HOROR FILMOVI (I SF)

Režija: Tomas Alfredson

Uloge: Kåre Hedebrant, Lina Leandersson, Per Ragnar

Više o filmu: https://www.imdb.com/title/tt1139797/

Trailer: https://youtu.be/ICp4g9p_rgo

Usamljenost je strašna bol. Ona upada u vaše kosti i isušuje vaš svet boja i nade. Osvrneš se oko sebe, ne vidiš nikoga, nikog ne zanimaš, niko te ne zanima. Plašiš se da budeš povređen, podigneš zid da sprečiš bol, misleći da si tako osiguran od istog. A taj zid samo osigurava tvoje usamljeno stanje koje tako očajnički želiš da te napusti. To je kao vrtlog iz koga se bekstvo čini nemogućim. I onda se javlja pomisao: „Šta bi se desilo ako nekog pustim unutra?” Ta prva pomisao je jedan veliki korak ka rušenju zida, taj korak koji nam je očajnički potreban, a nismo ga ni sami svesni.

Teško je ne osećati se usamljeno u Blackebergu, posebno zimi. Dnevna svetlost je tako kratka, a opet - noću je „perverzno” vedro, mesečina i svetlo uličnih lampica odbijaju se od sveprisutnog snega. Skoro da biste poželeli da je mrak, barem bi zatamnele te tužne institucionalne zgrade, te staze koje podsećaju na snežnu pustinju. Gde god se okreneš, ništa osim hladnoće i praznine. U dubokom mračnom Decembru, nemoguće je ne osećati se tako usamljeno, poput pustog ostrva, poput stene. Osećas samo bol...

Oskar ima dvanaest godina, osam meseci i devet dana. To su bas osetljive godine. Njegova majka mu smeta, otac baš nema mnogo interesovanja za njega. Mesto u kojem živi izgleda kao da je nenaseljeno. U školi ga druga deca izmejavaju i neumoljivo ga maltretiraju. Nema prijatelje. U tim osetljivim godinama prolaziti kroz fazu puberteta sa svim tim nedaćama s kojim se suočava Oskar, mogu po njega biti jako kobne. Sam prolaziti kroz to je jednostavno nepodnošljivo...

Fasciniran noževima i prikupljanjem isečaka iz novina o nasilnim zločinima, Oskar mašta o nasilnoj osveti prema svojim vršnjacima iz škole koji ga maltretiraju. Dok nemoćno zabija nož  u drvo, neko se pojavljuje. Devojcica Eli. Nakon kratkog razgovora u hladnoj noći, Oskar pita Eli da li mogu da budu prijatelji. Posle negativnog odgovora, Oskar biva malo razočaran, ali njegovo raspoloženje sa donekle popravlja jer shvata da ipak može ponekad razgovarati sa njom. Eli je takođe usamljena kao i Oskar, oboje prolaze kroz teške periode, ali kasnije će se ispostaviti da je Elin problem daleko mračniji, što će mnogo uticati na Oskara.

Šokantno nasilje leglo je sumornog švedskog pejsaža. Čovek visi sa drveta, krv mu je praktično isisana. Tinejdžer je nađen zavezan u svlačionici. Pijani čovek je napadnut od strane životinje ili „besnog deteta” i ubijen. Sva ta nervoza građana koja je vidno prisutna manifestuje se u njihovo nezadovoljstvo prouzrokovano strahom od svih tih događaja. Kada je Oskar poželeo da sklopi „pakt” sa Eli, pokazajući svoj dlan i posekavši ga malim nožem, zamolio je Eli da uradi isto. Da bi taj pakt bio sklopljen, oboje moraju poseći svoje dlanove, sveže posečene i prokrvavele ruke pružiti jedno drugome, rukovati se istim tim rukama i najzad sklopiti pakt radi učvrsćivanja svojih veza. Ali nešto nije bilo kako treba. Dok je krv kapala na tepih, Eli je počela da se oseća loše. Da li je to bila mučnina, da li je možda gadljiva na krv? Ne, nije. Oskar je počeo da shvata. Počeo je da shvata šta je Eli u stvari.

Deca nastavljaju da maltretiraju Oskara. Eli ga ohrabruje da im se suprotstavi, da odgovori silom… Eli i Oskar imaju poprilično stabilan odnos. Gaje osećanja jedno prema drugom ali nisu sasvim sigurni šta zapravo osećaju. Zajedno provode noći, ali potesno. Oni su zaljubljeni na svoj način, i u nekom svom su svetu. Oni samo žude za nekim da bi olakšali sopstvenu izolaciju, žude za nekim da bi se osećali sigurnije, da bi se osetili zaštićeni. Eli je ostala bez Hakana, njenog „prijatelja” koji joj je „pomagao” u obezbeđivanju „goriva”, te joj je zaštita itekako bila potrebna. Što se tiče Oskara, pa, recimo da je zaštita njemu ipak bila potrebnija a dokaz za to su njegove rane na obrazu. Bilo je očigledno da ima problema. Međutim, Eli i Oskar su zajedno jači, oni su tim. Koliko god to deluje slatko kada se tako kaže - samo deluje, ali nije. Zajedno kao tim oni podstiču nasilničke nagone. Pronalaženje unutrašnje snage važan je deo sazrevanja, ali kada ta snaga dovede do uništenja, to je sve samo ne pravilno sazrevanje koje bi dete od dvanaest godina trebalo imati.

Vršnjaci su postavili zasedu Oskaru. Bio je u bazenu, održavao se u vodi držeći se za pločnik. Jedan od dečaka je prišao i počeo gurati Oskarovu glavu u vodu. Gušio se, nestajalo mu je kiseonika, mislio je da će umreti, polako je gubio nadu. Odjednom, ruka dečaka koja je gurala Oskara je polako počela da popušta. Oskar je osetio nadu. Počeo je polako da otvara oči. Ono što je video bilo je šokantno: odsečena ruka, odsečena glava, tihi krici. Nasilje rađa nasilje, kao što je bilo i tokom vekova. To je jako kao ljubav, samo oštrije i zlokobnije. Ali, zajedno nisu srušili taj zid koji ih je sprečavao u usamljenosti; oni su svoje zidove spojili u jedan veliki i ostaće iza njega zauvek. Oni su tim, tim koji je u potrazi za krvoprolićem. Srećan kraj? Da, ali samo za njih. Niko neće srušiti njihov zid, nikog neće pustiti unutra. 

Let the Right One In je film koji na odličan način prikazuje pogrešno sazrevanje dveju pojedinaca u pubertetu. Horor fanovi nisu imali dovoljno razumevanja pa su film okarakterisali kao horor koji uopšte nije strašan, koji u svom sadržaju nema mnogo krvoprolića i „cimanja”, koji je dosadan, nezanimljiv, neshvativši pouku i poentu filma. Mnoge pouke mogu da se izvuku iz Let the Right One In, neke sam pomenula, neke i nisam, namerno nisam, jer želim da ih izvučete sami. Topla preporuka.

Autor: Sabrina Demirović