, zombiji zahtevaju nejjeftiniju šminku i relativno jednostavne kostime a scenario uglavnom uključuje podrazumevani setup i standardno odvijanje filma sa manje ili više zombi klišea. Ni Rammbock tu nije izuzetak. Međutim, ovaj film ima da ponudi nešto više, na taj način maskirajući svoj skromni budžet koji ipak možete videti na svakom koraku, od izgleda zombija, preko kamere i kvaliteta fotografije pa do izbora glumaca. Prva pozitivna stvar filma je njegovo trajanje budući da je dugačak manje od jednog časa. Da li je to dovoljno pitate se? Itekako, jer jednočasovno trajanje nije dalo prostora za prazan hod, za patetične momente (nešto čime obiluju američki zombi filmovi) ili za predugačak uvod i kulminaciju. Ovde uvoda praktično i nema jer nakon samo nekoliko minuta kreće zombi stampedo a sa njim i pokušaji Michaela da izađe iz zamandaljenog stana, pronađe i spasi Gabi a onda se i dokopa reke koja predstavlja jedini spas.

Rammbock je veoma dinamičan a čak i kada na ekranu nema akcije nešto se dešava, neki pokušaji bekstva se smišljaju i neki pokušaji se planiraju. Upravo to je prilično zanimljivo jer razbija standardno nemaštovitu zombi monotoniju i od prilično generičke radnje stvara nešto zanimljiviji film. Michael i njegov silom prilika kompanjon malo-pomalo otkrivaju koje su slabe tačke zombija i pokušavaju to iskoristiti, tokom svojih pokušaja upoznaju i ostale stanare zgrade i susreću se sa njihovim tragičnim sudbinama. Iako film povremeno poseduje neki pomalo neozbiljan ton već u narednim scenama postaje izuzetno potresan, fokusirajući se na tragične sudbine određenih pojedinaca i njihovih životnih pratilaca. Tragičan je i sam Michael, koji može biti i pozitivna i negativna strana filma, u zavisnosti na koji ga način posmatrate. Glumac koji ga igra i jeste i nije za tu ulogu, u pitanju je lik koji nije ni simpatičan ni nesimpatičan, koji je i snalažljiv ali i smotan, koji je istovremeno i nesiguran i odlučan, i zaljubljen i razočaran... On je naprosto sve ali i nije ništa, on je pravi prosečan antijunak koji ipak uspeva da se bori protiv zombi pošasti koja je jednog sasvim običnog jutra zapljusnula ulice Berlina.

Akcione scene su dosta dobro režirane i dozirane a u njima možemo videti standardni feature za zombi filmove ovog budžetskog ranga – drmusavu kameru. Iako se kamera drma preko mere dobrog ukusa akcione scene nisu ni predugačke ni brojne pa vam neće pripasti muka. Ipak, na podivljalim zombijima se vide (za ovu klasu filma) pristojne maske pa što se toga tiče film ima prelaznu ocenu. Krvi nema u velikim količina i možda je bolje što je tako. Ukupno gledajući Rammbock deluje kao prilično dobro izbalansiran film u kojem nema elemenata koji štrče i u kojem nema aspekata koji bi vam mogli biti dosadni ili suvišni. Čak i ljubavna priča između Michaela i Gabi ovde nije dominantna i ne gnjavi gledaoca pa sam stoga mišljenja da je upravo jednočasovno trajanje filma pun pogodak i da bi svaki minut preko toga bio čist višak. Kamen spoticanja može biti kvalitet kamere, nešto slabija gluma na koju se treba navići, nestandardni jezik za jedan horor film ali i nekoliko rečenica koje su veoma glupe, toliko glupe da mogu ući u anale glupih horor izjava („Ne možeš ih ubijati. Oni su još uvijek ljudi!”).

Rammbock je sasvim korektan niskobudžetni zombi film koji se uglavnom ni po čemu ne izdvaja, ni pozitivno ni negativno. On pruža pristojno zabavnih sat vremena ali, nažalost, propušta priliku da bude specifičniji, da ima više scena za pamćenje i da se po bilo čemu istakne.