HOROR FILMOVI (I SF)

Uloge: Lucy Walters, Gina Piersanti, Adam David Thompson

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt4814760/

Trailer: https://youtu.be/XV6d_EEQnt8

Pogledajte još: The Dead Outside (2008)

Here Alone je postapokaliptični film ali ako bih ga trebao bliže etiketirati rekao bih da je u pitanju zombi drama. Film je režiserski debi jednog čoveka a po scenarističkom debiju drugog, dobio je mešovite ocene u stranim medijima, čak i slabe, ali to ne bi trebalo da vas obeshrabri ukoliko želite pogledati kako se jedna osoba koja je doživela lični gubitak nosi sa istim tokom zombi pandemije...

Zombi infekcija se desila u nekom trenutku i iz nekog razloga koji film posebno ne navodi, niti je to mnogo bitno... Ono što je bitnije je da su se Ann, njen suprug i njihova beba automobilom uputili na selo, tačnije u šumu nedaleko do grada, ne samo da bi napustili dotični grad u kojem postoji veća opasnost od napada zombija već da bi uspeli preživeti u divljini koju Annin suprug veoma dobro poznaje jer je u njoj odrastao. Sve to je bio prolog, ono što je prethodilo i što doznajemo na kašičicu iz Anninih sećanja; u sadašnjosti – ona je sama samcijata, bez igde ikoga i prepuštena sama sebi u šumi, koja iako zlokobna i često negostoljubiva predstavlja jedinu odbranu od agresivnih zombija koji se tu i tamo pojavljuju. Ann spava u automobilu, onom istom automobilu u kojem se sa svojom porodicom uputila iz grada, automobilu koji je sada maskiran u skrovište, skrovište od onih koji bi da grizu do smrti ali i od kiše koja često pada danima i noćima. Nije to jedino što muči Ann: porodična tragedija je bukvalno razjeda a ono što se desilo (a što ćemo doznati malo kasnije) joj ne dozvoljava da napusti svoj logor iako se nalazi veoma blizu opasnosti. Tu je i problem sa hranom zbog koje mora pohoditi okolni gradić koji je preplavljen zombijima ali pravi problemi kreću kada Ann sasvim slučajno nabasa na dvoje ljudi, devojčicu i čoveka, i spašava im život...

Iako se reč „zombi” u prethodnom pasusu ponavlja više puta dotični u filmu više figuriraju kao konstantna opasnost koja preti našim likovima i to sa svih strana, iz prikrajka, šumarka ili sada već nenastanjenih devastiranih kuća preko puta ceste. Zombiji se mogu videtu u tek nekoliko scena pa ukoliko žudite za krvoločnim spodobama, njihovim krvožednim napadima ili specijalnim efektima (čitaj: zombi maskama) Here Alone nikako nije film za vas. Ovo je film koji se bavi jednom osobom i njenom traumom, njenim životom u divljini i načinima na koji preživljava svaki dan kao da joj je poslednji. Ona to uspeva, makar za sada, i nikada ne zna kada joj je noć u maskiranom automobilu poslednja i kada joj je odlazak u „nabavku” poslednje napuštanje kampa. Prva trećina filma obiluje zanimljivim i šokantnim detaljima poput onoga da zombiji imaju izrazito čulo mirisa što od njihove potencijalne žrtve zahteva hitru reakciju u cilju skidanja sopstenih mirisa. U slučaju Ann to je hitro posipanje sopstvenom mokraćom, koju ona danima uredno skuplja dok se priprema za odlazak u predgrađe u nadi da će tamo pronaći neku zaboravljenu konzervu ili kesu keksa. Neki gledaoci mogu prvu trećinu filma oceniti kao dosadnom ali sam je lično doživeo kao veoma zanimljivu pa čak i poučnu. Uostalom, ko vam garantuje da se i lično nećemo naći u sličnoj situaciji, jer, ko zna kuda ovaj naš virus (ili neki drugi) može mutirati ako naša kosooka braća nastave jesti žive pacove i slepe miševe...

Priča koju gledamo je sporoodvijajuća, sa veoma malo izgovorenog teksta, čak i kada se pojave dva dodatna lika. Tu i tamo od njih čujemo donekle patetične ispovesti o ličnim gubicima dok se o Anninoj tragediji informišemo uglavnom kroz flashbackove koji što vreme odmiče postaju sve potresniji. Činjenica da je Ann na početku filma sasvim sama, a da smo videli da je u beg iz grada krenula sa svojom porodicom, nam jasno otkriva šta se desilo sa njenim najmilijima i film nam daje dovoljno vremena da se pripremimo na ono što sledi u docnijim flashbackovima. Ipak, čak i oni koji se pripreme biće pogođeni potresnim sećanjima a tu pogotovo mislim na sudbinu bebe. Kadrovi sa Ann i bebom mogu biti traumatični za ženski deo publike, pogotovo za majke, ali ni muškarcima neće biti laki za gledanje. Film je nižebudžetni i minimalistički u svakom smislu ali se to uglavnom ne primećuje, čak i veoma odgovara jednom filmu koji ovim tempom obrađuje datu temu. Zamerke se mogu staviti na određene kliše scene i predvidljivost, a nekim gledacima se neće svideti ni rasplet filma i sama finalna scena. Ipak, i uz sve manjkavosti Here Alone izgleda prilično realno i pristojno je jeziv, možda upravo zbog toga što opasnost uglavnom nije jasno vidljiva već konstantno vreba iz prikrajka ili se čuje iz obližnje šume u vidu jezivih krika i gledaoci to jasno osećaju. 

Here Alone jeste zombi film, ali u formi postapokaliptične horor drame koja u fokus ne stavlja krvožedna stvorenja već one koji su (makar za sada) preživeli. Ukoliko želite akciju i specijalne efekte ovde nemate mnogo toga za videti ali ukoliko vas zanima način preživljavanja u apokaliptičnoj divljini, kako se u datoj situaciji preživeli ljudi mogu nositi sa ličnim gubicima, da li mogu smognuti snage da nastave dalje i kakvi su mogući odnosi među malobrojnim preživelim ovo bi mogao biti film za vas.